21
Prikaži poruke
Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.
22
Predlozi i pitanja / PREMEŠTENA: nikon d200 vs canon 1100d vs fujifilm hs25exr
« poslato: Januar 25, 2017, 01:11:14 posle podne »23
DSLR fotoaparati / Nikon D3400, Test
« poslato: Decembar 31, 2016, 10:05:22 posle podne »
TIMELINE
Uvod… nekad ga je teško napisati zbog rapsodije utisaka koji na gomili deluju nesređeno, a zahtevaju kakvu takvu koncentraciju radi pretakanja u nešto skladno i ne preterano konfuzno, kako bi čitaoci imali ideju šta ih u daljem tekstu očekuje. S vremena na vreme (a danas sve češće) dešava se i da inspiracije za uvod jednostavno nema. I to ne zbog kreativne krize, nego krize koja je nastala u nekom projektnom birou velikog i priznatog proizvođača… u ovom slučaju proizvođača foto opreme.
Slučaj Canona D3300… pardon Nikona 1300D… D3400 je upravo takav, jer je takav i aparat. Ukoliko bismo samo prekopirali uvod iz testa prethodnika, pa i testa konkurentskog EOS-a 1300D (Canon pokušaj; prim.aut.), čisto sumnjamo da bi to zainteresovane pojedince dovelo u zabludu. Čak, pre bi se moglo dogoditi da isti pomisle da je Nikon D3400 doneo barem nešto novo. Jer inače nije. Doneo je manje nego što je tragično neinovativni D3300 doneo nakon D3200.
A kako bi i bilo drugačije, kada glavni rival modele ove klase „osmišljava“ kao da prototipove kreira pomoću fotokopirke?
Ako ne znaš šta ćeš, gledaj šta radi konkurencija. I eto, Nikon očigledno veoma pomno prati konkurenciju – svog najvećeg rivala. Dabome, mi smo tu da se pobrinemo da ovakav vašar „inventivnosti“ ne ostane nezapažen.
Smatrate se potencijalnim kupcem ovog modela i ništa vam nije jasno? Ne berite brigu, ovo iznad i nije namenjeno vama, već onima koji od inovatora očekuju i nekakvo inoviranje. Za sve ostale, aparat k’o aparat. Fotografiše, troši bateriju i čeka da bude promenjen nekim novim i boljim. Ili „boljim“, ne?
SPECIFIKACIJE
Kada se potreba za unapređenjem svodi isključivo na neophodne korake u cilju promene ambalaže i odgovarajući marketinški efekat na tržište, onda dobijamo aparat koji u suštini jeste aktuelan, ali u poređenju sa prethodnikom i gotovo besmislen:
Tehničke karakteristike: Nikon D3400 u poređenju sa D3300 – koji je ovde koji?
Nema sumnje da će Nikon D3400 imati prođu na tržištu, ali to svakako neće biti zbog unapređenja koja je doneo, već zbog toga što prethodnika jednostavno neće biti. Za novi mali Nikon, mnogo će veći problem biti ubediti kupce da je upravo on bolje rešenje u odnosu na neko konkurentsko, bilo iz DSLR, bilo iz MILC kategorije. Naravno, nema ni govora da je tranzicija sa D3300 u bilo kom smislu opravdana. Unapređenja su malobrojna, mada neka definitivno privlače pažnju. Tu je pre svega mogućnost bežične komunikacije pute Bluetooth veze, veći broj mogućih snimaka sa jednom baterijom (ili „značajno bolja energetska efikasnost“, kako je to danas moderno reći) i širi nativni, ali ne i ukupni ISO raspon. Mnogo je veći problem to što na listi vidimo i znakove degradacije u odnosu na prethodnika, što nam se ni malo ne sviđa. Vidimo da D3400 ne poseduje sistem uklanjanja prašine sa senzora (zadržana je samo softverska varijanta), interni blic je upadljivo slabiji, a više nema ni mikrofonskog ulaza.
Reklo bi se – stidljiv restajling, kako to vole da kažu u auto industriji. I da, baš na to liči, ali uz neke veoma sporne stavke. Šminkanje kako bi se premostio period do nekog stvarnog unapređenja. Ko je pomenuo Canon EOS 1300D?
PAKOVANJE
Nikon D3400 se nudi u dve kolorne varijante tela, a može se birati između klasične crne ili crvene boje. Kit objektiv, s druge strane, nije moguće birati potpuno fleksibilno, već je u svaku od kombinacija uključen barem jedan od dva kratka standardna zuma (sa stabilizacijom ili bez), a pored njega može ići i jedan od dva ponuđena telezuma, čime se dobija tzv.“dupli kit“. Kao i uvek, dostupna je i varijanta bez kit objektiva. Pakovanje sa osnovnim kitom možemo videti na sledećoj fotografiji:
Nikon D3400, sadržaj pakovanja sa novim AF-P DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR objektivom
U kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, nalazi se sledeće: telo sa poklopcem bajoneta i poklopcem papučice blica, kit objektiv sa prednjim i zadnjim poklopcem, EN-EL14a baterija i prateći MH-24 punjač, viljuška punjača za priključivanje na mrežu, široki kaiš za rame, poklopac tražila i štampano uputstvo. U zavisnosti od tržišta, paketu mogu biti pridodati i prateći diskovi sa elektronskom verzijom uputstva i osnovnim softverom, a u svakoj varijanti izostaju nekada uobičajeni prateći elementi – USB i A/V kablovi za povezivanje sa računarom ili eksternim video uređajima.
Ostatak teksta → Nikon D3400, Test
24
MILC fotoaparati / Fuji X-T2, Test
« poslato: Novembar 24, 2016, 02:44:30 posle podne »
TIMELINE
U početku samo tržišni autsajderi, MILC aparati su vremenom stasali u ozbiljne sprave, koje svakom početniku pružaju više nego kompakt, daleko više nego mobilni telefon, a u većini slučajeva praktično isto što i DSLR, samo u manjem pakovanju. Ako izuzmemo one koji su DSLR kupili iz čiste znatiželje ili puke neinformisanosti, stvarna potreba za kvalitetnim i skupim aparatima, dugo je potiskivala tržišni potencijal koji su MILC sistemi imali. Tome je dosta kumovala cena koja nije bila adekvatna ponuđenom, ali i tehnološki jaz koji je čak i najbolje MILC-eve, iz mnoštva razloga, delio u odnosu na odavno zrele i moćne DSLR-ove.
I kako to obično biva, vreme je bilo povoljan činilac i tokom godina radilo u korist MILC-eva. DSLR je napredovao veoma slabo, prvenstveno zbog inertnosti najvećih igrača u tom segmentu, dok su MILC-evi nastojali da uhvate priključak i istisnu DSLR-ove na konto svoje „svežine“, pre nego opipljivog napretka. Makar iz nižeg segmenta. Naravno, tržište to nije primilo onako kako su proizvođači očekivali, iako uspeh u određenoj meri nije izostao. Ali, da bi MILC koncept zaživeo kroz sve slojeve fotografa, morao je da postigne univerzalnost jednog DSLR-a. Glavni problem ka tom cilju bio je AF sistem, a sa njim i tražilo. AF sistem je vremenom stasao u potpuno konkurentnu stavku, spremnu da pomrsi račune celoj nižoj klasi DSLR-ova, pa čak i nekim boljim modelima, dok EVF i dalje pati od određenih nedostataka, istina – više subjektivne, nego li objektivne prirode.
Fuji je tokom svoje najnovije epohe, u kojoj je promovisao X sistem, kao centralnu tačku svog prisustva u branši, sistematski radio na rešavanju najvećih nedostataka. Daleko od toga da je u svemu dostigao maksimum, ali se dovoljnim pokazao marljiv rad na podršci u vidu optike i pažljivo profilisane interne obrade, koja je Fuji izdigla iznad proseka, na taj način da je u proseku ponudio skoro sve što je fotografska javnost tražila, iako je i konkurencija nudila mnogo novih i veoma dobrih aparata. Sony je na polju senzora u samom vrhu, Olympus na polju širine i univerzalnosti sistema, sa akcentom na male dimenzije, dok je Panasonic okrenut najboljem video zapisu. Canon i Nikon se do danas nisu proslavili svojim dostignućima u MILC kategoriji, svesno žrtvujući potencijalnu dominaciju, zarad očuvanja statusa DSLR klase. Fuji-ju je ostalo da puca na ekskluzivnost u domenu optike i visoke performanse u domenu samih fotoaparata.
I… da li je uspeo? Poslednji pokušaj u nizu upravo gledamo… predstavljamo vam Fuji X-T2!
SPECIFIKACIJE
Novi model iste, najprestižnije kategorije Fuji MILC-eva, deluje veoma ubedljivo spram dve godine starijeg prethodnika:
Tehničke karakteristike: Fuji X-T2 u poređenju sa prethodnikom
Najupečatljivija promena je definitivno senzor. U godinama iza, mnogi su se „umorili“ od uporne eksploatacije X-Trans senzora iste (16MP) rezolucije, sa manjim ili većim promenama ispod haube. Ovaj put je senzor stvarno nov, a isto se može reći i za mnoge druge podsisteme i funkcije. AF sistem je nov, mada njegovo najvažnije unapređenje nije broj AF tačaka, već njihova efikasnost, što bi u konačnom zbiru trebalo da MILC-eve stavi rame uz rame sa DSLR-ovima. Uz Sony ILCE-A6500, Fuji X-T2 je jedan od pretendenata za MILC sa najboljim AF sistemom. Tu je i proširen bafer, ozbiljnije video karakteristike, dvostruki memorijski slot, ali i prošireni ISO raspon. Unapređeni softver se podrazumeva, mada smo sa Fuji-jem već navikli da softversko rešenje obično nije i konačno. Ranije je to značilo nedorađenost, a danas znači nešto drugo – perspektivu permanentnog poboljšanja čak i aparata koji nisu najsvežiji, čime termin „briga o kupcima“ dobija jednu totalno drugačiju dimenziju. Pa, krenimo redom…
PAKOVANJE
Pakovanje, klasično za Fuji MILC aparate, nije previše upadljivo i prilično se razlikuje od ustaljenog trenda drugih proizvođača. Diskretna, crna kutija, nosi samo oznaku modela i logotip proizvođača.
Sadržaj pakovanja je manje/više uobičajen za Fuji, uz neke izuzetke: telo sa poklopcem bajoneta je ono neizostavno, dok kao prateća oprema stiže BC-W126 punjač sa pripadajućim kablom, NP-W126S baterija, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama i alatom za njihovu montažu, kožne navlake za alke kaiša, zaštita papučice blica, poklopac PC-Sync konektora, štampano uputstvo i prateći disk sa softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Alat za montažu alki? Da, to zaista zvuči uvrnuto, ali eto – iz nekog razloga u Fuji-ju misle da alke nije potrebno isporučiti već montirane na aparat. Mnogo je interesantnije to što Fuji X-T2, baš kao ni njegov prethodnik, ne poseduje interni blic, a umesto toga, u paketu stiže i minijaturni Fuji EF-X8 eksterni model, identičan onome koji se isporučivao sa X-T1. Kit paket, koji smo i mi imali na testu, pored svega navedenog sadrži još i Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektiv sa pripadajućim poklopcima i zonericom.
Ostatak teksta → Fuji X-T2, Test
25
DSLR fotoaparati / Canon EOS 1300D, Test
« poslato: Oktobar 14, 2016, 11:34:38 pre podne »
TIMELINE
Potpuno novi, stari predstavnik klase najniže rangiranih Canon DSLR-ova, ponovo je pred nama. U čitavom nizu novina koje ga karakterišu, kao posebno važna se ističe nova oznaka, koja umesto dosadne dvojke (u 1200D), donosi trojku. Trojka je oduvek bila zabavan broj. U mnogim kulturama sveta je poznata izreka „treća sreća“, a Canon je još jednom rešio da oproba tu svoju sreću, tako što će i treći put da plasira isti proizvod, nadajući se da ovaj put rulja prosto nagrne u prodavnice i besno razgrabi ponudu koja nema konkurenciju u ovoj 2009. godini. Što je najgore, to je i najverovatniji scenario, bez obzira što odavno nije 2009. godina.
Hipnoza je od davnina poznata kao jedan vid lečenja raznoraznih psihičkih, pa i fizičkih stanja, pa s toga nije čudo da je Canonu ovaj put na pamet pala genijalna ideja – kolektivna hipnoza je možda bio taj konačni odgovor koji će im doneti manje kritika i više plena, uprkos tome što je tržište nesposobno da uvidi sopstvenu nedostojnost stvarnih i realnih inovacija u podgrevanju istih tehnologija iznova i iznova.
Canon EOS 1300D dolazi sasvim neočekivano i iz vedra neba udara konkurenciju AF-om starim 10 godina, senzorom starim 7, a njegova najveća kvalifikacija do klase uspešnih je logotip na vrhu kućišta pentaogledala.
Šalu na stranu, ako iole imate iskustva sa modernim digitalnim aparatima, smatrajte da je 1300D sve ono što je ranije bio 1200D, plus modul za bežičnu komunikaciju. Jednostavno, koliko se god mi trudili da uočimo tu neku ključnu razliku i razloge za izbacivanje „novog“ modela umesto novog firmware-a, ne uspevamo u toj nameri.
Kao jedan od najvažnijih razloga za dosta mlitav pristup Canona tržištu MILC aparata, navodi se izbegavanje situacije u kojoj bi Canon MILC postao pretnja za Canon DSLR-ove. U ovoj logici postoje dva problema – prvo, najniža klasa Canon DSLR-ova je već toliko u tehnološkom zaostatku, da nije sasvim jasno u kojim bi to okvirima njegova prodaja mogla biti ugrožena, ako već nije ugrožen sam po sebi, s obzirom na to gde se na tehnološkoj lestvici nalazi u odnosu na konkurentske modele; drugo, Canon MILC bi s lakoćom preuzeo sve kupce koji inače kupuju aparate poput 1300D. Dakle, win-win situacija.
Tako da, na kraju ostaje jedino inercija kao razlog opstajanja ove najniže i poslednjih godina ni malo inventivne klase Canon DSLR-ova.
Ako ste u nekom trenutku pomislili da je Deja-Vu samo rezultat igranja vašeg uma sa samim sobom, verujte nam na reč – Deja-Vu je realnost… upravo ga gledamo po ko zna koji put. Što je najgore, ni glavni rival se nije proslavio sa sopstvenim najjeftinijim DSLR-om, pa logično objašnjenje za ovakav trend ipak postoji.
Pa, hajdemo još jedan krug… možda ovaj put stvarno bude i poslednji.
SPECIFIKACIJE
Spisak promena u specifikacijama vas zasigurno neće oboriti s nogu. Promene nisu beznačajne baš na nivou kojim je EOS 700D „zasenio“ svog prethodnika, ali nisu ni preterano daleko od toga:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 1300D u poređenju sa 1200D
Senzor, iako i dalje upotrebljiv, pa i daleko iznad onoga što ciljna grupa može da upotrebi (bez želje da nipodaštavamo laike!), ipak puni 8 godina, što je u životu jednog tehnološkog elementa, gotovo pa večnost. Autofokusni sistem je, uprkos kompletnoj reviziji istog u svim ostalim klasama, ostao isti. Slično se može reći i za gotovo sve ostale komponente. Unapređen je displej, uveden je modul bežične komunikacije, memorijski bafer proširen u nekoj meri i to je otprilike to. Ukoliko bi ovo bio vaš prvi ozbiljniji aparat, razloga za razočaranje baš i nema. Ipak, krenimo dalje.
PAKOVANJE
Izgled pakovanja je klasičan za Canon. Kutija uobičajenih gabarita sadrži sve što je novopečenom vlasniku neophodno za početak. Osim varijante samog tela, koja je najređa na tržištu, EOS 1300D se nudi i u paketu sa dva kita. Jedan je stabilisani EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II, a drugi je jeftinija verzija bez stabilizacije, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III. Iznenađeni smo odsustvom najnovije STM verzije iz ponude, ali šta je tu je:
Canon EOS 1300D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektivom
Sadržaj kutije, osim samog tela i EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektiva, obuhvata LP-E10 bateriju sa poklopcem, pripadajući punjač LC-E10 (ili ovde prikazanu LC-E10E, verziju sa kablom), standardni široki kaiš za rame, poklopac bajoneta, USB kabl za povezivanje sa računarom, štampano uputstvo i garantni list. Primećujemo da ovaj put nedostaju prateći diskovi sa softverom i uputstvom u elektronskoj formi, a u spisku priloženih elemenata nalazimo i instrukcije za preuzimanje sadržaja nepostojećih diskova, sa zvaničnog Canon sajta. Štednja se sve češće primećuje, mada 1300D barem poseduje USB kabl, što nije bio slučaj sa nedavno prikazanim EOS-om 80D.
Ostatak teksta → Canon EOS 1300D, Test
Pozdrav
26
DSLR fotoaparati / Canon EOS 80D, Test
« poslato: Oktobar 05, 2016, 03:58:52 posle podne »
TIMELINE
Uspeh najviše zavisi od dobre procene. Svedoci smo toga u gotovo svim sferama života, stvaranja, ratova, ekonomije… Industrija takođe nije izuzetak, a loša procena je krivac za propast plejade nekada moćnih kompanija, koje nisu na vreme uvidele kurs kojim tržište plovi u nekom trenutku. Velike kompanije nipošto nisu imune na lošu procenu i često je trenutak, kada odgovorni shvate da su pogrešili, već odavno prevazišao okvire prihvatljivog, trenutak kada treba stisnuti petlju i prestrojiti se u hodu.
Treća generacija serije redefinisanih „dvocifrenih“ Canon DSLR-ova, nastavlja da neguje kurs koji je pre nekoliko godina zacrtao EOS 60D, povukavši klasu za stepenik niže, na nivo kojim je suvereno vladao Nikon sa sopstvenom linijom „dvocifrenih“. Izbegavši direktnu tržišnu konfrontaciju u klasi D300, koju je privremeno ugasio, Nikon je podstakao najvećeg rivala na promenu taktike, pa je i novi dvocifreni Canon osvanuo u novom ruhu, više podsećajući da predimenzionirani „Rebel“, nego li na naslednika čuvene klase kojom su nekad vladali EOS 30D i 40D.
Uglavnom, u trenutku kada je Nikon odlučio da pokaže zube i zauzda ponosno šepurenje EOS-a 7D Mark II, kao „jedinog profesionalnog APS-C aparata“, Canon je još jednom loše procenio situaciju i kalkulišući „neophodni minimum“, sebi učinio medveđu uslugu. Slično se dogodilo i sa 80D u poređenju sa D7200, samo što je kompanija ovaj put imala dovoljno vremena i prostora za oštar manevar, budući da je Nikon prvi istupio sa svojim modelom… ako ništa drugo, Canon je imao i opciju potpunog odustajanja i gašenja klase, što u svetlu onoga što je pokazao sa 760D, uopšte ne bi bilo za osudu i možda bi predstavljalo čak i najlogičniji korak. 760D je u praksi praktično sve ono što je i 70D, sa izuzetkom nekih sitnica koje se veoma lako mogu nadoknaditi softverskim egzibicijama. I taman kad smo bili gotovo sigurni da je koncept EOS-a 70D napušten i spreman za potpuni redizajn, predstavljen je EOS 80D. Loša procena?
Već prvi kontakt sa novim Canonovim APS-om nas je ubedio da je naš utisak bio tačan – između 760D i 7D Mark II zaista nema dovoljno prostora za još jednu klasu. U Canonu očito ne misle tako, a mi smo spremni da budemo demantovani…
SPECIFIKACIJE
Svega nekoliko godina ranije, tržištem je vladao opšti haos u kojem su se dva najveća rivala takmičila koji će izbaciti više modela u dekadi. Štancovanje generacija svake godine (pa čak i češće u nekim momentima), uzelo je ozbiljnog maha, pa je i Canonova odluka da značajno uspori tempo, bila dočekana pozitivno. I zaista, od predstavljanja EOS-a 70D prošlo je gotovo tri godine. Ideja prolongiranja predstavljanja novih generacija imala je za cilj kvalitetniji razvoj, kako bi distinkcija među generacijama bila uočljivija, a kupci zadovoljni dobijenim. Da li je produženi vremenski jaz između dve generacije doneo očekivana poboljšanja? Kao i uvek, zavisi od toga šta posmatramo:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 80D u poređenju sa 70D
Razlike postoje… neke su suptilne, dok su neke itekako velike. Koliko je to dovoljno da potisne pitanja opravdanosti postojanja EOS-a 80D, zasad je još rano govoriti, ali će u narednom periodu biti istinski zanimljivo videti statistiku prodaje pored nešto manjeg, a ipak veoma ozbiljnog EOS-a 760D. Uprkos jednakoj rezoluciji, senzor u 80D je napredniji nego onaj u 760D, a sasvim sigurno i u odnosu na 70D. Zapravo, sigurno je jedino da postoji određeni tehnološki pomak, a koliko će on u ovom trenutku značiti u praksi, ostaje da vidimo tokom ovog testa. Možda je 80D samo eksperiment kojeg nikome neće biti žao, ukoliko se nova senzorska tehnologija ne pokaže dovoljno dobrom?
Autofokus je podignut za klasu više, bafer takođe, video je doživeo kompletnu reviziju, displej je isti, isti su i gabariti, pa nije neobično što oba modela koriste isti baterijski grip. Krenimo u detalje…
PAKOVANJE
Tipično Canon pakovanje, dostupno je u tri verzije kitova (EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, novi EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM i EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS). Naravno, moguće je kupiti i varijantu samo tela, bez objektiva. Izgled je prepoznatljiv:
Canon EOS 80D, sadržaj kit pakovanja sa novim EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM objektivom
U osnovnom kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, kao i novog EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS USM objektiva, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku i jedan DVD sa prateím softverom. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično, kao i prenos snimaka na računar. Tu je i Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka. Primećujemo da su izostali posebni diskovi sa uputstvima za aparat i prateći softver. Još je gore što na spisku nedostaje USB kabl, kojim se aparat povezuje sa računarom, što se do sada nije dešavalo u slučaju Canon DSLR-ova. Veoma čudan i nadasve nepotreban način štednje.
Ostatak teksta → Canon EOS 80D, Test
Pozdrav
27
MILC fotoaparati / Fuji X-Pro2, Test
« poslato: Avgust 18, 2016, 11:56:39 posle podne »
TIMELINE
U atmosferi gde su divovi industrije odavno i gotovo kartelski podelili tržište, manjim i pre svega finansijski slabijim igračima nije preostalo ništa drugo, osim da svoju šansu potraže u nekoj manje uočljivoj tržišnoj niši. DSLR koncept je star i odavno sazreo. Preležao je sve dečje bolesti i unapređen je do nivoa kada se zaista malo šta može zameriti ili očekivati od njega, a pogotovo ne u nekom revolucionarnom formatu.
U tim uslovima jedna grupa proizvođača uvidela je potencijal da na tržište plasira drugačiji koncept. Ne toliko drugačiji u smislu upotrebljenih tehnologija, jer je većina toga već odavno prisutna na tržištu u ovoj ili onoj formi, već na način koji objedinjuje praktičnost i određeni stepen jednostavnosti upotrebe, ali bez žrtvovanja kvaliteta izlaznog rezultata. I tako je nastao „bezogledalni“, tzv. MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera) sistem, koji od klasičnog kompaktnog aparata preuzima formu, a od DSLR-a senzor, sa svim vrlinama i manama koje veliki senzor sa sobom nosi, pri čemu je uz kompaktnost ostala i mogućnost izmene objektiva. Koliko celi taj koncept zaista omogućava laku portabilnost, predmet je čestih, žučnih rasprava na internet nebu, ali je činjenica da je uspeh već postignut i da MILC-evi nezadrživo streme ka tržišnoj dominaciji. Brojke još uvek nisu u dovoljnoj meri ugrozile DSLR, ali se trend čini nezaustavljivim. Barem u sferi koja ne podrazumeva najzahtevnije foto-žanrove.
Elem, ono što se, od trenutka prvog predstavljanja Olympus-ovog digitalnog PEN-a, dešavalo tokom narednih godina i nastavlja da se dešava i danas, tiha je evolucija, čiji se potencijal možda i najbolje ogleda u izreci „tiha voda breg roni“. Malo po malo, MILC koncept je zauzeo sada već ozbiljan udeo na tržištu, zapretivši svim ostalim kategorijama fotoaparata. S jedne strane, ugrožena je prodaja konvencionalnih kompakt aparata, jer u većini svojih potkategorija ne nude praktično ništa čime se mogu sukobiti sa prosečnim MILC aparatom, dok su DSLR-ovi ugroženi mahom u nižoj klasi, tamo gde je gro kupaca došlo iz lože entuzijasta koji žele bolji izlazni kvalitet, ali im ergonomija jednog DSLR-a jednostavno nije potrebna. Takvih je oduvek bilo mnogo, ali u nedostatku sistema kakav je MILC, usvojili su DSLR sistem.
Vremenom smo se nagledali raznih vizija novog koncepta i to u takvim količinama, da se ponekad činilo da su proizvođači sami sebi konkurencija. I pored očiglednog ignorisanja nove kategorije od strane dva najveća proizvođača fotoopreme (Canon i Nikon; prim.aut), zasićenosti ne manjka, pa se i u toj, suženoj konkurenciji, javila potreba za određenom dozom izuzetnosti. Fuji je, na sebi svojstven način, rešio da igra na kartu ekskluzivnosti, pa je malo po malo, gradio sistem koji se predstavlja beskompromisnim. Ili barem tome teži u većoj meri. Koliko je u tome uspeo, kao svojevrstan oblik „Lajke za mase“, videće se tokom narednih godina. Zasad, mora im se priznati, veoma dobro održavaju tempo predstavljanja novih aparata i objektiva, a naše mišljenje je da bi, barem po pitanju samih aparata, mogli malo i da uspore, jer preterano raslojavanje ponude kupce dovodi u stanje konfuzije i čini izbor blago frustrirajućim.
Kada težnja za različitošću dosegne nivo egzotike, dobijamo aparat kakav je Fuji X-Pro2, model koji jeste MILC po svojoj definiciji, ali usamljen u sopstvenoj loži, bez konkurencije sa kojom bismo ga mogli porediti, a opet, krajnjeg rezultata koji ga ipak ne izdiže iznad ostalih. Barem ne u meri da bismo ga mogli posmatrati kao zaseban entitet u moru sličnih. Deluje li vam sve ovo pomalo konfuzno? I nama, verujte na reč, ali smo, nakon druge iteracije ovog Fuji koncepta, sasvim sigurni da je ova kompanija istrajna u guranju svojih ideja, čak i onda kada ih tržište ne primi baš najbolje. Da li je bojazan od kupovine X-Pro Fujija i ovaj put opravdana? To smo baš i hteli da utvrdimo!
SPECIFIKACIJE
Druga iteracija pretpostavlja da je postojala i prva. I naravno da jeste… X-Pro1 je tržištu predstavljen 2012. godine, a u narednoj tabeli možemo videti progres koji je na polju specifikacija od tada postignut:
Tehničke karakteristike: Fuji X-Pro2 u poređenju sa prethodnikom
I tada je X-Pro1 plenio nekim unikatnim karakteristikama, koje su i do danas ostale ekskluziva ove klase Fuji MILC-eva, a ono što mnoge dovodi u stanje zbunjenosti je pozicioniranje ovog aparata unutar ostatka Fuji ponude. Naime, X-Pro2 predstavlja vrh Fuji X sistema, ali to isto važi i za konvencionalni XT-1. Razlike među njima nisu prevelike ali, kako će se ispostaviti u toku testa, X-Pro serija zahteva određeno prilagođavanje u pogledu načina korišćenja… u nekim momentima opravdano, a u nekim baš i ne. Da biste mogli reći koji je od ta dva aparata pravi izbor za vas, prosto morate dobro da proniknete u sve vrline i mane oba koncepta, a posebno X-Pro2.
PAKOVANJE
Tech-geek stil pakovanja Fuji aparata se u nekoj meri prilično razlikuje od koncepta koji gaje sami aparati, a to je klasičan retro fazon. Ne verujemo da pakovanje ima za cilj bilo kakvo oblikovanje svesti potrošača, ali je interesantno primetiti da retro aparat ne prati i retro pakovanje. Ponuda ne podrazumeva bilo kakav kit paket, pa je „body only“ kutija ujedno u jedina moguća:
Fuji X-Pro2, sadržaj pakovanja
Sadržaj pakovanja je manje/više uobičajen za današnju foto-tehniku: telo sa poklopcem bajoneta je ono neizostavno, dok kao prateća oprema stiže BC-W126 punjač sa pripadajućim kablom, NP-W126 baterija, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama i alatom za njihovu (de)montažu, štampano uputstvo i prateći disk sa softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Alat za montažu alki? Da, to zaista zvuči uvrnuto, ali eto – iz nekog razloga u Fuji-ju misle da alke nije potrebno isporučiti već montirane na aparat.
Ostatak teksta → Fuji X-Pro2, Test
28
Cafe pcfoto / Ovako su ljudi pre 100 godina zamišljali 2000. godinu
« poslato: April 17, 2016, 12:52:21 posle podne »
Već je bilo par sličnih članaka po netu, ali ovaj konkretni vidim prvi put i - jako mi je simpatičan.
Ovako su ljudi pre 100 godina zamišljali 2000. godinu
Interesantno je kako je i mašta uglavnom ograničena limitima tadašnjeg tehnološkog dometa - skoro sva "pomagala" u budućnosti su predstavljena u vidu kompleksnih mehaničkih sprava, a zanimljivo je i to da se kroz sve ovakve članke može uočiti jedna zajednička istina - čovekova opsesija je da neko/nešto radi umesto njega, tj. da ima neki vid roba... mehaničkog ili živog, manje je bitno.
Pozdrav
Ovako su ljudi pre 100 godina zamišljali 2000. godinu
Interesantno je kako je i mašta uglavnom ograničena limitima tadašnjeg tehnološkog dometa - skoro sva "pomagala" u budućnosti su predstavljena u vidu kompleksnih mehaničkih sprava, a zanimljivo je i to da se kroz sve ovakve članke može uočiti jedna zajednička istina - čovekova opsesija je da neko/nešto radi umesto njega, tj. da ima neki vid roba... mehaničkog ili živog, manje je bitno.
Pozdrav
29
Foto-Informator / Flickr... nove zanimljivosti iza ugla
« poslato: April 02, 2016, 01:05:46 posle podne »
Ovo počinje da umara... bar mene.
Taman se navikneš na jedan servis, umesto njega dođe drugi. Taman se navikneš na taj drugi, oni ga promene iz korena. Stalno neki novi uslovi, stalno neke nove moždane gimnastike...
I tako sam ja došao do toga da flickr praktično i ne koristim. Jednostavno, ne smatram ga upotrebljivim na način kakav je nekad bio, a pritom im se odavno više ne može verovati. Nakon poslednjeg saltoa iz ove fotografske lože, ostavio sam crveno upozorenje na forumu, koje i danas vidimo gore, da se za svako kačenje fotografija koristi forumski server. Kako stoje stvari, nadživeće sve moguće, čuvene i manje čuvene servise za plasiranje fotografija, jer su to ljudi bez vizije, gladni novca i bez osećaja za poslovnost.
Mislim, oduvek je bilo tako... mene samo fascinira zašto se toliko ljudi totalno nekritički zalepi za neku pogodnost, koja je sasvim izvesno ograničenog trajanja. U celoj toj zbrci je pitanje samo koliko će šta potrajati. Da kraj dolazi, to je sasvim izvesno. Zato kažem... nije mi jasno zašto je (na planetarnom nivou) kažnjavanje onih koji iznevere ogromnu korisničku bazu, toliko retka pojava? Ono, nije Flickr jedini koji svakih par godina preživljava neke trzavice, previranja itd, ali ipak - setimo se Photobucketa - i pored najusranije poslovne politike, koja je podrazumevala brisanje sadržaja, upucavanje linkova bez očiglednog razloga i razne druge gluposti i zabrane, retardirane pouzdanosti i tako to, ljudi su ipak masovno punili taj glupi Photobucket. Kao i još gomilu drugih.
Mislim da bi neki psiholog mogao da pojasni tu vrstu mazohizma...
Stalker?
Elem, evo linka:
Flickr may be up for sale as Yahoo Board of Directors looks to shed web properties
I naravno, sad zainteresovani mogu samo da grickaju nokte da li će Flickr preuzeti neko ko ima nameru da nastavi taj biznis ili neko ko će ga inicijalno "integrisati" u neki svoj (sličan) servis i nakon nekog vremena zatući. Ova druga varijanta je (iz mog, pesimističnog ugla) po meni verovatnija. Ali ok, da ne mračim previše. Ovaj post je čak i optimistično napisan.
Pozdrav
Taman se navikneš na jedan servis, umesto njega dođe drugi. Taman se navikneš na taj drugi, oni ga promene iz korena. Stalno neki novi uslovi, stalno neke nove moždane gimnastike...
I tako sam ja došao do toga da flickr praktično i ne koristim. Jednostavno, ne smatram ga upotrebljivim na način kakav je nekad bio, a pritom im se odavno više ne može verovati. Nakon poslednjeg saltoa iz ove fotografske lože, ostavio sam crveno upozorenje na forumu, koje i danas vidimo gore, da se za svako kačenje fotografija koristi forumski server. Kako stoje stvari, nadživeće sve moguće, čuvene i manje čuvene servise za plasiranje fotografija, jer su to ljudi bez vizije, gladni novca i bez osećaja za poslovnost.
Mislim, oduvek je bilo tako... mene samo fascinira zašto se toliko ljudi totalno nekritički zalepi za neku pogodnost, koja je sasvim izvesno ograničenog trajanja. U celoj toj zbrci je pitanje samo koliko će šta potrajati. Da kraj dolazi, to je sasvim izvesno. Zato kažem... nije mi jasno zašto je (na planetarnom nivou) kažnjavanje onih koji iznevere ogromnu korisničku bazu, toliko retka pojava? Ono, nije Flickr jedini koji svakih par godina preživljava neke trzavice, previranja itd, ali ipak - setimo se Photobucketa - i pored najusranije poslovne politike, koja je podrazumevala brisanje sadržaja, upucavanje linkova bez očiglednog razloga i razne druge gluposti i zabrane, retardirane pouzdanosti i tako to, ljudi su ipak masovno punili taj glupi Photobucket. Kao i još gomilu drugih.
Mislim da bi neki psiholog mogao da pojasni tu vrstu mazohizma...
Stalker?
Elem, evo linka:
Flickr may be up for sale as Yahoo Board of Directors looks to shed web properties
I naravno, sad zainteresovani mogu samo da grickaju nokte da li će Flickr preuzeti neko ko ima nameru da nastavi taj biznis ili neko ko će ga inicijalno "integrisati" u neki svoj (sličan) servis i nakon nekog vremena zatući. Ova druga varijanta je (iz mog, pesimističnog ugla) po meni verovatnija. Ali ok, da ne mračim previše. Ovaj post je čak i optimistično napisan.
Pozdrav
30
DSLR fotoaparati / Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test
« poslato: Decembar 02, 2015, 01:43:25 pre podne »
TIMELINE
Nakon mnogo godina vapaja zainteresovanih vlasnika Nikon sistema, kompanija je potpuno neočekivano predstavila D800, model koji je u tom trenutku ne samo prevazišao dotadašnje rezolucijske lidere u klasi 35mm DSLR-ova, nego postavio lestvicu toliko visoko, da je većini to delovalo kao potpuno nepotreban potez. U mesecima iza, vlasnici Canon sistema su nestrpljivo iščekivali da njima omiljena kompanija odgovori na adekvatan način i ponovo izbije na lidersku poziciju, poziciju koju je tako dugo držala i koja je ugrožena nakon što je Nikon predstavio model D3x. Neki su to činili iz čisto navijačkih poriva, a neki iz praktičnih potreba.
No, bez obzira što su očekivanja vlasnika Canon sistema bila donekle opravdana, hladan tuš je usledio nakon što je kompanija predstavila 5D Mark III, novi aparat čija se koncepcija značajno razlikuje od svega što je serija 5 u Canon gami do tada predstavljala. A predstavljala je relativno skroman skup elektronskih podsistema, čiji je glavni adut bio i ostao – senzor, tj. njegova rezolucija i kvalitet izlaznog rezultata. Situacija se preko noći promenila jer je, pomalo paradoksalno, Canon nekako u pogrešno vreme uspeo da odgovori na neke prvobitne zahteve svoje korisničke baze, te izbacio aparat koji je obezbedio sve ono što je tištalo sve dotadašnje poklonike čuvene „petice“. Novi aparat je doneo bolju izradu i zaptivenost, povećao brzinu rada, uveo do tada neviđeni AF sistem, unapredio još sijaset drugih podsistema i učinio aparat kao celinu, u najmanju ruku vrednim respekta. Ali, u pogrešno vreme, onda kada su na takve zahteve svi već odavno zaboravili.
Ovakva hronologija događaja bi bila vredna čak i neke latinoameričke telenovele, da u pitanju nije realnost. I tako, u godinama za nama, Nikon je uspeo da potuče svog najvećeg rivala na gotovo svim poljima. Međutim, Canon je izdržao i uspeo da zadrži vernu bazu korisnika, čak i lakše nego što je iko mogao da pretpostavi. „Bolje ikad, nego nikad“, izreka je koja nije nastala bez razloga, možda i najbolje oslikava epilog blago stagnirajuće rezolucijske trke između (sada već) tri rivala. Canon je ove godine konačno uspeo da uhvati priključak i predstavi nekoliko zaista novih senzora. Ne bi bilo sasvim iskreno kada bismo rekli da je njihovo dostignuće slabo, mada se u mnogim aspektima ne nosi baš najbolje sa konkurentskim proizvodima. Ipak, reklo bi se da se u vazduhu oseća da je ceo niz tih promocija iznuđen više potrebom da se korisnička baza umiri, nego da se postigne nekakav ozbiljan tehnološki pomak.
Tako je nastao Canon EOS 5Ds, aparat koji je slika i prilika onoga što je, po ocenama mnogih, trebao da predstavlja 5D Mark III. Aparat višeg ranga, velike pouzdanosti, nevelike brzine i rezolucije od koje zastaje dah. Aparat koji se retko menja novim, jer je napravljen da bude eksploatisan dok god je ispravan. I možda najvažnije – aparat koji NIJE zamišljen kao naslednik EOS-a 5D Mark III, već kao paralelni model u postojećoj gami! Mnogi se opravdano pitaju čemu onda tako sugestivna oznaka, ali pravog odgovora nema – očigledno u Canonu ne žele da upotrebe još neki jednocifreni broj, u strahu da isti ne dovede kupce u zabludu oko toga kako je novi model pozicioniran. Kao da dodavanje slova već postojećim oznakama nije dovoljno zbunjujuće.
I, kao i u mnogim sferama tehnike, i u fototehnici su neki potezi forsirani bez preke potrebe, samo da se suparniku i javnosti pokaže da i od najboljeg može bolje. Takav trend često provocira i međusobno plagiranje upotrebljenih rešenja, pa nije ni čudo što često možemo uočiti suviše slične tehnologije kod različitih proizvođača. Nikon je, u paketu sa D800, predstavio i podverziju oznake D800E. Njena specifičnost je bila u tome što je, umesto potpuno uklonjenog AA filtera, ponudila posebnu verziju samoponištavajućeg, čime se postiže efekat sličan uklonjenom AA filteru, ali bez stvarnog uklanjanja. Tako je uz EOS 5Ds, istovremeno predstavljen i nešto skuplji 5Ds R, praktično identičan model aparata, uz tu jednu modifikaciju na filteru senzora. Odluka da se ovo uradi ukazuje na dve stvari – neodlučnost po pitanju potpunog uklanjanja AA filtera u svrhu postizanja još veće efektivne razlučivosti, ali i određen stepen bojazni da bi AA filter mogao vrlo lako da anulira moć koju mamutskih 50MP teoretski mogu da pruže. Zašto dve verzije – očigledno iz istih razloga iz kojih je i Nikon svojevremeno ponudio D800 i D800E – da omogući potencijalnim korisnicima da igraju na sigurno (5Ds) ili rizikuju sa moiré-om, ukoliko im oblast fotografisanja time ne trpi previše. Što bi se reklo – za svakoga po nešto.
SPECIFIKACIJE
Iako nam je u startu poznato da su međusobne razlike između 5Ds i 5Ds R, ako izuzmemo senzor, praktično nepostojeće, ipak ćemo to predstaviti i odgovarajućom tabelom, u cilju umirivanja onih koji se boje da bi ih odluka izbora nešto jeftinijeg 5Ds, lišila posedovanja nekih skrivenih mogućnosti:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 5Ds u poređenju sa 5Ds R
Rezolucija koju novi senzor nudi, daleko nadmašuje onu koju je doneo D800, a potvrdio D810. Pitanje je samo po koju cenu, jer je i D800 pred nas postavio neke probleme koji su kod prosečnih aparata gotovo nepoznati. Kao što se iz priloženog može videti, ništa osim filtera ne senzoru ne čini ova dva aparata različitim. Situacija je praktično identična razlikama koje je D800 odvajale od D800E, samo što je proizvođač drugi. Gledano u odnosu na ostale aparate, Canon EOS 5Ds ima šta da ponudi, pa je tu i nedavno predstavljeni moderni sistem merenja svetla, od ranije poznati, a ipak vrhunski autofokusni sistem, bolja zaptivenost, vrhunsko tražilo i tome slično, ali broj 1 na listi najmarkantnijih novina definitivno ide senzoru. 50 megapiksela čiste rezolucije je zaista mnogo. Za većinu definitivno previše. Baš zato će i biti zanimljivo utvrditi u kojoj su meri svi ti pikseli upotrebljivi, jer mantra „od viška glava ne boli“, nije baš jednostavno primenjiva na rezoluciju. Dok u jednom momentu može predstavljati blagoslov, u drugom može biti ništa drugo do nesavladiv teret. Ne kaže se džabe da treba težiti zlatnoj sredini. Kako se iz ISO raspona može naslutiti, izgleda da zlatna sredina ipak nije nešto što je blisko novom Canon FF DSLR-u. Raspetljavanje situacije sledi u nastavku...
PAKOVANJE
Tipično Canon pakovanje je za potrebe novog aparata modifikovano. Hladno siva podloga ustupila je mesto šampanj-zlatnoj, a nismo sigurni da li je u pitanju potpuni redizajn ambalaže ili je u pitanju nešto što bi trebalo da 5Ds razlikuje u odnosu na ostale aparate iz ponude. Bilo kako bilo, pakovanje je identično koju god varijantu aparata odabrali, a dostupno je samo „body-only“ pakovanje:
Canon EOS 5Ds i 5Ds R, sadržaj pakovanja
U pakovanju se, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.0 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku i dva DVD-a od kojih jedan sadrži prateći softver, a drugi uputstva za aparat i aplikacije u elektronskom obliku. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.
Ostatak teksta → Canon EOS 5Ds i 5Ds R, Test
Pozdrav
31
DSLR fotoaparati / Canon EOS 750D & 760D, Test
« poslato: Novembar 04, 2015, 01:05:56 pre podne »
TIMELINE
Kroz istoriju, za mnoge su se kompanije vezivali vizionarski mitovi. Bilo bi krajnje drsko negirati da je takvih u prošlosti i bilo, ali nekako se entuzijazam vizionarstva neretko preko noći povlači i ustupa mesto učmalosti i nespremnosti na promene. Osim slučajeva gde je takva metamorfoza odraz nesposobnosti konglomerata da u trenutku prepozna odgovarajući trenutak za akciju, češći oblik prelaska u pasivu je izazvan osećajem nedodirljivosti. Baš kao i sportista, koji dominira u svom sportu i vremenom stiče osećaj apsolutne nepobedivosti, tako i kompanije moraju doživeti trežnjenje, kako bi prihvatile da nisu same na sceni.
Proteklih godina smo imali prilike da pratimo trku Canona sa samim sobom, pa zatim nemogućnost da se odupre glavnom rivalu, a bilo je i ignorisanja želja postojećih i budućih vlasnika Canon sistema, da bi smo sada došli do situacije gde se sve pomera s mrtve tačke. Za razliku od pređašnjih sličnih reakcija, ovaj put Canon svoje najnovije poteze samo delimično vuče kako bi odgovorio na agresivnost glavnog rivala (Nikona, prim.aut.), pri čemu se kao glavni problem nadvila svojevrsna Šekspirovska dilema – odupreti se najezdi bezogledalaca (tzv. MILC-eva) ili im se konačno pridružiti u punom sjaju?
Kao i uvek, velika kompanija bira kompromis, iz njenog ugla najjeftiniji vid kompenzovanja unapred izgubljene bitke, ali takav da postojećoj bazi korisnika uputi poruku da DSLR priča još nije ispričana.
Čemu ovakav uvod? Pa… do nedavno smo sve kritike u pravcu entry-level DSLR-ova iznosili kroz prizmu života na staroj slavi. Danas je pak situacija malo drugačija. Danas Canonu glavni problem u entry-level domenu nije Nikon. Ne zato što je dotični loš rival (naprotiv), već zato što obe kompanije protiv sebe imaju čitavu armadu profita gladnih i tehnološki ambicioznih kompanija, čiji je zajednički imenilac neupadljivi akronim pod nazivom – MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera).
S obzirom da je u DSLR kategoriji odavno (skoro) sve već ispričano, prostora za neka revolucionarna rešenja gotovo da nema. Tamo gde ima (na polju senzora), jednako je primenjivo i na ostale vidove fototehnike, pa samim tim i MILC. Kako bi tehničke razlike između MILC i DSLR aparata niže kategorije bile jasnije, Canon je odlučio da entry-level klasu DSLR-ova podigne za nivo iznad dosadašnjeg i time sebi kupi dodatno vreme dok se ozbiljnije ne pozabavi sopstvenim MILC rešenjem, sistemom EOS M. Time je napravljen i svojevrstan problem sa sledećom generacijom DSLR-ova srednje klase, jer je ovde testirani model, EOS 760D, praktično u celosti preuzeo poziciju koju je 70D držao. A gde se tu nalazi brat blizanac, EOS 750D, koji je predstavljen u paketu sa 760D? E to bismo i mi voleli da znamo… Zasad možemo biti jedino sigurni da je politika kriptičnih oznaka za američko tržište i dalje aktuelna, pa se tako 750D diči oznakom T6i, dok je 760D poznat još i kao T6s. Živela konfuzija!
SPECIFIKACIJE
Canon EOS 700D je pre nešto manje od dve godine, kada je promovisan, izazvao popriličnu lavinu kritika, zbog činjenice da se od svog prethodnika (EOS 650D) razlikuje praktično isključivo po firmware-u i logotipu sa oznakom modela. To je itekako imalo odjeka u javnosti, pa je rezultovalo definitivnim usporavanjem tempa i produženjem ciklusa smene generacija sa godinu na dve. Da li je vredelo čekati? Prosudite sami:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 760D i 750D u poređenju sa 700D
Nebitno koji od dva nova modela posmatramo, najuočljivija i bez dileme najintrigantnija razlika je u senzoru. Posle višegodišnje suše sa inovacijama na ovom polju i tek stidljivog pokušaja u vidu 20 MP APS-C-a koji je krasio modele 70D i 7D Mark II, Canon se konačno odvažio da tržištu pokaže nešto zaista novo. Koliko je to novo u tehnološkom smislu, još je rano oceniti, ali je dobro da smo konačno odmakli od tih čuvenih 18 MP. Ne zbog toga što je 18 MP malo (jer za većinu potreba nije), već iz razloga što to nedvosmisleno ukazuje na činjenicu da projektni tim nije sedeo skrštenih ruku. Da li je entuzijazam opravdan – videćemo.
Novina ima još… poboljšan je bafer, AF je nov, isto važi i za merenje svetla, prisustvo modula za bežičnu komunikaciju, a tu su i neke pikanterije koje međusobno razdvajaju dve varijante aparata. Krenimo redom…
PAKOVANJE
U zavisnosti od toga da li se odlučite za slabiji 750D ili napredniji 760D, razlikuje se i ponuda kit objektiva. Ipak, ne radi se ni o kakvim drastičnim razlikama, jer je čak tri od ukupno četiri objektiva na raspolaganju sa oba modela. Osnovni kit je, kao i uvek u ovoj klasi, EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM, a prate ga EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM i telezum oznake EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS STM. Četvrti objektiv, stari zum velikog raspona, EF-S 18-200mm f/3.5-5.6 IS, dostupan je samo uz 760D. Više bismo voleli da su u kit komplete uvršteni objektivi poput novog EF-S 10-18mm f/4-5.6 ili kratkih, a veoma ozbiljnih tzv. „palačinka“ prajmova EF-S 24mm f/2.8 STM ili EF 40mm f/2.8 STM. Nedostatak dalekovidosti na delu.
Canon EOS 760D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektivom
U osnovnom kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS STM objektiv sa svoja dva poklopca, LP-E17 Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E17 punjač baterije (odnosno LC-E17E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB kabl i osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Od tržišta do tržišta zavisi i prisustvo dva DVD-a od kojih jedan sadrži prateći softver, a drugi elektronske verzije uputstava za aparat i prateće aplikacije. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka. Sav softver je dostupan i na sajtu proizvođača.
Ostatak teksta → Canon EOS 750D & 760D, Test
Pozdrav
32
DSLR fotoaparati / Nikon D7200, Test
« poslato: Jul 09, 2015, 10:20:46 posle podne »
TIMELINE
“Fotografija, kao što znamo, uopšte nije realna. Ona je iluzija realnosti kojom kreiramo naš lični svet” – Arnold Njumen
Onda kada je izneo gorenavedeno zapažanje, čuveni američki fotograf verovatno nije imao na umu da će celokupna foto-industrija početi da gaji iluzionizam kao instrument poslovne potpore. Pa ipak, danas fotografiju pre smatramo ogledalom života i realnosti koja nas okružuje, nego što možemo biti sigurni šta nam to neko novo parče fotoopreme donosi.
Posle direktnog rivala Canona, i Nikon je pokazao svetu da virtuozno vlada tehnikom iluzije. Nakon što je prethodni model delimično unapredio, a delom unazadio u odnosu na pretprošli D7000, sa najnovijim APS-C DSLR-om pod nazivom D7200, izlazi nudeći paket karakteristika koji novi aparat na tabeli predstavljaju opravdanim projektom, a tek kada te iste specifikacije uporedite sa dve generacije starim D7000, možete da utvrdite da je tu radila tehnika, u žargonu poznata kao „uzimala-davala“, iliti „korak napred, nazad dva“.
Zaista – kako prepakovati isti proizvod i ponuditi ga kao nov, a da to ne naiđe na žestok otpor javnosti? Pa ništa lakše – dovoljno je napraviti vremensku distancu, neke elemente povaditi i onda za dve generacije sve to vratiti nazad. Na taj način se postiže i ušteda i dvaput prodaje isto, pod parolom novih tehnologija. Da se razumemo – ovo niti je Nikon izmislio, niti je prvi počeo da praktikuje. Otkad je industrije, neki njeni delovi s vremena na vreme dolaze u fazu kada se ovo čini kao jedini način za obezbeđivanje profita, a bez preteranog ulaganja u razvoj.
Zašto članak počinjemo ovako negativnim stavom? Pa prosto zato što ovakav tempo postaje zamoran. Javnost se konstantno animira da obrati pažnju na tehnološka unapređenja, a ona više nisu ni simbolična. Što se senzora tiče, mnogi imaju još dosta toga da savladaju i nauče. Nikon je barem tu (u saradnji sa Sony-jem) odradio domaći zadatak odlično. Međutim, iako je čak i konkurentski Canon shvatio da besomučno štancovanje novih, kloniranih modela nema nikakav efekat osim izazivanja rezigniranosti kod korisnika, Nikon ništa nije naučio iz ove neslavne epizode direktnog rivala i čini se da se sve žešće upušta u identičnu trku sa samim sobom, čiji efekat može biti samo pad profita. Nikako porast.
Ne, naravno da se korisnici ne trebaju brinuti za profit kompanija, ali se mora primetiti da ovakva poslovna praksa definitivno ruši logiku i insistira na kvantitetu, umesto na kvalitetu. S toga se nadamo da će ova iteracija APS-C Nikona više klase biti i poslednja koja novine donosi na kašičicu i koketira sa idejama utemeljenim u industriji mobilne telefonije.
Srećom, danas je barem teško naći loš aparat. Odavno su svi više nego odlični, pa ćemo se u testu potruditi da skrenemo pažnju i na ono čime Nikon D7200 pozitivno zrači!
SPECIFIKACIJE
Prvi pogled na tabelu specifikacija, posmatrača navodi na pomisao da je većina stvari unapređena:
Tehničke karakteristike: Nikon D7200 u poređenju sa D7100
Tabela deluje razuđenije nego što međusobne razlike između ova dva aparata zaista zaslužuju. Daleko od toga da je neke stvari trebalo pošto-poto menjati. Pre svih, to bi bio senzor. Njegov potencijal i dokazane performanse su takve da je zaista teško nešto mu zameriti, pa smatramo sasvim opravdanim da bude izostavljen sa liste velikih promena. Nesumnjivo je da neka podešavanja „ispod haube“ postoje i u slučaju senzora (najzad, proizvodni pogon nije isti), pa sada bazni ISO raspon dobacuje čak dve blende više (ISO 100 do 25600), a Nikon se čak odvažio da ponudi i dodatne dve blende, softverskim putem. Oduševljenje nestaje kada primetite da su ISO51200 i 102400 rezervisani samo za JPEG format i to ISKLJUČIVO u monohromatskom modu! Ovo tumačimo kao jeftin trik i vrlo neveštu tehniku skrivanja količine šuma kojoj je senzor verovatno sklon na dotičnim ISO vrednostima. Da li je pretpostavka tačna, videćemo u praktičnom delu testa. Pozitivno je što AA filter i ovaj put ne postoji ispred senzora, što garantuje daleko najviši nivo detalja koji jedan današnji APS-C može da isporuči!
PAKOVANJE
Pakovanje je klasično, uobičajeno za kit. U ovom slučaju, to je kit sa dobro poznatim, starim AF-S DX Nikkor 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR objektivom:
Nikon D7200, sadržaj kit paketa sa AF-S DX 18-105mm f/3.5-5.6G ED VR
Sadržaj kutije, osim tela i kit objektiva sa pripadajućim poklopcima, sadrži još i EN-EL15 Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže; AN-DC1 BK široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; DK-5 poklopac tražila. Uobičajeni prateći disk sa ViewNX aplikacijom za pregled i osnovnu konverziju RAW snimaka, kao i uputstvom na CD-u, od nedavno ne mora biti na spisku, pa neka vas ovo ne čudi, ukoliko nabasate na baš takvo pakovanje. Uzgred, ni zvanični sadržaj kutije ne podrazumeva prateće diskove, jer se proizvođač vodi idejom da je sve neophodno dostupno na sajtu.
Ostatak teksta → Nikon D7200, Test
Pozdrav
33
DSLR fotoaparati / Nikon D5500, Test
« poslato: Jun 14, 2015, 12:07:20 posle podne »
TIMELINE
Nikon se već neko vreme nalazi u fazi štednje resursa. Nakon što su proteklih par godina svu energiju uložili u razvoj i promociju nekoliko veoma uspešnih modela, preživeli par afera sa nedokumentovanim nedostacima i podrškom koja u nekim trenucima nije bila na nivou koji se od njih očekuje, prešli su u stanje koje se može opisati kao strateško ćutanje. Modeli koje izbacuje u poslednje vreme teško možemo nazvati revolucionarnima. Možda čak ni evolucijom postojećeg, već više revizijama. Potpuno je jasno da je Nikon usvojio taktiku najvećeg rivala (Canona) i rešio da je primeni u sopstvenoj tržišnoj borbi.
Za razliku od Canona, koji je usled nemoći da se tehnološki suprotstavi na polju senzora proteklih godina, izabrao nepopularnu taktiku smišljanja novih oznaka za stare proizvode, Nikon je poboljšanja ipak nudio, premda „na kašičicu“. Model D610 je ekstremni primer, koji je u javnosti izazvao stepen rezigniranosti, gotovo jednak onoj koja je nastala zbog problema sa uljem na senzoru D600, jer je tehnički doslovno identičan svom prethodniku, dok je D5300 prošao nešto bolje, mada ne i idealno, budući da su razlike u odnosu na D5200 za većinu tek simbolične.
Nikon D5500 je još jedan izdanak takve politike, u trenutku kada se čak i Canon osvestio i rešio da bitno smanji tempo izbacivanja novih modela, upravo da bi javnost manje iritirao očiglednim nuđenjem stare tehnologije. Novina u specifikacijama ima, ali samo to saznanje nije dovoljno kako bismo proizvod proglasili boljim. Utoliko pre, jer su neke promene negativnog, a ne pozitivnog karaktera. Srećom, senzor nije ostao uskraćen za vrhunske performanse. Bili smo u to sigurni i pre nego što smo prvi put uzeli aparat u ruke. Jednostavno, maksimum koji Sony APS-C senzori postižu, definitivno je i maksimum koji industrija danas može da ponudi. U tom svetlu, očekivanja od D5500 su visoka, a nema nikakvih sumnji da će i u praksi biti potvrđeno da je D5500 visoko pozicioniran u APS-C konkurenciji.
Sama činjenica da se iz generacije u generaciju mnogo toga besomučno ponavlja, navela nas je na prosto kopiranje čitavih sekcija testa prethodnog aparata. Iako nepopularan korak, sve češće je prosto neophodan. Ako ste se kojim slučajem zapitali kako nam je promakao D5400, verujte da niste jedini, ali u Nikonu smatraju marketinški mudrim da ničim izazvano preskoče broj u seriji. Da li iz sujeverja ili nečeg drugog, nije ni bitno, ali se model zaista zove D5500.
SPECIFIKACIJE
Lista specifikacija otkriva tek skromna tehnička unapređenja, ali i neke nedostatke u odnosu na model D5300:
Tehničke karakteristike: Nikon D5500 u poređenju sa D5300
Za vremenski period od jedva 15 meseci, koliko je prošlo od promocije prethodnika, modela D5300, poboljšanja i nisu mogla biti naročito bolja. Ovde se nameće sasvim logično pitanje – a čemu onda uopšte insistiranje na novom modelu?
Senzor je isti ili veoma malo unapređen, ISO raspon takođe, isti je i procesor, AF senzor, merenje svetla, brzina, konektori, video... A različito? Različit je kapacitet memorijskog bafera, autonomija usled efikasnijeg displeja i – izostanak GPS modula! Ono što tabela ne može da prikaže, može se osetiti samo sopstvenim rukama, a u pitanju je ergonomija samog tela. Iako nomenklaturni skok sa D5300 na D5500 sugeriše da su tehnološke razlike mnogo veće, one su zapravo veoma male. S druge strane, ergonomsko unapređenje je toliko da Nikon ne bi pogrešio ni da je aparat nazvao D5600. O detaljima – u nastavku.
PAKOVANJE
Na test je stiglo pakovanje sa telom u crnoj boji (osim ovog, postoji još i crveno) i najkraćim kit objektivom, modelom AF-S 18-55mm f/3.5-5.6G VR II, a njegov sadržaj možemo videli na slici niže:
Nikon D5500, sadržaj kit paketa sa AF-S DX 18-55mm f/3.5-5.6G VR II objektivom
U kutiji se, osim tela i poklopca bajoneta, nalaze se još i: EN-EL14a Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, MH-24 punjač baterije, široki kaiš za rame, USB 2.0 kabl, A/V kabl, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku i dva DVD-a sa pratećim softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme i obuhvata alat za osnovni pregled i konverziju RAW snimaka, pod nazivom View NX2.
Ostatak teksta → Nikon D5500, Test
Pozdrav
34
DSLR fotoaparati / Na prvi pogled... Nikon D7200
« poslato: Maj 21, 2015, 08:38:11 posle podne »
TIMELINE
“Fotografija, kao što znamo, uopšte nije realna. Ona je iluzija realnosti kojom kreiramo naš lični svet” – Arnold Njumen.
Onda kada je izneo gorenavedeno zapažanje, čuveni američki fotograf verovatno nije imao na umu da će celokupna foto-industrija početi da gaji iluzionizam kao instrument poslovne potpore. Pa ipak, danas fotografiju pre smatramo ogledalom života i realnosti koja nas okružuje, nego što možemo biti sigurni šta nam to neko novo parče fotoopreme donosi.
Posle direktnog rivala Canona, i Nikon je pokazao svetu da virtuozno vlada tehnikom iluzije. Nakon što je prethodni model delimično unapredio, a delom unazadio u odnosu na pretprošli D7000, sa najnovijim APS-C DSLR-om pod nazivom D7200, izlazi nudeći paket karakteristika koji novi aparat na tabeli predstavljaju opravdanim projektom, a tek kada te iste specifikacije uporedite sa dve generacije starim D7000, možete da utvrdite da je tu radila tehnika, u žargonu poznata kao „uzimala-davala“, iliti „korak napred, nazad dva“.
Zaista – kako prepakovati isti proizvod i ponuditi ga kao nov, a da to ne naiđe na žestok otpor javnosti? Pa ništa lakše – dovoljno je napraviti vremensku distancu, neke elemente povaditi i onda za dve generacije sve to vratiti nazad. Na taj način se postiže i ušteda i dvaput prodaje isto, pod parolom novih tehnologija. Da se razumemo – ovo niti je Nikon izmislio, niti je prvi počeo da praktikuje. Otkad je industrije, neki njeni delovi s vremena na vreme dolaze u fazu kada se ovo čini kao jedini način za obezbeđivanje profita, a bez preteranog ulaganja u razvoj.
Zašto članak počinjemo ovako negativnim stavom? Pa prosto zato što ovakav tempo postaje zamoran. Javnost se konstantno animira da obrati pažnju na tehnološka unapređenja, a ona više nisu ni simbolična. Što se senzora tiče, mnogi imaju još dosta toga da savladaju i nauče. Nikon je barem tu (u saradnji sa Sony-jem) odradio domaći zadatak odlično. Međutim, iako je čak i konkurentski Canon shvatio da besomučno štancovanje novih, kloniranih modela nema nikakav efekat osim izazivanja rezigniranosti kod korisnika, Nikon ništa nije naučio iz ove neslavne epizode direktnog rivala i čini se da se sve žešće upušta u identičnu trku sa samim sobom, čiji efekat može biti samo pad profita. Nikako porast.
Ne, naravno da se korisnici ne trebaju brinuti za profit kompanija, ali se mora primetiti da ovakva poslovna praksa definitivno ruši logiku i insistira na kvantitetu, umesto na kvalitetu. S toga se nadamo da će ova iteracija APS-C Nikona više klase biti i poslednja koja novine donosi na kašičicu i koketira sa idejama utemeljenim u industriji mobilne telefonije.
Srećom, danas je barem teško naći loš aparat. Odavno su svi više nego odlični, pa ćemo se u testu potruditi da skrenemo pažnju i na ono čime Nikon D7200 pozitivno zrači!
PAR DETALJA
Prvi pogled na tabelu specifikacija, posmatrača navodi na pomisao da je većina stvari unapređena:
Tehničke karakteristike: Nikon D7200 u poređenju sa D7100
Ostatak teksta → Na prvi pogled... Nikon D7200
Pozdrav
36
DSLR fotoaparati / Canon EOS 7D Mark II, Test
« poslato: Mart 23, 2015, 02:44:40 pre podne »
TIMELINE
Ako želite da javnosti privučete pažnju, da je naterate da o nečemu priča, ponudite joj nešto neočekivano. Ovaj recept najčešće pali. Ali, kako bi bilo da nakon niza godina „neočekivanog“, konačno dobijemo nešto očekivano, bez dvojbe naprednije od prethodnog? Ovo pitanje je neko postavio menadžmentu najveće kompanije u foto branši, a kao rezultat rada na „očekivanom“, dobili smo novog šampiona akcione fotografije APS-C formata i možda prvi APS-C novijeg doba u pro kategoriji – Canon EOS 7D Mark II!
Mark II oznaka u Canon nomenklaturi označava nedvosmislenu vezu sa prethodnom generacijom. Canon EOS 7D je svojevremeno bio prava bomba u svetu najozbiljnijih APS-C DSLR-ova, koji je ostao bez pravog odgovora konkurencije, praktično u nedogled. Bilo je nekih pokušaja, manje ili više uspešnih, ali su svi oni gravitirali van kategorije kojoj je pripadao stari 7D. Budući da je stari model zabeležio istinski fantastične prodajne rezultate i definitivno zaslužio renome koji ga prati, bilo je za očekivati da Canon ubrzo nastavi rad na nasledniku. Ipak, to se nije desilo. Već smo u nekoliko navrata poslednjih godina očekivali da je naslednik EOS-a 7D tu, iza ugla, ali njegova pojava bi iznova i iznova izostajala. Ovaj put dileme nema – novi aparat je pred nama, a spisak novina je takav da će malo koga ostaviti ravnodušnim. Baš kao i u slučaju slavnog prethodnika, Canon nije štedeo na unapređenju osnovnih podsistema, pa se 7D Mark II takođe može pohvaliti unikatnim osobinama, koje ne poseduju čak ni top modeli najvećih proizvođača!
Uprkos jasnoj tvrdnji da se radi o novom CMOS senzoru (u odnosu na EOS 70D), skloni smo da s razlogom sumnjamo u to, jer tehnologija proizvodnje jednostavno nije promenjena. Možda u ovoj činjenici stoji i razlog za veoma darežljiv spisak tehničkih karakteristika, koje Canon EOS 7D Mark II izdižu veoma visoko na lestvici funkcionalno maksimalno opremljenih tela. Možda je, u nastojanju da zadrži svoju korisničku bazu, Canon uvideo dobar razlog za unapređenje popularnog APS-C-a, jer je na taj način moguće odvratiti barem deo nezadovoljnih od prelaska na suparnički tabor. Poznata je činjenica da je Canon poslednjih godina veoma malo uradio na tehnologiji iza CMOS senzora, dok je glavni konkurent na tom polju (Sony), tržištu darovao daleko najpoželjniji proizvod, koji se odlikuje i vrhunskim nivoom detalja, ali i izuzetnim dinamičkim rasponom.
Sa tranzicijom EOS-1Dx serije na 35mm umesto ranije usvojenog APS-H (1.3x krop) formata, Canon je napravio dovoljno prostora da nasledniku prvobitnog 7D obezbedi mogućnost unapređenja bez ugrožavanja top modela iz iste kuće. I dok iz konkurentskog tabora već jako dugo nismo videli pravog naslednika D300 (ne računajući Nikon D300s, koji se ne može nazvati novim aparatom), Canon je ipak odlučio da igru nastavi sam. Možda je to, doduše, odlična taktika za odvlačenje pažnje od tehnološke dominacije kojom direktni konkurent napada u poslednje vreme. A možda je ipak u pitanju osluškivanje potreba tržišta? Canon nas je tokom godina unazad, potpuno odvikao od ovakve prakse. Simbolika je i u tom slučaju veoma jaka, jer je poslednje Canon telo koje je nastalo kao plod želja zainteresovanog auditorijuma, bilo upravo Canon EOS 7D.
SPECIFIKACIJE
Mnogo je godina prošlo od predstavljanja prvog izdanka ove klase, ali ipak je interesantno videti koliko je stara „sedmica“ i danas konkurentna svojim specifikacijama:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 7D Mark II u poređenju sa 7D
Velika vremenska distanca u odnosu na prvi model ove kategorije EOS linije, učinila je da dva modela međusobno dele veoma mali broj zajedničkih osobina. Istina, za razliku od nekih drugih slučajeva, ime ovaj put nepogrešivo ukazuje na to da se definitivno radi o nasledniku čuvenog Canon APS-C-a, modela 7D. EOS 7D Mark II je korak napred iz mnogo razloga. Međutim, možda bi njegov glavni problem mogao biti relativno stidljiv napredak u smeru koji je predmet mnogih kontroverzi, kada je Canon Inc. u pitanju. Pogađate, radi se o senzoru. Senzor jeste napredniji u odnosu na toliko dugo eksploatisani CMOS od 18MP. Ipak, njegov napredak nije ušao u korak sa unapređenjima koja su promovisali neku drugi proizvođači, a pre svih Sony. I dok bi se oko senzora mogla voditi polemika po pitanju ponuđenog, svi drugi podsistemi novog aparata prosto plene svojim osobinama. Novi i jedan od najnaprednijih autofokusnih sistema današnjice, rafal koji je bio predmet požude mnogih akcionih fotografa sa manjim budžetom, bafer koji će se postarati da svaka scena bude propisno ispraćena... a tu su i neke novine koje svoju praktičnost pokazuju tek prilikom prvog susreta. U par rečenica je nemoguće obuhvatiti sve što novi aparat nudi u odnosu na prethodnika, pa zato – krenimo redom!
PAKOVANJE
Tipično Canon pakovanje, dostupno je u dve verzije kitova (EF-S 15-85mm f/3.5-5.6 IS USM i EF-S 18-135mm f/3.5-5.6 IS STM), a moguće je kupiti i varijantu tela bez objektiva. Izgled je prepoznatljiv:
Canon EOS 7D Mark II, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja
U „body only“ pakovanju, koje smo i mi imali na testu, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.0 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku i dva DVD-a od kojih jedan sadrži prateći softver, a drugi uputstva za aparat aplikacije u elektronskom obliku. Prateći softver se isporučuje u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji, Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka i Map Utility, pomoću kojeg se lokacije snimaka mogu pregledati na mapi, za snimke koji su nastali u trenutku kada je GPS prijem bio uključen.
Ostatak teksta → Canon EOS 7D Mark II, Test
Pozdrav
37
Cafe pcfoto / Dronovi prizemljeni?
« poslato: Februar 17, 2015, 11:42:09 pre podne »
Čitam vest i krstim se:
Pitanje je samo dana kad će ovo stići kod nas. Neverovatno...
Pozdrav
Citat
FAA proposes rules for operating small drones
Operators would need to be 17 and take a test to fly an unmanned aircraft.
by Tiffany Kelly - Feb 15, 2015 11:38pm CET
On Sunday, the Federal Aviation Administration released a proposed set of rules for regulating drones that weigh less than 55 pounds.
The proposed rules, which apply to commercial drones, state that the aircraft must stay in a visual line-of-sight of the operator, yield to other aircraft, not drop objects, not operate in the nighttime, have aircraft markings, and not exceed 100 mph or an altitude of 500 feet.
The FAA also proposes that a person may not act as an operator or visual observer for more than one aircraft at a time and that the drone may not fly over a person not involved with the operation of the aircraft. The rules exclude model aircraft. The FAA is also considering more flexible rules for tiny drones (under 4.4 pounds).
Pilots, which the FAA refers to as "operators", would also have requirements for operating the aircraft; the FAA proposes that they would have to pass an aeronautical test at an FAA-approved center and be screened by the Transportation Security Administration. Pilots would need to be at least 17 years old and obtain a certificate.
The public has 60 days to comment on the proposal here.
In a statement, FAA Administrator Michael Huerta said the agency tried to be “flexible” with the rules.
“We want to maintain today’s outstanding level of aviation safety without placing an undue regulatory burden on an emerging industry,” he stated.
FAA GIVES NOD TO MORE COMMERCIAL USE OF DRONES
Regulators OK construction site monitoring and oil rig flare stack inspections.
President Obama also signed a memorandum regarding government drone regulation on Sunday. One section of the memo focuses of privacy, requiring that the collection of information using drones is "consistent with and relevant to an authorized purpose." It also states that the information collected by a federal agency via drones is cannot be released outside the agency unless "required by law, or fulfills an authorized purpose and complies with agency requirements."
The memo requires agencies to keep the public informed about how they use drones and report any changes that would affect privacy and civil rights.
The FAA had originally planned to come up with rules to integrate drones into US skies by September 2015, but the agency might not make the deadline.
Pitanje je samo dana kad će ovo stići kod nas. Neverovatno...
Pozdrav
38
DSLR fotoaparati / Nikon D750, Test
« poslato: Januar 07, 2015, 02:20:29 pre podne »
Usamljen u kategoriji kojoj pripada, čak i ne naročito dobar proizvod može postati primamljiv. Ukoliko se pak desi da je odlično osmišljen, sjajno realizovan i pošteđen slabog kvaliteta, oko njega se stvara mit nepobedivosti, koji s vremenom teško bledi i naposletku, prelazi u – legendu.
Nikon D700, legenda koja živi i dalje, po mnogim parametrima postao je referenca. Neke njegove karakteristike su ga izdigle iz dosadnog proseka, neke ga učinile unikatnim, ali je njegova glavna i najsvetlija tačka bila pouzdanost, bez obzira što je slavu stekao zahvaljujući senzoru nasleđenom iz šampionskog D3. Aparat koji će u svakom trenutku moći da odgovori na sve zahteve vlasnika, bilo da je u pitanju hobi ili ozbiljan posao, lako postaje omiljen alat. D700 nam je doneo pristupačno 35mm digitalno SLR telo, prvo u Nikon aromi koje je običan smrtnik mogao da kupi, bez potrebe pravljenja finansijske konstrukcije ravne investiranju na berzi i zasigurno prvo koje je moglo da se meri sa vrhunskim DSLR „sportistima“ u budžet klasi. Naravno, nije samo senzor bio zaslužan za uspeh – tu su i ostali podsistemi koji su D700 promovisali kao najuniverzalnije DSLR telo, pa je i kasniji uspeh malo koga začudio.
Srećna priča sa tužnim krajem... to bi bio neki sažet opis sudbine ljubitelja D700-tke. Aparat koji je postavio temelje pristupačne akciono-reporterske fotografije u FF segmentu, nikada nije otišao u penziju i, čak i sada, kada već odavno nije na proizvodnoj liniji, drži cenu na tržištu polovnih i odoleva vremenu. Možda je legenda, kao i mnoge druge, samo rezultat mentalnog preoblikovanja činjenica, jer je pojedincima prvi susret sa 35mm digitalcem bio praćen upravo sa D700. A možda cela ova priča i ne spada u hiperbolu? Kako god, naslednika čekamo već godinama, a svaka sledeća najava iz Nikona, bila je praćena uzdasima ljubitelja Nikona D700 i iščekivanjima da bi naslednik mogao biti tu, iza ugla. Na žalost, to se do danas nije obistinilo. Uz niz manje ili više uspešnih, konceptualno veoma različitih 35mm DSLR-ova ovog proizvođača, priliku je dobio i model čiji naziv nepogrešivo asocira na slavnog pretka, ali uz očigledne razlike koje ga u startu diskvalifikuju kao direktnog naslednika. Kao ni mnogo puta do sada, ni ovaj put nije mudro donositi ishitrene zaključke. Pre svega zato što je Nikon i ranije pokazivao da se veoma uspešno može izboriti sa izazovima tumbanja u hijerarhiji proizvoda. Nikon D600 nije postao zvanični naslednik D700, a to nije uspeo ni nezvanično, u praksi. D610, iako takođe sjajan fotoaparat, takođe je ostao na istoj liniji, dok je D800 nešto sasvim drugačije. Baš kao i Df. D4s da i ne pominjemo. Pored čak četiri različita 35mm DSLR tela, delovalo je da mesta za još jedno jednostavno nema. A onda nas je Nikon počastio novim igračem! Predstavljamo vam – Nikon D750!
Ostaćemo pri tvrdnji da D750 nije direktan naslednik D700, a da je to tako, naslutićete uvidom u tabelu karakteristika, gde smo novi model uporedili sa više godina starom legendom, upravo vođeni idejom da će D750 biti očigledno rešenje za zamenu vremešne D700-tke:
Tehničke karakteristike: Nikon D750 u poređenju sa D700
PAKOVANJE
Ako bismo izuzeli uočljivu oznaku modela, pakovanje je identično kao i kod većine drugih Nikon DSLR-ova:
Nikon D750, sadržaj pakovanja
Kako se Nikon D750 (barem za sada) nudi isključivo u varijanti koja podrazumeva samo telo, pakovanje osim njega i pripadajućeg poklopca bajoneta BF-1B, sadrži sledeće: EN-EL15 Li-Ion bateriju sa MH-25a punjač i kabl za napajanje iz mreže; AN-DC14 široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; DK-5 poklopac tražila; uobičajeni prateći disk sa ViewNX aplikacijom za pregled i osnovnu konverziju RAW snimaka, kao i uputstvo na CD-u.
Ostatak teksta → Nikon D750, Test
Pozdrav
39
DSLR fotoaparati / Nikon nomenklaturna ludnica: predstavljen D5500
« poslato: Januar 06, 2015, 03:15:10 pre podne »
I taman neko reče da su se konačno organizovali i dogovorili oko kumovanja aparatima, opet iznenađenje: novi DSLR iz serije D5xxx se ne zove D5400, kako smo očekivali, već D5500. A zašto D5500, a ne D5400, ne verujem da znaju i oni. Valjda misle - što veća konfuzija, to veće interesovanje?
http://www.dpreview.com/articles/2477639796/nikon-d5500-adds-touchscreen-and-flat-picture-profile
Pozdrav
http://www.dpreview.com/articles/2477639796/nikon-d5500-adds-touchscreen-and-flat-picture-profile
Pozdrav
40
DSLR fotoaparati / Na prvi pogled... Nikon D750
« poslato: Novembar 22, 2014, 03:25:45 posle podne »
Usamljen u kategoriji kojoj pripada, čak i ne naročito dobar proizvod može postati primamljiv. Ukoliko se desi da je pri tome i odlično osmišljen, sjajno realizovan i pošteđen slabog kvaliteta, oko njega se stvara mit nepobedivosti, koji s vremenom teško bledi i naposletku, prelazi u – legendu.
Nikon D700, legenda koja živi i dalje, po mnogim parametrima postao je referenca. Neke njegove karakteristike su ga izdigle iz dosadnog proseka, neke ga učinile unikatnim, ali je njegova glavna i najsvetlija tačka bila pouzdanost, bez obzira što je slavu stekao zahvaljujući senzoru nasleđenom iz šampionskog D3. Aparat koji će u svakom trenutku moći da odgovori na sve zahteve vlasnika, bilo da je u pitanju hobi ili ozbiljan posao, lako postaje omiljen alat. D700 nam je doneo pristupačno 35mm digitalno SLR telo, prvo u Nikon aromi koje je običan smrtnik mogao da kupi, bez potrebe pravljenja finansijske konstrukcije ravne investiranju na berzi i zasigurno prvo koje je moglo da se meri sa vrhunskim DSLR „sportistima“ u budžet klasi. Naravno, nije samo senzor bio zaslužan za uspeh – tu su i ostali podsistemi koji su D700 promovisali kao najuniverzalnije DSLR telo, pa je i kasniji uspeh malo koga začudio.
Srećna priča sa tužnim krajem... to bi bio neki sažet opis sudbine ljubitelja D700-tke. Aparat koji je postavio temelje pristupačne akciono-reporterske fotografije u FF segmentu, nikada nije otišao u penziju i, čak i sada, kada već odavno nije na proizvodnoj liniji, drži cenu na tržištu polovnih i odoleva vremenu. Možda je legenda, kao i mnoge druge, samo rezultat mentalnog preoblikovanja činjenica, jer je pojedincima prvi susret sa 35mm digitalcem bio praćen upravo sa D700. A možda cela ova priča i ne spada u hiperbolu? Kako god, naslednika čekamo već godinama, a svaka sledeća najava iz Nikona, bila je praćena uzdasima ljubitelja Nikona D700 i iščekivanjima da bi naslednik mogao biti tu, iza ugla. Na žalost, to se do danas nije obistinilo. Uz niz manje ili više uspešnih, konceptualno veoma različitih 35mm DSLR-ova ovog proizvođača, priliku je dobio i model čiji naziv nepogrešivo asocira na slavnog pretka, ali uz očigledne razlike koje ga u startu diskvalifikuju kao direktnog naslednika. Kao ni mnogo puta do sada, ni ovaj put nije mudro donositi ishitrene zaključke. Pre svega zato što je Nikon i ranije pokazivao da se veoma uspešno može izboriti sa izazovima tumbanja u hijerarhiji proizvoda. Nikon D600 nije postao zvanični naslednik D700, a to nije uspeo ni nezvanično, u praksi. D610, iako takođe sjajan fotoaparat, takođe je ostao na istoj liniji, dok je D800 nešto sasvim drugačije. Baš kao i Df. D4s da i ne pominjemo. Pored čak četiri različita 35mm DSLR tela, delovalo je da mesta za još jedno jednostavno nema. A onda nas je Nikon počastio novim igračem! Predstavljamo vam – Nikon D750!
Ostaćemo pri tvrdnji da D750 nije direktan naslednik D700, a da je to tako, naslutićete uvidom u tabelu karakteristika, gde smo novi model upravo uporediti sa više godina starom legendom, upravo vođeni idejom da će D750 biti očigledno rešenje za vremešne D700-tke:
Tehničke karakteristike: Nikon D750 u poređenju sa D700
Ostatak teksta → Na prvi pogled... Nikon D750Pozdrav