Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Teme - StORM48

Stranice: [1] 2 3 4 5 ... 11
1
MILC fotoaparati / Sony α7 III (ILCE-7M3), Test
« poslato: Mart 21, 2019, 01:04:33 pre podne »
 



TIMELINE

Kroz celu modernu tehnološku prošlost, a praktično od svog nastanka, Sony korporacija je težila (i većinom uspevala) da bude inovator… vodeći, u svakom smislu. Jedna od retkih branši gde poznata japanska kompanija nije pustila korenje, bila je fotografija. I kako to obično biva u svetu krupnog kapitala, nekada je za početni korak neophodno naći prečicu, te na taj način nadomestiti manjak iskustva (pa i patenata) u novim okolnostima. Znanja nije nedostajalo, jer je Sony već odavno bio prisutan u domenu pokretnih slika. Akvizicija neke postojeće kompanije bio je logičan korak, pa je Sony izveo preuzimanje Konica-Minolta-e, jedne od nekada vodećih kompanija, iz reda onih koje se nisu snašle u tranziciji sa analogne na digitalnu fotografiju.

Dugo osporavan usled ulaska na teren koji je odavno podeljen između divova industrije, Sony je svojom beskrajno jakom reputacijom na drugim poljima, nastojao da izdrži višegodišnji pritisak i istraje bez obzira na sve. Prošle su godine investiranja u DSLR sistem, SLT koncept i štošta drugo, poput veoma smelih pokušaja kao što je model DSC-R1, kompaktni fotoaparat tzv. „bridge“ klase, sa senzorom APS-C formata, da bismo pre oko 8 godina bili upoznati sa novim konceptom koji je Sony usvojio, prateći inicijativu koja je potekla od tandema Olympus-Panasonic. Sony je u tom trenutku gledao da se što bolje uklopi u trendove, da bi svega par godina kasnije i sam postavljao trendove, predstavivši model α7 – prvi 35mm MILC fotoaparat.

Prvi model iz Alpha serije u MILC klasi, sa novim E bajonetom i 35mm senzorom, možda je i prvi iz Sony familije, kojem to ime pristaje i ne deluje suviše pretenciozno. Redefinisao je i skoro u potpunosti preoblikovao potrebe prosečnog kupca fotoopreme, zbog čega su čak i okoreli ljubitelji DSLR-ova, pa i njihovi proizvođači, bili prinuđeni da ubrzaju sopstveni tempo. Tada naizgled naivno, vremenom je postalo veoma ozbiljno, a skeptični osvrti, postali su osvrti respekta. A7 (ili kako se pravilno označava – α7) u svojoj trećoj iteraciji donosi podugačak spisak novina, od kojeg bi naročito vodeći dvojac DSLR kategorije (Canon i Nikon; prim.aut.) mogao dosta da nauči. Inicijalno predviđen kao optimalan izbor za prosečnog fotografa, α7 je evoluirao do tačke koja ga po mnogim parametrima izdiže iznad nekada nedostižnih DSLR modela više klase. Znači li ovo da je došao poslednji momenat da konkurencija iz DSLR lože zasuče rukave? Čini nam se da je taj momenat odavno i prošao, a ovo je samo poslednji poziv na ozbiljnu reakciju. Ako je takva uopšte više i moguća u ovim okolnostima. Ipak, treba biti pošten i priznati da je i Sony štošta naučio od konkurencije, pa u slučaju novog modela imamo i nekoliko elemenata koji su, recimo to tako, unazađeni u odnosu na prethodnu generaciju. Trendovi su trendovi, čak i kada idu silaznom putanjom, ne?

 



SPECIFIKACIJE

Tehničke karakteristike su obično prvi i logičan korak prilikom upoznavanja sa novim modelom fotoaparata. Spolja su svi oni, a pogotovo kada se radi o novoj generaciji nekog modela, gotovo isti. Ono ispod oplate čini najveće razlike:
 

Tehničke karakteristike: Sony α7 III u poređenju sa prethodnikom

Kroz godine razvoja digitalnih senzora, nezavisno od kategorije fotoaparata o kojem se radi, nekako se ustalilo shvatanje da rezolucija identična onoj sa prethodne generacije, nedvosmisleno ukazuje na izostanak unapređenja na tom polju. Ne bismo mogli tvrditi da to nikad nije slučaj, ali zaista postoje situacije u kojima ista rezolucija definitivno ne znači i isti senzor. Novi A7 spada upravo u takve primere, zahvaljujući modernijem rešenju prikupljanja fotona, o čemu će više reči biti kasnije. Novi aparat donosi pregršt novina i unapređenja, ali se čini da je autofokusni sistem zvezda novog modela, pored (naravno) videa. Ima tu i nekih negativnih novina, koje proizvođaču ne idu u prilog, što nas prilično podseća na period suverene dominacije Canon-a i Nikon-a. A o čemu se tačno radi, saznaćete u nastavku priče.



PAKOVANJE

U kutiju nevelikih dimenzija je stalo dosta toga, premda ponešto i fali:
 

Sony α7 III, sadržaj kit pakovanja sa FE 28-70 mm f/3.5-5.6 OSS objektivom

Telo se isporučuje u dve varijante. Jedna u kojoj dolazi samo telo i osnovna oprema i druga koja nudi kit objektiv Sony FE 28-70mm f/3.5-5.6 OSS objektiv, a koju smo i mi imali na testu.

Osim tela i pripadajućeg poklopca bajoneta, u kutiji stiže široki rameni kaiš, USB kabl, AC/DC-USB adapter za punjenje i baterija. Pregršt štampanog materijala je danas retkost, čemu bismo u nekim drugim okolnostima mogli dati dobru ocenu, da nije činjenice da Sony, u eri kada su baterije postale kao prirodna spona čoveka i tehnike, nije odlučio da (opet) izostavi punjač za eksterno punjenje baterije. Iz tog razloga, punjenje se opet obavlja „na mišiće“, korišćenjem priloženog USB kabla i (čuda li?) adaptera putem kojeg se USB port snabdeva strujom. Na ovaj se način (navodno) štedi, a nama baš i nije jasno kako. Pogotovo što punjač u nekoj formi ipak postoji, jedino što ne može da puni bateriju samostalno, nego samo dok je ona u aparatu.

Kit varijanta, pored pobrojanog, donosi pomenuti objektiv, oba pripadajuća poklopca i zonericu oznake ALC-SH132.



Ostatak teksta → Sony α7 III (ILCE-7M3), Test


Pozdrav

2
MILC fotoaparati / Canon EOS R, Test
« poslato: Januar 18, 2019, 12:36:09 pre podne »
 



TIMELINE

Retke su situacije kada test ne predstavlja samo običan prikaz novog fotoaparata, već praktično test čitavog novog sistema. U prilici smo da, posle nešto više od 30 godina od predstavljanja EOS sistema i sada već čuvenog EF bajoneta, prisustvujemo početku razvoja naslednika, čija je oznaka RF.

Sam po sebi, EOS R predstavlja samo jedan korak u razvoju i sasvim sigurno ga ne bismo mogli smatrati reprezentom mogućnosti sistema, nezavisno od toga kako se EOS R pokazao u testu i kako će se nadalje pokazati u praksi. Mnogo veća stvar je to što je Canon odlučio da se pridruži opštem trendu i prekine veoma mučnu praksu beskrajnog taktiziranja i eskiviranja sukoba kako sa konkurencijom, tako i sa samim sobom. Liči li vam ovo na nekakvo preventivno pravdanje potencijalnog fijaska – sasvim ste u pravu. Canon teško zaslužuje da izigravamo njihovog advokata, a ovu vrstu „odbrane“ iznosimo samo zahvaljujući iskustvu na polju velikih promena kojoj je ova kompanija sklona poslednjih godina. Ili tačnije rečeno – nije sklona.

Srećom, nekako u isto vreme, i glavni konkurent, Nikon, istupio je sa svojim viđenjem 35mm MILC-a, pa je to možda i uticalo na delimično ishitrenu odluku da se EOS R pretvori u stvarnost, možda i ranije nego što je prvobitno bilo planirano.

Zasad nije sasvim jasno kakav je status budućeg sistema. Logično je da je Canon ozbiljan u vezi sa ovim, ali nomenklaturom nije želeo da stavlja do znanja u kojoj se kategoriji najnoviji aparat nalazi. Oznaka R sama po sebi deluje kao zaseban entitet u okviru game, bez jasnog definisanja gde se dotični nalazi u okviru neke buduće ponude. Samim tim, nemamo čak ni pretpostavke o tome šta će se nadalje dešavati, da li će postojati klase FF Canon MILC-eva, koje će svojim karakteristikama pokriti postojeću gamu koju trenutno obrazuje DSLR klasa, kakva je budućnost EF bajoneta i tome slično.

Canon je, po svom starom običaju, prilično škrt na informacijama. Izvesno je jedino da je EOS R na svom početku. Sudbina EOS-a M ostaje vrlo neizvesna, a potencijal maglovit, jer je u većini slučajeva i dva zasebna i ograničeno kompatibilna bajoneta previše. Tri nije ni za komentarisanje. Jedno je sigurno – razvoj EOS R sistema nije počeo juče. Traje godinama i to se može primetiti na svakom koraku. A izabrani trenutak je samo rezultat pritiska tržišta.

Pa, krenimo sa demistifikovanjem potencijala i realnosti…

 



SPECIFIKACIJE

Začetak nove klase je specifičan po tome što prvi aparat ne možemo uporediti sa prethodnikom, jer isti i ne postoji. Prva generacija, prvog modela čitavog novog sistema je još interesantnija u tom pogledu, jer osim prethodnog modela u istoj klasi, ne postoji bilo kakav model bilo koje klase, pa je i svaki oblik poređenja izlišan. Canon EOS R ćemo kroz ostatak testa svakako obraditi kroz usputnu komparaciju karakteristika sa aktuelnim DSLR modelima ili konkurentskim MILC-evima, ali će se tabela ipak sastojati samo od specifikacija najnovijeg Canonovog proizvoda:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS R

Kako je u pitanju nov sistem, ne postoji spisak novina, jer je novo skoro sve. Senzor nam je poznat iz EOS-a 5D Mark IV, što već u startu predstavlja uglavnom pozitivnu karakteristiku, a čak su i neka ključna rešenja odavno prisutna u Canon-ovim DSLR-ovima. Ipak, pojedinačne stavke retko kad mogu oblikovati kompletnu sliku o nekom proizvodu, pa ćemo razlaganje na činioce početi uobičajenim tempom i uobičajenim redosledom.



PAKOVANJE

Pakovanje je nekarakteristično za Canon i tek minimalno podseća na ono što smo navikli u DSLR klasi ovog proizvođača. Na raspolaganju je varijanta koja podrazumeva samo telo i ona koja se nudi u kitu sa RF 24-105mm f/4L IS USM objektivom. Mi smo na testu imali varijantu koja uključuje samo telo:
 

Canon EOS R, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja

U pakovanju se, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.1 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se isporučuje isključivo u elektronskom obliku i besplatno je dostupan na sajtu proizvođača. Postoji u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.

Ukoliko se odlučite za kit varijantu, gore pobrojani elementi biće obogaćeni i potpuno novim i sistemu prilagođenim RF 24-105mm f/4L IS USM objektivom, zajedno sa pripadajućim poklopcima, zonericom i mekanom torbicom.



Ostatak teksta → Canon EOS R, Test


Pozdrav

3
MILC fotoaparati / Fuji X-T3, Test
« poslato: Decembar 19, 2018, 05:52:41 posle podne »
 



TIMELINE

Biljka koja preživi oluju, nastoji iskoristiti apsorbovanu energiju i vodu, kako bi učvrstila koren i iz borbe izašla jača. Fuji-jev put u mnogome podseća na tu biljku, jer - ako je i lako boriti se sa divovima industrije, kao što su Canon i Nikon, budući da nijedna od pomenute dve kompanije do nedavno nije imala volju (ili kapacitet) da odoli naletima modernih i pretećih alternativa, sudar sa korporacijom kakva je Sony, postaje sve teži zalogaj i za mnogo jače takmace u ovoj beskrajnoj igri. Da sve bude gore, opštoj gužvi se pridružuju i ostali proizvođači, nastojeći da iz trenutne situacije izvuku sve što mogu. Preživeo je Fuji i prvobitno oduševljenje retro dizajnom i beskrajne kritike zbog loše softverske izvedbe, pa zatim negodovanje zbog cenovnog ranga u kojem X sistem gravitira… a ipak opstao. I ne samo da je opstao, nego dodatno ojačava temelj svog prisustva, šireći se i na srednjeformatni teren. Jedino što zasad uspešno ignoriše, jeste 35mm format. Da li će to trajati doveka? Ne bismo bili tako sigurni. Najzad, i mnogo ubedljivije izjave iz nekih konkurentskih kompanija, pale su nakon sve veće potražnje za tim formatom. Smatramo da Fuji neće još dugo moći da izbegava konkretne korake u tom smeru, a dotad će nastojati da brusi ono na šta je tržište već naviklo i oberučke prihvatilo.

Treća iteracija jednog od Fuji-jevih top modela X serije, došla je očekivano, bez naročitih iznenađenja u pogledu specifikacija. Premda je ovo možda zvučalo kao nekakva kritika, to ipak samo znači da je sistem već dovoljno sazreo i da se od proizvođača tačno može očekivati određeni zamah sa svakom novom generacijom. Ovo ujedno znači i da se Fuji prikladno udaljio od izreke "treća - sreća", uspevši da X-Tx klasu odmah definiše na način koji naglašava superiornost i ne ostavlja mnogo prostora za premišljanje, onima koji u istom paketu žele i dobar senzor i kvalitetnu optičku podršku. Istovremeno, ovo je na žalost verovatno i uvertira u prelazak iz galopirajućeg u ritam lakog kâsâ, kada su unapređenja u pitanju, jer X-T3 predstavlja sve ono što je javnost očekivala… skoro pa bez ostatka! Vreme će pokazati grešimo li u ovoj proceni, a u međuvremenu ćemo se posvetiti Fuji modelu sa najozbiljnijim video mogućnostima. Mislili ste da je taj epitet rezervisan za X-H1? Niste bili u pravu, kao ni mi. X-H1 je, u osnovi, kao sopstvenu ekskluzivu zadržao jedino stabilizaciju (IBIS) i gabarite. Ah da, dodajte tu i statusni displej. Ovo drugo je, jasno, potrošni argument, dok se oko pitanja stabilizacije senzora provlači pitanje problematike gabarita. Baš kao i u slučaju statusnog ekrana.

Mnogo je tehničkih proizvoda koji su kroz istoriju bili na samo korak od savršenstva, a nepristojno, svojim sitnim, ali uočljivim nedostacima, minirali sreću budućeg kupca. X-Tx serija spada u takve proizvode, kod kojih ponekad deluje da su nedostaci namerno implementirani, kako bi svaka pomisao na večno rešeno pitanje samog aparata, bila u startu osujećena. Kao kakav vid zavere, oduvek smo „znali“ da aparati nisu savršeni, samo da bismo sledeće godine, ili sledećih par godina, kupili neki još noviji i bolji. U očekivanju da X-T3 stavi tačku na ovakva razmišljanja, ipak smo zaključili da će se, i pored nespornih kvaliteta novog modela, neki X-T4 ipak pojaviti, pre ili kasnije. Zašto? Na to pitanje ćemo pokušati da odgovorimo u nastavku testa.

 



SPECIFIKACIJE

Pošto novi model retko kad (da ne kažemo – nikad) ne podrazumeva promene u apsolutno svim segmentima, uporedna tabela može pružiti dovoljno informacija o tome šta je ostalo isto, a šta je unapređeno:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-T3 u poređenju sa prethodnikom

GFX-50s, model iz klase srednjeformatnih MILC-eva, na trenutak je uneo nemir među ljubitelje X-trans RGB matrice, budući da je ista bila izostavljena. Razlozi za to sadržani su u činjenici da se Fuji nije bavio razvojem srednjeformatnih senzora, a da razloga za zabrinutost nema, vidimo iz primera najnovijeg Fuji MILC-a, koji nastavlja razvoj X-trans-a. Rezolucija je, čini se, viša tek toliko da dobro poznatih 24 MP ne dosadi u marketinškom smislu. ISO raspon se delimično razlikuje, time što je bazna ISO vrednost spuštena za 1/3 EV, na veoma neuobičajenih ISO 160. Nove prilike su iznedrile i potpuno novi centralni procesor, a u paketu sa njim smo dobili i znatno unapređeni AF sistem, bolju pokrivenost faznim AF tačkama i bolju osetljivost. Video segment je veliki adut novog modela, pa su ostala unapređenja, u vidu bržeg rafala, nešto šireg bafera i unapređenog tražila, tek kozmetičke primene. Forma je ostala ista, uz nešto dublji rukohvat, dok je baterija ista, što za sobom povlači laku dobavljivost i široku kompatibilnost sa ostalim Fuji modelima, ali i ne baš idealnu autonomiju. Pređimo na detalje…


PAKOVANJE

Fuji X-T3 se nudi u dve varijante. Jedna podrazumeva samo telo, dok druga uključuje i kit objektiv. Mi smo na testu imali drugu varijantu. Pakovanje je standardno za Fuji. U diskretnu, mat crnu kutiju, gotovo kockastih proporcija, smešteno je sve ono na šta smo navikli kada je Fuji X sistem u pitanju:


Fuji X-T3, sadržaj kit pakovanja sa Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivom

Sadržaj kit pakovanja, osim tela i poklopca bajoneta, podrazumeva zaštitni poklopac papučice blica, metalne alke sa kožnim zaštitama, široki rameni kaiš, poklopac PC-sync konektora, EF-X8 minijaturni eksterni blic, NP-W126S bateriju i BC-W126S punjač, kao i naponski kabl. Tu je, naravno, i kit objektiv, dobro poznati Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS. U poslednje vreme se sve češće dešava da uz fotoaparate ne stiže štampano uputstvo, ali je Fuji i dalje dosledan po tom pitanju, s tim da diska sa pratećim softverom ipak više nema. Umesto njega, proizvođač upućuje na zvaničnu stranicu, odakle se instalacija softvera može besplatno preuzeti.


Ostatak teksta → Fuji X-T3, Test

4
DSLR fotoaparati / Nikon D850, Test
« poslato: Septembar 14, 2018, 02:19:07 pre podne »

TIMELINE

Nikon D810 je imao veoma nezahvalnu ulogu. Trebalo je održati korak sa konkurencijom ali, možda i teže od toga, nastaviti utabanom trasom kojom je D800(E) postavio temelj uspešne serije visokorezolucijskih Nikon DSLR-ova. Tako je D810 imao težak zadatak da ne ostane u senci prethodnika, dok D850 ima možda još i teži, a to je da ne ostane u tržišnom zapećku, u atmosferi gde neki novi momci oblikuju potrebe kupaca i nameću svoju viziju koja se, nekako kao u inat, ni najmanje ne poklapa sa vizijama Nikon korporacije.

Odustajanje od sistema Nikon 1, koji je predstavljao tek slabašan pokušaj ove kompanije da upliva u MILC kolotečinu, ali tako da ne ugrozi DSLR ekosistem, moglo bi se tumačiti na dva načina: ili će to biti prelomni trenutak, kada Nikon nastavlja u pravcu redefinisanja sopstvenih planova i počinje da radi na velikom povratku, ili će nastojati da sve dosadašnje izlete van DSLR sistema stavi pod tepih, te nastavi starim tempom i sa očekivanjima na korak od naučnofantastičnih filmova i zapletom koji počiva na vremenskim mašinama.

Izvesno je da sa ignorisanjem dalje neće ići. Ili će isplivati i u poslednjem trenutku uhvatiti priključak, ili će nastaviti da tone do zaborava. Velike korporacije ne primećuju sopstvenu propast, baš kao što ni zgrade na jalovištu ne primećuju da polako tonu u nekompaktno tlo. Ova se pozicija gotovo do u piksel može preslikati i na konkurentski Canon, s tim da potonji iza sebe ipak ima koliko-toliko (u tržišnom smislu) uspešni EOS M sistem, koji (opet) nije predviđen kao stožer budućeg razvoja, već samo kao nužni artefakt u cilju zadovoljenja džangrizave javnosti.

Bilo kako bilo, sve ove opservacije ne utiču direktno na entitet kakav D810 predstavlja i kakav bi D850 trebao da predstavlja. A predstavlja srž bitisanja Nikon korporacije i razlog zbog čega su i dalje cenjeni u krugu uspešnih fotografa. Da li je D850 dovoljan da obezbedi još taj jedan, poslednji time-out do pada zavese i srljanja na stranputicu sopstvene korporativne tvrdoglavosti i kratkovidosti? Videćemo… a do tada – predstavljamo vam Nikon D850!



SPECIFIKACIJE

Novi aparat ne donosi tako upečatljiv rezolucijski rast, kakvim se prethodnik mogao pohvaliti, ali je on ipak dovoljno primamljiv za one kojima su detalji apsolutno primarni u procesu nastanka fotografije. Kako god, specifikacije nekako uvek ističu rezoluciju, pre nego li neke druge elemente novog modela, iako promene svakako nisu tek kozmetičke:

Tehničke karakteristike: Nikon D850 u poređenju sa prethodnikom, D810

Osim senzora, koji nastavlja novo nepisano pravilo, da Anti-Aliasing (u daljem tekstu AA) filter mora biti izostavljen sa senzora ove kategorije, novi D850 donosi i najbolji autofokusni sistem koji je trenutno raspoloživ na tržištu, bolji svetlomer, memorijski bafer bitno većeg kapaciteta, napredniji video režim, bežičnu komunikaciju kao deo osnovnog paketa i gotovo nestvarnu autonomiju. Naravno, kao i uvek, proizvođač se uvek dovoljno potrudi da izbalansira proizvod, a to znači da, kad postoji sijaset pažnje vrednih poboljšanja, mora postojati i određeni broj negativnih utisaka, kako bi sveukupni utisak ostavio dovoljno razloga za neku noviju generaciju.


PAKOVANJE

Nikon nas je navikao na svoja klasična, zlatno-žuta pakovanja, svedenog dizajna koji u prvi plan ističe jedino oznaku modela. Nije bilo razloga da sada bude drugačije:
 

Nikon D850, sadržaj osnovnog pakovanja

Sadržaj kutije je manje ili više jednak u celom svetu, sa tek sporadičnim sitnicama u zavisnosti od tržišta. Osim tela, koje dolazi u paketu sa BF-1B poklopcem bajoneta, kutija sadrži sledeće elemente: EN-EL15a Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže (ili viljuškom za odgovarajuću utičnicu; AN-DC18 široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; štampano uputstvo za aparat i kratko uputstvo za SnapBridge. U kutiji se nalazi i nosač za kabl, predviđen za sigurno pričvršćivanje kablova, kada je aparat povezan sa eksternim uređajima, putem USB ili HDMI veze.



Ostatak teksta → Nikon D850, Test


Pozdrav

5
DSLR fotoaparati / PREMEŠTENA: Canon EOS R
« poslato: Septembar 03, 2018, 02:54:12 posle podne »

6
DSLR fotoaparati / Nikon D7500, Test
« poslato: Jul 18, 2018, 09:26:36 posle podne »



TIMELINE

Godinama u ulozi tzv. „flagship-a“ Nikonove APS-C klase, serija D7x00 je vremenom napredovala, bila pionir inovacija, kreator trendova, predmet čežnje vlasnika fotoaparata nižih klasa i po mnogo čemu etalon industrije, na koji se konkurencija ugledala. Oreol „najboljeg iz APS-C klase u Nikon aromi“, ovaj model je nosio od prve generacije, modela D7000, pa do trenutka kada je, nastojeći da povrati renome koji je svojevremeno nosio D300(s), Nikon predstavio model D500. Budući da D500 u mnogim aspektima daleko prevazilazi ono što je D7x00 klasa nudila, bilo je za očekivati da će koncept, koji je ranije trasiran, biti zadržan, te da će naslednik modela D7200 samo nastaviti ono što je ranije definisano.

Epilog svega je novi model, koji, iako u suštini veoma blizak očekivanom, ipak nije u potpunosti ispratio duh prethodnih iteracija. Što zbog uštede, što zbog bojazni da svojim specifikacijama ne ugrozi prodaju top modela APS-C kategorije (D500), Nikon je svom APS-C-u (sada) srednje klase ukinuo neke elemente, a neke degradirao. I sve to ne bi bilo toliko neobično, da se na drugom frontu, tamo gde odavno vladaju MILC-evi, ne vodi bitka za opstanak, u kojoj su najugroženiji upravo ortodoksni negovatelji DSLR tradicije u svim klasama. Nastojeći da istraje u svom uverenju da DSLR i dalje ima budućnost, Nikon možda i najtvrdoglavije brani ovo uporište. Canon je u međuvremenu ipak štošta uradio na polju MILC sistema, ali je to i dalje unutrašnja bitka da se pruži tek toliko koliko mora, kako bi bilo izbegnuto ugrožavanje DSLR game proizvoda.

Kao i uvek kada taktiziranje i strateško planiranje postane samo sebi svrha, tako je i na polju poslovnih rezultata dveju liderskih kompanija u foto branši, odavno jasno da se nešto mora menjati. Svima, osim izgleda njima. Canon u tom smislu još uvek ima dovoljno rezerve za neometan tržišni nastup, dok u Nikon korporaciji ruže odavno ne cvetaju. Tome u prilog govore i izveštaji, koji u prvi plan stavljaju prodaju pojedinačnih modela, kao što je D810, kao da celokupan godišnji bilans zavisi od samo jednog proizvoda.

„Upornost se isplati“, izreka je koju u Nikonu verovatno bezrezervno neguju… čini nam se – na svoju štetu. Jer, oporavak DSLR koncepta, a pogotovo u meri da bi na kraju ostao dominantan kao što je nekad bio, jednostavno je nemoguć. Ne zbog toga što tehnička ograničenja nije moguće prevazići. Dakako da je moguće. Ali, po koju cenu? Ako trošak poduhvata, koji bi podrazumevao dvostruki AF sistem, hibridno tražilo i mnoge druge kompromise, prevazilazi razumne okvire, postavlja se pitanje poente. Pogotovo u svetlu trenda koji nastoji da ukupan broj elemenata svede na najmanju moguću meru, te se kompletan sistem praktično oslanja na glavni senzor, procesor i jedan ili dva displeja, u zavisnosti od toga da li isti poseduje EVF ili ne. Ako ni zbog čega drugog, DSLR će kao koncept naposletku izgubiti bitku iz čisto ekonomskih razloga, jer čak i uhodana proizvodnja, u kojoj repromaterijal i komponente zbog masovnosti koštaju minimalno, ipak prevazilazi svedenost na kojoj počiva prosečan MILC. Sem toga, ta će se svedenost u budućnosti samo još i produbljivati (sledeća na listi za odstrel će verovatno biti eliminisana mehanička zavesica, kao posledica senzora sa global-shutter-om). A modeli poput Nikon D7500 ili Canon-ovog EOS-a 80D su ipak samo prosečni DSLR-ovi u hijerarhiji svojih kreatora, te bi kao takvi, odavno trebali biti zamenjeni nečim prikladnijim za današnje okolnosti.

Ipak, proizvođač uvek ima poslednju reč. Čak i onda kada evidentno i objektivno nije u pravu. Tako još jednom prisustvujemo rađanju još jednog vrhunskog aparata, čiji tržišni uspeh ponajviše zavisi od konzervativnih korisnika, koji nisu skloni menjanju navika. Ili brendova. A dokle će takvo stanje da potraje, nismo sigurni, jer nam se čini da smo odavno u periodu produžetaka, barem kada su modeli vam top klase u pitanju, gde DSLR-ovi i dalje imaju jasan primat. Čak ako i ne u tehnološkom smislu, ono barem u smislu tržišnog udela i vrhunske servisne podrške. Retoričko pitanje koje se, imajući to u vidu, postavlja je – šta je to što bi nam moglo držati pogled u pravcu jednog Nikona D7500? Probaćemo da odgonetnemo u još jednom deja-vu testu, koji nastavlja monotoniju u srednjoj i nižoj klasi DSLR segmenta.
 



SPECIFIKACIJE

Specifikacije su obično prvi kontakt sa novim fotoaparatom i smatramo ih dobrom uvertirom u podrobniju analizu:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D7500 u poređenju sa D7200

Nije prvi put da Nikon preskače redosled brojeva u već ustaljenoj nomenklaturi. Iako bi po nekoj logici to trebalo da ukazuje na nekakav tehnološki skok, u praksi je situacija takva da novi aparat, izuzev senzora, novog procesora i boljeg video moda, ipak ne nudi toliko noviteta, koliko sugeriše izostavljanje D7300 i D7400 modela iz redosleda. Štaviše, neki elementi su čak i degradirani! Druga je stvar što sam senzor razliku čini dovoljno upečatljivom, budući da preuzet od top modela kakav je Nikon D500, te nudi samu esenciju onoga što možemo nazvati najboljim APS-C senzorom današnjice. Koliko je sve to dobro upakovano u telo skromnijih mogućnosti, kakvo je D7500, ostaje da vidimo u nastavku testa. Bez obzira na sve, Nikon D7500 zasad zaista deluje kao nekakva mini verzija Nikona D500, uprkos očiglednim nastojanjima da se njegovo mesto u gami malo koriguje u smeru skromnijih modela.


PAKOVANJE

Nikon D7500 se nudi u tri varijante. Jedna podrazumeva kit sa AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR objektivom, druga sa AF-S DX Nikkor 18-200mm f/3.5-5.6G ED VR II, a treća samo telo, bez dodatnih objektiva. Kutija je Nikonski prepoznatljiva:
 

Nikon D7500, sadržaj osnovnog pakovanja

Sadržaj kutije u „body only“ varijanti, kakvu smo i mi imali na testu, podrazumeva telo sa pripadajućim poklopcem bajoneta, EN-EL15a Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže; AN-DC1 BK široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; DK-5 poklopac tražila. Nekada uobičajeni prateći disk sa ViewNX aplikacijom za pregled i osnovnu konverziju RAW snimaka, kao i uputstvom na CD-u, od nedavno nije na spisku, pa se za te elemente morate snaći na oficijelnom web sajtu.


Ostatak teksta → Nikon D7500, Test


Pozdrav

7
MILC fotoaparati / Fuji X-H1, Test
« poslato: Jun 09, 2018, 12:12:26 pre podne »
 



TIMELINE

“Ne obara se svako drvo prvim udarcem”,  kaže kineska poslovica. Proračunato i strpljivo, Fuji je svoj sistem od samog početka formirao tako da postupno rešava sve probleme i ne dozvoljava da ga stihija nosi napred. Ovaj recept je vremenom izrodio možda i najmudrije formiran sistem, koji je za kratko vreme pobrao simpatije, sada vernih korisnika. Najpre je ponuđena klasa ekskluzivnih modela fotoaparata i objektiva, da bi se vremenom širila kako u pravcu univerzalnosti ponude, tako i u pravcu pokrivanja svih cenovnih klasa. Jedina niša koja je ostala nekako „neobrađena“ u sistematično osmišljenom Fuji ekosistemu, ostao je video. Fuji se, čini se skoro namerno, godinama diskretno otimao trendovima koji su video segment smestili u epicentar dešavanja, možda i preko svake mere. Takva politika je u početku prolazila, ali se vremenom javljalo i negodovanje, što je neke potencijalne kupce oteralo u pravcu konkurentskih rešenja.

I kako to obično biva, kritike uvek imaju neki epilog… čak i kada ga nemaju! Fuji se tokom godina pokazao kao kompanija koja veoma pažljivo osluškuje želje svojih korisnika i u skladu sa tim koriguje projektovane specifikacije nekih budućih modela. I ne samo to, nego je u velikom broju slučajeva sklona desetkovanju prodaje sopstvenih modela, izbacivanjem novih verzija firmware-a, koje starim modelima produžavaju život, često na uštrb prodaje novih.

Ovakva poslovna politika, iako na trenutke deluje apsurdno, u praksi učvršćuje korisničku bazu i čini je stabilnim temeljem za neke buduće inovacije. Nakon što je sistem formirao do nivoa kada mu se, u smislu širine optičke podrške, prosto nema šta zameriti, Fuji je najpre poradio na tome da ponuda obuhvati i niži cenovni rang, a sada je „udario“ i na poslednji segment koji je nekako ostao u zapećku i deo potencijalnih kupaca odvraćao od čitave ideje. Za to vreme, Sony se trudi da svoje modele učini što je moguće univerzalnijima, dok Panasonic forsira video kao težište svog sistema. MILC ekosistem je nedavno pojačan i malo ozbiljnijim pristupom od strane Canona, ali i dalje ne u meri koja bi trebala da zabrine već etablirane MILC igrače.

Fuji X-H1 sledi nekonzistentnu nomenklaturu iz koje se, bez uvida u specifikacije, teško može i naslutiti o kakvom se modelu radi, pa ovako „s nogu“, možemo reći da je u pitanju još jedan u nizu top-modela, koji se u mnogo čemu preklapa sa ostala dva modela ove kategorije – X-T2 i X-Pro 2, s tim da je težište više okrenuto video režimu, što bi ujedno trebala biti i tačka na pitanje Fuji-jevog nastupa u video segmentu.

 



SPECIFIKACIJE

I pored toga što X-H1 ne predstavlja sukcesora modela X-T2, tabela u nastavku bi trebala da dočara nevelike razlike u pogledu upotrebljenih podsistema i naglasi akcenat na video modu:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-H1 u poređenju sa X-T2

X-H1 nudi identičan senzor kakav smo pre skoro godinu dana videli na X-T2. To ne znači ništa loše (naprotiv!), već samo treba da razveje sumnje kod vlasnika starijeg modela da bi im neki eventualni upgrade doneo bilo kakav kvalitativni pomak. Makar u smislu fotografisanja. Osim fizičkih karakteristika senzora, iste su i prateće specifikacije, kao što je ISO raspon, a isto važi i za hibridni fokus, merenje svetla i tome slično. Bez obzira što fizičke dimenzije novog fotoaparata sugerišu akcionu prirodu, brzina rafala i širina memorijskog bafera nisu unapređeni. Čak, moglo bi se reći da na polju bafera postoji i blaga stagnacija. Isto važi i za trajanje baterije u fotografskom modu. Da li video režim opravdava eventualnu investiciju? Pa, zavisi da li se pronalazite u tome. Krenimo u detalje…


PAKOVANJE

Pakovanje, klasično za Fuji MILC aparate, nije previše upadljivo i prilično se razlikuje od ustaljenog trenda drugih proizvođača. Diskretna, crna kutija, nosi samo oznaku modela i logotip proizvođača. Dolazi u svega dve varijante – jednoj koja sadrži samo telo, EF-X8 minijaturni blic i prateće sitnice i drugoj koja u nesvakidašnjem kit paketu nudi baterijski buster grip!


Fuji X-H1, sadržaj kit pakovanja sa Fuji VPB-XH1 baterijskim gripom i EF-X8 eksternim blicem

Sadržaj kit pakovanja, koje smo mi imali na testu, definitivno odstupa od uobičajenog: telo sa poklopcem bajoneta je ono neizostavno, dok kao prateća oprema stiže BC-W126 punjač sa pripadajućim kablom, čak tri primerka NP-W126S baterije, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama i alatom za njihovu montažu, kožne navlake za alke kaiša, zaštita papučice blica, minijaturni Fuji EF-X8 eksterni blic, VPB-XH1 baterijski buster grip, AC-9VS punjač za grip i naponski kabl za isti, štampano uputstvo i prateći disk sa softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Alat za montažu alki je i dalje element koji Fuji smatra dobrim rešenjem, iako se ono u praksi nije pokazalo baš naročito praktičnim, pogotovo ako imate potrebu da s vremena na vreme uklonite rameni kaiš i upotrebite nešto drugo. I dalje smatramo da je Nikonovo rešenje sa alkama daleko bolje, ali u Fujiju očigledno ne misle tako.


Ostatak teksta → Fuji X-H1, Test

8
DSLR fotoaparati / Canon EOS 6D Mark II, Test
« poslato: Januar 24, 2018, 12:03:17 pre podne »
 



TIMELINE

Efikasno prestrojavanje u hodu, nekada može biti delotvornije od građenja dugoročne poslovne politike. Dokaza za ovo ima u svim sferama industrije, a primer koji sam Canon nudi, tiče se upravo prethodne generacije aparata kojeg ćemo ovaj put testirati.

Kada je sa EOS-om 5D Mark III, Canon izveo redefiniciju klasa i zainteresovanim kupcima pružio ono što nisu imali u prethodnoj iteraciji čuvene „petice“, nastao je jaz koji je nekako trebalo zakrpiti. Slučajno ili zbog glasina koje su kružile u pogledu planova najljućeg rivala (Nikon; prim.aut.), Canon je kao zamenu za tržišni nastup popularnog FF tela imao nešto dovoljno slično, praktično, ali ne i suviše napredno, kako cenovni rang ne bi premašio nekakve skromne okvire. Tako je nastao EOS 6D, aparat čija je inicijalna namena bila upravo nasleđivanje koncepta koji je započeo stari EOS 5D.

I premda je aparat naišao na (mahom) opravdane kritike u pogledu nekih tehničkih rešenja, evidentno je da je ono najočiglednije, a to je tržišni udeo, vinuo Canon na još više grane. Svakako da motiv za nastanak EOS-a 6D nije bio samo u nasleđivanju starijeg modela, već je tome kumovala i sve agresivnija poslovna politika direktnog konkurenta, koji je svojim modelom D600, nastojao da preuzme primat u nižem rangu 35mm DSLR-ova.

Proteklih nekoliko godina se u više navrata moglo čuti da Canon planira naslednika EOS-a 6D, ali bez ikakvih opipljivih dokaza, pa je to ostalo u domenu glasina. Danas, celih pet godina kasnije, EOS 6D Mark II je pred nama. Na tržištu se štošta promenilo u odnosu na prilike kakve su vladale 2012. godine, pa je i uspeh sve, samo ne zagarantovan. Konceptualno, EOS 6D Mark II nije previše odmakao od svog prethodnika. I dalje se radi o najjeftinijem DSLR-u iz 35mm ponude ovog proizvođača, s tim da su specifikacije taman takve, da njegova početna cena nije primamljiva u meri u kojoj je to bila vrednost prethodnika. Najpre iz razloga što je danas na raspolaganju više raznih modela koji svojom jednostavnošću, cenom, pa i dizajnom, mogu da konkurišu novom Canonu. Međutim, iskreno govoreći, ni ono što ovaj aparat nudi, više nije na niskom nivou, kao što je bio slučaj sa starom verzijom. Sve je unapređeno na viši nivo, pa je 6D Mark II, iako generalno predstavljen kao FF verzija EOS-a 80D, ipak po mnogo čemu iznad popularnog APS-C tela.

No, treba biti realan. Canonov najjači adut, optička podrška, koja je veoma jaka u svim segmentima, a posebno sveprisutna u formi polovne robe, ovom proizvođaču osigurava još neki period u kojem može da relativno bezbrižno planira budućnost, iako deluje da su svi vozovi odavno prošli. Da li je 6D Mark II dovoljno primamljiv da dočeka promociju nekog EOS-a 6D Mark III, dok DSLR u nižim kategorijama ne bude penzionisan u korist MILC koncepcije? Ne bismo znali. Deluje da 6D Mark II zaista nema šta naročito da ponudi u tehnološkom smislu, a da ga to ističe iznad konkurencije. S druge strane, iza fotografa na kraju ostaju samo fotografije, pa je to možda i ideja od koje sve počinje.

 



SPECIFIKACIJE

U kategoriji najbolje rangiranih modela, obrazovanje spiska karakteristika je za proizvođača relativno jednostavno – dovoljno je u aparat „natrpati“ sve što trenutne mogućnosti dozvoljavaju, te imati proizvod čije su šanse protiv konkurencije najveće moguće. Kreirati model koji se nalazi na nižoj lestvici, znatno je teže. Najpre, treba pobediti sebe, odupreti se pritisku javnosti, izvesti konkurentnu cenu, a opet pružiti dovoljno da konkurencija ima dovoljno komplikovan zadatak da to isprati. EOS 6D Mark II u tehnološkom smislu ne nudi nešto kapitalno drugačije u odnosu na sve ono što smo iz Canon kuhinje do sada videli, pa ipak, u gotovo svim segmentima manje ili više unapređuje ono što je osnovni model svojevremeno nudio. Zlobnici bi mogli reći da prethodnu „ponudu“ i nije preterano komplikovano prevazići, ali je činjenica da je prethodnik tržišno veoma dobro primljen, te da brojke pobijaju sve druge argumente. Pogledajmo kako to sada izgleda:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 6D Mark II u poređenju sa 6D

Ono što je većina zamerala prošli put, bila je rezolucija. Ona je sada veća i iznosi 26MP, ali je od broja piksela daleko važniji način na koji senzor očitava informacije, a tu dolazimo do ključne razlike između dva modela – EOS 6D Mark II poseduje Dual-Pixel CMOS, kao veliku potporu video modu, a tu je i ADC integrisan u sam senzor. Tako je Canon eliminisao jednu od glavnih tehničkih prepreka ka postizanju boljih performansi. Naravno, tehnologija je samo preduslov, a ne i de facto rešenje, pa se konkretan napredak ipak mora proveriti u praksi.

Procesor je par generacija noviji, AF sistem nemerljivo napredniji, unapređeno je merenje svetla, bafer, brzina rafala, ekran je osetljiv na dodir, a rađeno je i na energetskoj optimizaciji. Od onoga što je izostalo, zameramo nepostojanje 100% tražila, 4K video zapisa (timelapse ne računamo) i ekrana više rezolucije, iako je ovaj put implementiran obrtni tip. Ovako s nogu, unapređenja deluju više nego pristojno. Pa, pređimo na konkretnije informacije.



PAKOVANJE

Tipično Canon pakovanje, dostupno je u dve zvanične verzije. Kit paket dolazi sa novim EF 24-105mm f/4L IS II USM, koji već dugo očekujemo, a moguće je kupiti i varijantu tela bez objektiva. Izgled je prepoznatljiv:
 

Canon EOS 6D Mark II, sadržaj osnovnog („body only“) pakovanja

U osnovnom pakovanju, koje podrazumeva samo telo, a koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se sada isporučuje samo u on-line obliku i moguće ga je skinuti za zvaničnog sajta. Dolazi u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično, kao i prenos snimaka na računar. Tu je i Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka. Na spisku nije ni USB kabl, kojim se aparat povezuje sa računarom, što se do sada nije često dešavalo u slučaju Canon DSLR-ova. Ovaj gest štednje smo imali prilike da vidimo sa EOS-om 80D, ali nismo baš očekivali da će se sa tom praksom nastaviti. Veoma čudan i nadasve nepotreban način štednje.

Ukoliko se odlučite za kit varijantu, gore navedeni komplet će biti proširen novim EF 24-105mm f/4L IS II USM objektivom, pratećim poklopcima, zonericom i mekanom torbicom.



Ostatak teksta → Canon EOS 6D Mark II, Test


Pozdrav

9
MILC fotoaparati / Fuji GFX 50s, Test
« poslato: Novembar 10, 2017, 05:44:58 posle podne »
 



TIMELINE

U vreme hiperprodukcije, a posebno u situaciji gde realno ne predstavljate neki naročit faktor u smislu tržišnog udela, da biste postigli zapažen uspeh, morate imati nešto veliko. Impozantan aparat može nastati kao rezultat vrhunskog inženjeringa, može biti dizajnerski unikat, a može biti i doslovno – veliki.

Fuji GFX 50s je aparat koji kombinuje najmanje dve od tri poželjne osobine. Iako možda nije svetionik dopadljivog dizajna, svakako nije ni ružan, mada je mnogo bitnije to što u tehničkom smislu predstavlja nešto dovoljno blisko prosečnom korisniku, a opet dovoljno izuzetno, da izazove ljubopitljive poglede i salve pitanja zainteresovanih prolaznika.

Fuji je još od zatvaranja DSLR priče sebe lišio laktanja sa vodećima u branši. Suptilna evolucija, strpljivo i pažljivo formiranje sistema, kupili su ovoj kompaniji dosta vremena i manevarskog prostora za sigurno osvajanje tržišta i zauzimanja stabilnog udela u njemu.

Fujijeva odluka da se ne prikloni masovnom usvajanju FF formata kao nečega veoma bitnog, mnoge je razočarala, ali se u praksi (reklo bi se) ipak pokazala mudrom, jer je na terenu koji je odavno rasparčan između Canona i Nikona, sa neverovatno agresivnim nastupom Sony-ja, Fujiju preostalo da se za mrvice bori sa Pentax-om.

Umesto toga, Fuji je prigrlio ideju koju je upravo Pentax prvi doveo do realizacije – predstavljanje srednjeformatnog aparata koji će cenom biti u rangu onoga što zovemo „ponudom koja se ne odbija“, a opet u dovoljnoj meri atraktivnog i unikatnog, da izbegne direktan sukob sa jakom i nemilosrdnom konkurencijom.


Pojam srednjeg formata nije mlad. Zapravo, u pitanju je format koji je hronološki stariji od danas uobičajenih formata, a svoju prvu renesansu je doživeo veoma davno, u doba filma. U ne tako dalekoj prošlosti, srednjim formatom su se bavili samo odabrani pojedinci, najpre iz finansijskih razloga. Srećom, vremena se menjaju, pa je srednji format, pre svega zahvaljujući pionirima omasovljenja, poput Pentax-a i (sada) Fujija, sve češće dostupan i onima koji nisu spremni da za aparat sa objektivom izbroje petocifrenu svotu novca.

Koncept bezogledalnih (MILC) sistema je od starta usmeren pre svega ka pružanju više zadovoljstva u manjem pakovanju, ali je upravo koncept srednjeformatnog MILC-a pokazao da budućnost istog ne mora biti samo u smeru svedenog ili retro dizajna, oličenog u što manjoj zapremini, već to može biti i svojevrstan proboj u oblasti u kojoj su gabariti bili i realno daleko veća glavobolja, nego što to važi za FF ili APS-C formate. Srednjeformatni (Medium format; u daljem tekstu MF) aparati iz DSLR kategorije, većinom spadaju u veoma nezgrapne sprave, koje osim cene, imaju i teret veoma sporog rada, kao i raznih drugih tehničkih ograničenja, zbog kojih nikad nisu uspeli da se nametnu kao nešto uobičajeno i sveprisutno.

Fuji GFX 50s je tu upravo s idejom da sve navedene nedostatke svede na minimum i konačno vrati MF na mesto koje mu pripada. Da li je uspeo? Pošteno rečeno, rano je reći, ali obrisi budućnosti postaju sve jasniji.
 



SPECIFIKACIJE

Novi model fotoaparata obično ima svog prethodnika, sa kojim se tabelarno može uporediti. Ovde to nije slučaj, jer je GFX 50s potpuno novi aparat u Fuji ponudi. S toga nam ostaje da skup informacija jednostavno klasifikujemo na uobičajen način, ali bez komparacije sa nekim drugim modelima:
 

Tehničke karakteristike: Fuji GFX 50s

Ako izuzmemo činjenicu da GFX 50s odlučno gazi po opšteprihvaćenom konceptu MILC-a, kao gabaritno skromnog sistema, senzor je definitivno najinteresantnija stavka celog sklopa. Ni svi drugi podsistemi, poput AF sistema, vrhunskog elektronskog tražila i mnogih drugih stvari, ne mogu da se mere sa ekskluzivnošću koju nudi digitalni senzor srednjeg formata.


PAKOVANJE

Pakovanje je svedeno, za Fuji neuobičajeno bele boje i sadrži neke standardne, ali i neke specifične elemente:


Fuji GFX 50s, sadržaj osnovnog, „body only“ pakovanja sa priloženim EVF-GFX1 tražilom

Telo je, naravno, najvažniji element, a osim njega, u kutiji su još i odvojivo elektronsko tražilo EVF-GFX1; BC-T125 punjač sa pripadajućom viljuškom; NP-T125 Li-Ion baterija; široki kaiš za rame sa posebnim alkama za montažu na telo; zaštitni nosač kablova;  kao i uputstvo u štampanom obliku.



Ostatak teksta → Fuji GFX 50s, Test

10
DSLR fotoaparati / Canon EOS 77D, Test
« poslato: Avgust 20, 2017, 12:08:47 posle podne »
 



TIMELINE

U želji da sa novom generacijom izbegne konfuziju koja je zavladala nakon istovremenog predstavljanja dva tako slična, a istovremeno i veoma različita aparata, kakvi su EOS-i 750D i 760D bili, Canon je odlučio da koriguje nomenklaturu i nasledniku EOS-a 760D nadene novu, prepoznatljivu oznaku. I baš kao što vešt kulinar nekada pretera u pokušajima da prevaziđe samog sebe, te na kraju kreira gotovo nejestiv obrok, tako je i Canon u nastojanju da jasnije razgraniči klase, napravio totalnu zbrku, veoma nalik onoj koja već decenijama vlada kod glavnog rivala – Nikona.

Tako sada imamo 760D, njegovog (skoro) direktnog naslednika, 77D, iznad kojeg je 80D, ali i 70D, koncepcijski, naravno. Deluje zbunjujuće? A kako bi drugačije i moglo biti, kada se u moru modela više ne može jasno utvrditi klasifikacija i rangiranje po ekskluzivnosti? Čak ni drugo ime, koje se za isti aparat primenjuje na nekim tržištima (EOS 9000D) ne nudi bolju ideju o poziciji u gami.

EOS 77D je sada „usamljen“ u svojoj podklasi, dok je 750D dobio naslednika uobičajenog imena, EOS 800D, baš kako smo i navikli tokom godina. Koja je tačno svrha EOS-a 77D… teško da će utvrditi čak i istoričari… za krajnjeg korisnika je bitno samo ono što je ispod haube, tj. ono što model nudi u praktičnom smislu. Ne bismo mogli reći da je u pitanju nekakav revolucionaran iskorak. Čak ni evolutivni pomak. Više se može govoriti o inkrementalnom unapređenju, tek za par nijansi uočljivijem, nego što bi jedan novi firmware mogao doneti postojećem EOS-u 760D. Dakle, još jedan „restajling“, u duhu autoindustrije.

I dalje možemo govoriti o sve većoj gužvi na tržištu i sve oštrijoj borbi za svaki segment. Čovek bi očekivao da se klasifikacija vremenom ukrupni, te da gama jednog proizvođača bude svedena na svega par modela, imajući u vidu njihove sve minornije međusobne razlike. Ipak, realnost govori da ponuda dostiže gotovo nezamislive razmere i preti da svojim zasićenjem ugrozi čak i industriju mobilne telefonije. Ponuda nikad nije bila veća… istinu govoreći – ni bolja, ali opet, sve to na tržištu koje odavno stagnira i odavno je željno nečega fundamentalno drugačijeg, deluje preko svake mere isforsirano… ili nepotrebno, ako baš hoćete. Zato i ne čudi sporadično pokazivanje mišića u segmentu srednjeformatnih aparata (Pentax i odnedavno Fuji), uprkos ekonomskim pokazateljima koji veoma egzaktno ukazuju na promašenu investiciju. I dok veći deo industije pokušava da na sve načine animira prosečnu osobu da shvati prednosti namenske opreme u odnosu na tipičan mobilni telefon, dovijajući joj se na sve moguće i nemoguće načine, malim, ali efektnim inovacijama i dizajnom, Canon i Nikon gaje princip sinhronog ignorisanja situacije i ceđenja još malo profita iz davno utvrđenih receptura, koje su verovatno nasledili od bake, poput nekog kulinarskog umeća s početka priče.


 



SPECIFIKACIJE

Canon EOS 77D je predstavljen tačno dve godine nakon EOS-a 760D. Razlike među njima nisu potpuno kozmetičke, ali realno, nisu ni epske, kao što se iz tabele može i videti:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 77D u poređenju sa Canon EOS 760D

Senzor jeste potpuno nov, uprkos identičnoj rezoluciji, nov je i AF sistem, poboljšan je bafer u značajnoj meri, a isto važi i za autonomiju, premda je zadržana stara baterija. Dovoljno za početak, barem kada je reč o međusobnom poređenju generacija. Da li je dovoljno i za ozbiljan tržišni nastup, to ćemo već videti. U međuvremenu…



PAKOVANJE

Za razliku od prethodnika, novi aparat se nudi samo u dve kit varijante. Jedna uključuje već poznati EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM, a drugi je zamena za stari početni kit i nosi oznaku EF-S 18-55mm f/4-5.6 IS STM. Dizajn kutije je prepoznatljiv:
 

Canon EOS 77D, sadržaj osnovnog, „body only“ pakovanja

U osnovnom pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E17 Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E17 punjač baterije (odnosno LC-E17E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se ovaj put isporučuje isključivo putem oficijelnog sajta, u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.



Ostatak teksta → Canon EOS 77D, Test


Pozdrav

12
DSLR fotoaparati / Nikon D500, Test
« poslato: Maj 23, 2017, 03:17:36 posle podne »



TIMELINE

Iznuđen potez, bilo da se radi o bici na bojnom polju, političkoj odluci, životnom izboru ili nečemu drugom, uvek predstavlja kompromis. Osim što je kompromis, iznuđen potez je i izraz nevoljnog, kada se nešto radi samo da bi se zadovoljili nečiji prohtevi, bez naročite želje da im se udovolji kvalitetno. Kao i u svemu drugom, iznuđeni modeli aparata, samo da bi se pošto-poto odgovorilo na potez najvećeg rivala, u startu predstavlja izgubljenu bitku. A da li je baš tako?

Kada dugo ignorišete želje korisnika, procenjujući da bolje možete da odredite prioritete, nego što to čini zainteresovana javnost, može se desiti da se jedan pozamašan deo njih okrene drugom rešenju, u datom trenutku prisutnom na tržištu. Nikon je upravo to uradio – potpuno ignorisao želje kupaca za novim APS-C aparatom najviše kategorije, koji bi konačno odmenio davno zaboravljeni D300s. Uprkos učestalim tračevima koji su podgrevali maštu i davali lažne nade, vreme je učinilo svoje – više skoro da i nije bilo onih koji su čekali naslednika D300s. Najveći deo je izabrao aparat neke druge klase. Ili brenda.

I kao što to obično biva, proizvođač se odjednom setio da u svojoj gami nema odgovarajući aparat, kojim bi se suprotstavio konkurentskoj zvezdi, oličenoj u Canon-ovom EOS-u 7D Mark II. Što u želji da pokaže šta ume, što iz razloga ubiranja profita, Nikon je odlučio da obnovi život ove kategorije DSLR-ova, predstavivši model čija oznaka i ne koketira baš naročito sa starim modelom, iako tehnički to upravo i jeste njegov naslednik.

U moru veoma brzih i sve boljih MILC-eva, predstavljanje jednog tradicionalnog DSLR-a deluje skoro pa čudno. Nema nikakvih sumnji da tržišni potencijal postoji, ali postoji li dovoljno entuzijazma među kupcima da odole trendu minijaturizacije i prepuste se čarima „staromodnog“ zvuka ogledala?

Zavisi šta se dobija, rekao bi neko… Pa, ostaje nam da vidimo šta se to zaista dobija…
 



SPECIFIKACIJE

Nikon D500, premda ne pod tim imenom, spada u red najiščekivanijih aparata proteklih godina, a želja za njim je gotovo splasnula do apsolutne nule, nakon što je Nikon nestrpljive vlasnike D300s „počastio“ sa par saopštenja koja su naslednika istog praktično u potpunosti isključivala iz nekog budućeg plana. Prvi put su nade u Nikon polagane nakon što je direktni rival, Canon, predstavio tržištu EOS 7D, kao direktnog izazivača D300s. U godinama iza, više se puta događalo da do zainteresovane javnosti dođu neproverene informacije o nekakvom D400, ali bi svaki put postalo jasno da su u pitanju samo glasine. I baš kada je grupa upornih, koji su i dalje imali nade, gotovo u potpunosti zaboravila na naslednika, Nikon je odlučio da ipak ponudi svoje viđenje najboljeg APS-C aparata. Slučajno ili ne, baš nakon što je Canon predstavio EOS 7D Mark II.

Diskontinuitet u nomenklaturi znači dve stvari – D500 je mnogo ozbiljniji fotoaparat nego što je i inače svojevremeno odlični D300(s) bio, a osim toga – nalet veoma dobrih MILC aparata je nekako morao biti amortizovan. U nedostatku dovoljno konkurentnog MILC sistema, novi i performansama maksimalno „napucani“ D500 se činio kao pravo rešenje:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D500 u poređenju sa D300s

Mnogi su odmah konstatovali zakasnelu reakciju. Kasno je možda i za ozbiljno delanje u MILC segmentu, s obzirom da su viđeniji igrači u industriji već plasirali svoje karte na tom polju, a za DSLR da i ne govorimo. Posebno imajući u vidu trendove koji sferu interesovanja entuzijasta već godinama izmeštaju u domen FF (full-frame) senzora. S druge strane, oni koji su zaista želeli naslednika D300(s), potražili su ga u D7x00 seriji ili konkurentskom EOS-u 7D. Čini se da je prostora za ponovno osvajanje tržišta suviše malo. Ali, iznenađenja su uvek moguća. Pogotovo ako je ponuđeni model zaista beskompromisan.


PAKOVANJE

Tipično Nikon pakovanje, dostupno je u dve verzije – samo telo („body only“) i kit sa potpuno novim AF-P 16-80mm f/2.8-4E ED VR. Izgled je prepoznatljiv:
 

Nikon D500, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja

U „body only“ pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: EN-EL15 Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, MH25a punjač baterije, široki kaiš za rame i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se isporučuje putem oficijelnih kanala i dostupan je potpuno besplatno. Raniji besplatni ViewNX je dopunjen i naprednijim Capture NX-D paketom, koji je i sam postao besplatan.

Odlučite li se za kit varijantu, u kutiji ćete zateći još i novi AF-P DX Nikkor 16-80mm f/2.8-4E ED VR objektiv.


Ostatak teksta → Nikon D500, Test


Pozdrav

13
DSLR fotoaparati / Canon EOS 5D Mark IV, Test
« poslato: Mart 31, 2017, 03:57:57 posle podne »
 



TIMELINE

Živeti u generaciji uspešnih, s jedne je strane sjajno. Imate priliku živeti baš taj trenutak, radovati se autentičnim uspesima i s ushićenjem iščekivati svaki sledeći korak. Koliko god čudno zvučalo, isto je i sa tehnikom – ako ste savremenik nečega posebnog, pamtićete to celoga života. Međutim, kada prođe neko vreme, kada sjaj nestane pod patinom vremena, prilika da se sve izrodi još jedan izuzetak, još jedan etalon uspešnosti, realno je sve manje izgledna.

Canon EOS 5D, zaista veliki korak u svetu foto tehnike, možda u nekoj meri veliki kao sama digitalna revolucija, svoj uspeh duguje pre svega unikatnosti koju je posedovao u to vreme, ali i smelosti proizvođača da dosta rano zagrize u teren koji je i dalje bio rezervisan ili za izuzetno skupe modele digitalnih aparata ili za tradicionalni film. Bez obzira što se njegova izuzetnost ogledala praktično u samo jednom jedinom elementu (full-frame senzoru), rođena je urbana legenda koja i danas živi. Ako izuzmemo egzotične komade opreme iz doba filma i pojedinih rariteta iz digitalnog doba, može se reći da je EOS 5D možda i jedini DSLR koji i danas živi u velikom broju i koji se i danas koristi kako se koristio onda kada je predstavljen. Jedanaest godina od tog trenutka, trenutka kada je svet ugledao EOS 5D i masama obezbedio priliku za digitalnu ekvivalenciju 35mm filma, imamo priliku da isprobamo već četvrtu iteraciju ovog modela. 5D Mark II je na svoj način doneo nešto posebno, 5D Mark III je napravio otklon od utabanih staza, dok je od 5D Mark IV malo ko i očekivao nešto naročito ili u bilo kom smislu preterano napredno.

Doza pesimizma je ponekad zdrava, ali je malo ko verovao da će posle toliko porušenih snova o novom senzoru u 5D Mark III, Canon biti u stanju da iznese nešto dovoljno veliko i dostojno originalnog EOS-a 5D. I kako to uvek biva, svet je nakon 5D Mark III (umesto 5D Mark IV) ugledalo nešto potpuno neočekivano – Canon EOS 5Ds i to ne u jednoj, već u dve veoma slične varijante. Uprkos činjenici da se sa 5Ds i 5Ds R Canon zapravo vratio izvornoj ideji i konceptu oko originalnog EOS-a 5D, zainteresovana javnost je i ovaj put bila nesrećna, ovaj put tražeći „nešto drugo, a ne rezoluciju“. Poput majke razmažene dece, Canon je još jednom pokušao da zadovolji što širi raspon tržišta, prvi put osluškujući kupce oko koncepta EOS-a 5D Mark IV, baš kao što je to relativno nedavno učinio i sa 7D Mark II. Učinkom u high-end APS-C segmentu ovog proizvođača smo u principu zadovoljni, iako bi mnogi njegovi elementi mogli biti primetno bolje koncipirani. Ipak, ono što donosi 5D Mark IV predstavlja skup svega onoga što su Canon korisnici priželjkivali još od trenutka prvih nagađanja o EOS-u 5D Mark II. Konačno?

Bez obzira kakav ishod testa na kraju bude, na osnovu specifikacija možemo reći samo jedno – ako i ovaj put bude nezadovoljnih, bojimo se da takvi neki „svoj“ aparat nikad neće ni dočekati.

 



SPECIFIKACIJE

Nekako je uvek najlakše početi sa tehničkim karakteristikama. Ono što vizuelni utisak ne može da dočara, lista specifikacija svakako može:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 5D Mark IV u poređenju sa 5D Mark III

Ne možemo reći da mnoge od novina nismo mogli očekivati u najnovijoj „petici“. S druge strane, neki se detalji prosto ne mogu videti iz liste specifikacija. Ono što se vidi, sasvim je dovoljno za nekakvu diskusiju o napretku. Novi senzor, poboljšani AF sistem, bolji displej, naprednije merenje, 4K video, integrisani Wi-Fi i GPS moduli, sami po sebi zvuče dovoljno intrigantno. Pogledajmo detaljnije…



PAKOVANJE

Nešto drugačiji dizajn pakovanja koji smo videli kod EOS-a 5Ds, očigledno je bio samo privremenog karaktera i vezan samo za dotični model. Canon 5D Mark IV sledi uobičajena dizajnerska rešenja, na koja smo tokom godina navikli:
 

Canon EOS 5D Mark IV, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja

U pakovanju se, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.0 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku i dva DVD-a od kojih jedan sadrži prateći softver, a drugi uputstva za aparat i aplikacije u elektronskom obliku. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.

Ukoliko se odlučite za kit varijantu, gore pobrojani elementi biće obogaćeni i za novi EF 24-105mm f/4L IS II USM objektiv, sa pripadajućim poklopcima, zonericom i mekanom torbicom.



Ostatak teksta → Canon EOS 5D Mark IV, Test


Pozdrav

15
Ostala oprema / PREMEŠTENA: Zonerica
« poslato: Februar 19, 2017, 06:41:33 posle podne »

16
Ostala oprema / PREMEŠTENA: UV filteri
« poslato: Februar 19, 2017, 06:40:37 posle podne »

18
DSLR fotoaparati / Nikon D3400, Test
« poslato: Decembar 31, 2016, 10:05:22 posle podne »
 



TIMELINE

Uvod… nekad ga je teško napisati zbog rapsodije utisaka koji na gomili deluju nesređeno, a zahtevaju kakvu takvu koncentraciju radi pretakanja u nešto skladno i ne preterano konfuzno, kako bi čitaoci imali ideju šta ih u daljem tekstu očekuje. S vremena na vreme (a danas sve češće) dešava se i da inspiracije za uvod jednostavno nema. I to ne zbog kreativne krize, nego krize koja je nastala u nekom projektnom birou velikog i priznatog proizvođača… u ovom slučaju proizvođača foto opreme.

Slučaj Canona D3300… pardon Nikona 1300D… D3400 je upravo takav, jer je takav i aparat. Ukoliko bismo samo prekopirali uvod iz testa prethodnika, pa i testa konkurentskog EOS-a 1300D (Canon pokušaj; prim.aut.), čisto sumnjamo da bi to zainteresovane pojedince dovelo u zabludu. Čak, pre bi se moglo dogoditi da isti pomisle da je Nikon D3400 doneo barem nešto novo. Jer inače nije. Doneo je manje nego što je tragično neinovativni D3300 doneo nakon D3200.

A kako bi i bilo drugačije, kada glavni rival modele ove klase „osmišljava“ kao da prototipove kreira pomoću fotokopirke?

Ako ne znaš šta ćeš, gledaj šta radi konkurencija. I eto, Nikon očigledno veoma pomno prati konkurenciju – svog najvećeg rivala. Dabome, mi smo tu da se pobrinemo da ovakav vašar „inventivnosti“ ne ostane nezapažen.

Smatrate se potencijalnim kupcem ovog modela i ništa vam nije jasno? Ne berite brigu, ovo iznad i nije namenjeno vama, već onima koji od inovatora očekuju i nekakvo inoviranje. Za sve ostale, aparat k’o aparat. Fotografiše, troši bateriju i čeka da bude promenjen nekim novim i boljim. Ili „boljim“, ne?

 



SPECIFIKACIJE

Kada se potreba za unapređenjem svodi isključivo na neophodne korake u cilju promene ambalaže i odgovarajući marketinški efekat na tržište, onda dobijamo aparat koji u suštini jeste aktuelan, ali u poređenju sa prethodnikom i gotovo besmislen:
 

Tehničke karakteristike: Nikon D3400 u poređenju sa D3300 – koji je ovde koji?

Nema sumnje da će Nikon D3400 imati prođu na tržištu, ali to svakako neće biti zbog unapređenja koja je doneo, već zbog toga što prethodnika jednostavno neće biti. Za novi mali Nikon, mnogo će veći problem biti ubediti kupce da je upravo on bolje rešenje u odnosu na neko konkurentsko, bilo iz DSLR, bilo iz MILC kategorije. Naravno, nema ni govora da je tranzicija sa D3300 u bilo kom smislu opravdana. Unapređenja su malobrojna, mada neka definitivno privlače pažnju. Tu je pre svega mogućnost bežične komunikacije pute Bluetooth veze, veći broj mogućih snimaka sa jednom baterijom (ili „značajno bolja energetska efikasnost“, kako je to danas moderno reći) i širi nativni, ali ne i ukupni ISO raspon. Mnogo je veći problem to što na listi vidimo i znakove degradacije u odnosu na prethodnika, što nam se ni malo ne sviđa. Vidimo da D3400 ne poseduje sistem uklanjanja prašine sa senzora (zadržana je samo softverska varijanta), interni blic je upadljivo slabiji, a više nema ni mikrofonskog ulaza.

Reklo bi se – stidljiv restajling, kako to vole da kažu u auto industriji. I da, baš na to liči, ali uz neke veoma sporne stavke. Šminkanje kako bi se premostio period do nekog stvarnog unapređenja. Ko je pomenuo Canon EOS 1300D?
 


PAKOVANJE

Nikon D3400 se nudi u dve kolorne varijante tela, a može se birati između klasične crne ili crvene boje. Kit objektiv, s druge strane, nije moguće birati potpuno fleksibilno, već je u svaku od kombinacija uključen barem jedan od dva kratka standardna zuma (sa stabilizacijom ili bez), a pored njega može ići i jedan od dva ponuđena telezuma, čime se dobija tzv.“dupli kit“. Kao i uvek, dostupna je i varijanta bez kit objektiva. Pakovanje sa osnovnim kitom možemo videti na sledećoj fotografiji:

 

Nikon D3400, sadržaj pakovanja sa novim AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR objektivom

U kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, nalazi se sledeće: telo sa poklopcem bajoneta i poklopcem papučice blica, kit objektiv sa prednjim i zadnjim poklopcem, EN-EL14a baterija i prateći MH-24 punjač, viljuška punjača za priključivanje na mrežu, široki kaiš za rame, poklopac tražila i štampano uputstvo. U zavisnosti od tržišta, paketu mogu biti pridodati i prateći diskovi sa elektronskom verzijom uputstva i osnovnim softverom, a u svakoj varijanti izostaju nekada uobičajeni prateći elementi – USB i A/V kablovi za povezivanje sa računarom ili eksternim video uređajima.



Ostatak teksta → Nikon D3400, Test

19
MILC fotoaparati / Fuji X-T2, Test
« poslato: Novembar 24, 2016, 02:44:30 posle podne »
 



TIMELINE

U početku samo tržišni autsajderi, MILC aparati su vremenom stasali u ozbiljne sprave, koje svakom početniku pružaju više nego kompakt, daleko više nego mobilni telefon, a u većini slučajeva praktično isto što i DSLR, samo u manjem pakovanju. Ako izuzmemo one koji su DSLR kupili iz čiste znatiželje ili puke neinformisanosti, stvarna potreba za kvalitetnim i skupim aparatima, dugo je potiskivala tržišni potencijal koji su MILC sistemi imali. Tome je dosta kumovala cena koja nije bila adekvatna ponuđenom, ali i tehnološki jaz koji je čak i najbolje MILC-eve, iz mnoštva razloga, delio u odnosu na odavno zrele i moćne DSLR-ove.

I kako to obično biva, vreme je bilo povoljan činilac i tokom godina radilo u korist MILC-eva. DSLR je napredovao veoma slabo, prvenstveno zbog inertnosti najvećih igrača u tom segmentu, dok su MILC-evi nastojali da uhvate priključak i istisnu DSLR-ove na konto svoje „svežine“, pre nego opipljivog napretka. Makar iz nižeg segmenta. Naravno, tržište to nije primilo onako kako su proizvođači očekivali, iako uspeh u određenoj meri nije izostao. Ali, da bi MILC koncept zaživeo kroz sve slojeve fotografa, morao je da postigne univerzalnost jednog DSLR-a. Glavni problem ka tom cilju bio je AF sistem, a sa njim i tražilo. AF sistem je vremenom stasao u potpuno konkurentnu stavku, spremnu da pomrsi račune celoj nižoj klasi DSLR-ova, pa čak i nekim boljim modelima, dok EVF i dalje pati od određenih nedostataka, istina – više subjektivne, nego li objektivne prirode.

Fuji je tokom svoje najnovije epohe, u kojoj je promovisao X sistem, kao centralnu tačku svog prisustva u branši, sistematski radio na rešavanju najvećih nedostataka. Daleko od toga da je u svemu dostigao maksimum, ali se dovoljnim pokazao marljiv rad na podršci u vidu optike i pažljivo profilisane interne obrade, koja je Fuji izdigla iznad proseka, na taj način da je u proseku ponudio skoro sve što je fotografska javnost tražila, iako je i konkurencija nudila mnogo novih i veoma dobrih aparata. Sony je na polju senzora u samom vrhu, Olympus na polju širine i univerzalnosti sistema, sa akcentom na male dimenzije, dok je Panasonic okrenut najboljem video zapisu. Canon i Nikon se do danas nisu proslavili svojim dostignućima u MILC kategoriji, svesno žrtvujući potencijalnu dominaciju, zarad očuvanja statusa DSLR klase. Fuji-ju je ostalo da puca na ekskluzivnost u domenu optike i visoke performanse u domenu samih fotoaparata.

I… da li je uspeo? Poslednji pokušaj u nizu upravo gledamo… predstavljamo vam Fuji X-T2!

 



SPECIFIKACIJE

Novi model iste, najprestižnije kategorije Fuji MILC-eva, deluje veoma ubedljivo spram dve godine starijeg prethodnika:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-T2 u poređenju sa prethodnikom

Najupečatljivija promena je definitivno senzor. U godinama iza, mnogi su se „umorili“ od uporne eksploatacije X-Trans senzora iste (16MP) rezolucije, sa manjim ili većim promenama ispod haube. Ovaj put je senzor stvarno nov, a isto se može reći i za mnoge druge podsisteme i funkcije. AF sistem je nov, mada njegovo najvažnije unapređenje nije broj AF tačaka, već njihova efikasnost, što bi u konačnom zbiru trebalo da MILC-eve stavi rame uz rame sa DSLR-ovima. Uz Sony ILCE-A6500, Fuji X-T2 je jedan od pretendenata za MILC sa najboljim AF sistemom. Tu je i proširen bafer, ozbiljnije video karakteristike, dvostruki memorijski slot, ali i prošireni ISO raspon. Unapređeni softver se podrazumeva, mada smo sa Fuji-jem već navikli da softversko rešenje obično nije i konačno. Ranije je to značilo nedorađenost, a danas znači nešto drugo – perspektivu permanentnog poboljšanja čak i aparata koji nisu najsvežiji, čime termin „briga o kupcima“ dobija jednu totalno drugačiju dimenziju. Pa, krenimo redom…


PAKOVANJE

Pakovanje, klasično za Fuji MILC aparate, nije previše upadljivo i prilično se razlikuje od ustaljenog trenda drugih proizvođača. Diskretna, crna kutija, nosi samo oznaku modela i logotip proizvođača.

Sadržaj pakovanja je manje/više uobičajen za Fuji, uz neke izuzetke: telo sa poklopcem bajoneta je ono neizostavno, dok kao prateća oprema stiže BC-W126 punjač sa pripadajućim kablom, NP-W126S baterija, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama i alatom za njihovu montažu, kožne navlake za alke kaiša, zaštita papučice blica, poklopac PC-Sync konektora, štampano uputstvo i prateći disk sa softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Alat za montažu alki? Da, to zaista zvuči uvrnuto, ali eto – iz nekog razloga u Fuji-ju misle da alke nije potrebno isporučiti već montirane na aparat. Mnogo je interesantnije to što Fuji X-T2, baš kao ni njegov prethodnik, ne poseduje interni blic, a umesto toga, u paketu stiže i minijaturni Fuji EF-X8 eksterni model, identičan onome koji se isporučivao sa X-T1. Kit paket, koji smo i mi imali na testu, pored svega navedenog sadrži još i Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektiv sa pripadajućim poklopcima i zonericom.


Ostatak teksta → Fuji X-T2, Test

20
DSLR fotoaparati / Canon EOS 1300D, Test
« poslato: Oktobar 14, 2016, 11:34:38 pre podne »



TIMELINE

Potpuno novi, stari predstavnik klase najniže rangiranih Canon DSLR-ova, ponovo je pred nama. U čitavom nizu novina koje ga karakterišu, kao posebno važna se ističe nova oznaka, koja umesto dosadne dvojke (u 1200D), donosi trojku. Trojka je oduvek bila zabavan broj. U mnogim kulturama sveta je poznata izreka „treća sreća“, a Canon je još jednom rešio da oproba tu svoju sreću, tako što će i treći put da plasira isti proizvod, nadajući se da ovaj put rulja prosto nagrne u prodavnice i besno razgrabi ponudu koja nema konkurenciju u ovoj 2009. godini. Što je najgore, to je i najverovatniji scenario, bez obzira što odavno nije 2009. godina.

Hipnoza je od davnina poznata kao jedan vid lečenja raznoraznih psihičkih, pa i fizičkih stanja, pa s toga nije čudo da je Canonu ovaj put na pamet pala genijalna ideja – kolektivna hipnoza je možda bio taj konačni odgovor koji će im doneti manje kritika i više plena, uprkos tome što je tržište nesposobno da uvidi sopstvenu nedostojnost stvarnih i realnih inovacija u podgrevanju istih tehnologija iznova i iznova.

Canon EOS 1300D dolazi sasvim neočekivano i iz vedra neba udara konkurenciju AF-om starim 10 godina, senzorom starim 7, a njegova najveća kvalifikacija do klase uspešnih je logotip na vrhu kućišta pentaogledala.

Šalu na stranu, ako iole imate iskustva sa modernim digitalnim aparatima, smatrajte da je 1300D sve ono što je ranije bio 1200D, plus modul za bežičnu komunikaciju. Jednostavno, koliko se god mi trudili da uočimo tu neku ključnu razliku i razloge za izbacivanje „novog“ modela umesto novog firmware-a, ne uspevamo u toj nameri.

Kao jedan od najvažnijih razloga za dosta mlitav pristup Canona tržištu MILC aparata, navodi se izbegavanje situacije u kojoj bi Canon MILC postao pretnja za Canon DSLR-ove. U ovoj logici postoje dva problema – prvo, najniža klasa Canon DSLR-ova je već toliko u tehnološkom zaostatku, da nije sasvim jasno u kojim bi to okvirima njegova prodaja mogla biti ugrožena, ako već nije ugrožen sam po sebi, s obzirom na to gde se na tehnološkoj lestvici nalazi u odnosu na konkurentske modele; drugo, Canon MILC bi s lakoćom preuzeo sve kupce koji inače kupuju aparate poput 1300D. Dakle, win-win situacija.

Tako da, na kraju ostaje jedino inercija kao razlog opstajanja ove najniže i poslednjih godina ni malo inventivne klase Canon DSLR-ova.

Ako ste u nekom trenutku pomislili da je Deja-Vu samo rezultat igranja vašeg uma sa samim sobom, verujte nam na reč – Deja-Vu je realnost… upravo ga gledamo po ko zna koji put. Što je najgore, ni glavni rival se nije proslavio sa sopstvenim najjeftinijim DSLR-om, pa logično objašnjenje za ovakav trend ipak postoji.

Pa, hajdemo još jedan krug… možda ovaj put stvarno bude i poslednji.
 



SPECIFIKACIJE

Spisak promena u specifikacijama vas zasigurno neće oboriti s nogu. Promene nisu beznačajne baš na nivou kojim je EOS 700D „zasenio“ svog prethodnika, ali nisu ni preterano daleko od toga:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS 1300D u poređenju sa 1200D

Senzor, iako i dalje upotrebljiv, pa i daleko iznad onoga što ciljna grupa može da upotrebi (bez želje da nipodaštavamo laike!), ipak puni 8 godina, što je u životu jednog tehnološkog elementa, gotovo pa večnost. Autofokusni sistem je, uprkos kompletnoj reviziji istog u svim ostalim klasama, ostao isti. Slično se može reći i za gotovo sve ostale komponente. Unapređen je displej, uveden je modul bežične komunikacije, memorijski bafer proširen u nekoj meri i to je otprilike to. Ukoliko bi ovo bio vaš prvi ozbiljniji aparat, razloga za razočaranje baš i nema. Ipak, krenimo dalje.



PAKOVANJE

Izgled pakovanja je klasičan za Canon. Kutija uobičajenih gabarita sadrži sve što je novopečenom vlasniku neophodno za početak. Osim varijante samog tela, koja je najređa na tržištu, EOS 1300D se nudi i u paketu sa dva kita. Jedan je stabilisani EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, a drugi je jeftinija verzija bez stabilizacije, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III. Iznenađeni smo odsustvom najnovije STM verzije iz ponude, ali šta je tu je:
 

Canon EOS 1300D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektivom

Sadržaj kutije, osim samog tela i EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektiva, obuhvata LP-E10 bateriju sa poklopcem, pripadajući punjač LC-E10 (ili ovde prikazanu LC-E10E, verziju sa kablom), standardni široki kaiš za rame, poklopac bajoneta, USB kabl za povezivanje sa računarom, štampano uputstvo i garantni list. Primećujemo da ovaj put nedostaju prateći diskovi sa softverom i uputstvom u elektronskoj formi, a u spisku priloženih elemenata nalazimo i instrukcije za preuzimanje sadržaja nepostojećih diskova, sa zvaničnog Canon sajta. Štednja se sve češće primećuje, mada 1300D barem poseduje USB kabl, što nije bio slučaj sa nedavno prikazanim EOS-om 80D.



Ostatak teksta → Canon EOS 1300D, Test


Pozdrav

Stranice: [1] 2 3 4 5 ... 11