Prikaži poruke

Ovaj odeljak vam dozvoljava da vidite sve poruke ovog člana. Imajte na umu da možete da vidite samo poruke iz onih oblasti kojima imate pristup.


Poruke - StORM48

Stranice: [1] 2 3 4 5 ... 181
1
DSLR fotoaparati / Odg: 750 ili 810?
« poslato: Mart 21, 2019, 01:16:04 posle podne »
Suštinska i jedina razlika među ovim aparatima je senzor. Sve ostalo su nijanse. Detalji su na strani D810, ali ono što je mene kupilo kod tog aparata je ISO raspon. Mogućnost da svaki objektivom radiš na najvećoj blendi, u podne, sa blicem... kako god, nešto je nemerljivo korisno. Da ne pričam koliko znači za bulb ekspozicije, pri čemu se ponekad veoma duge ekspozicije mogu izvesti čak i bez ND filtera ili sa filterom slabog intenziteta i (treba li reći) samim tim slabog color-casta.

Ako ti treba aparat za akciju, onda D750 i to ne zbog AF-a, nego zbog opšte brzine i manjih fajlova, zbog čega se i memorijske kartice lakše snalaze sa fotografijama. Odbijam da poverujem da je bilo ko s ispravnim aparatom ikad imao problem sa autofokusom na D810. Jednostavno, to je izmišljotina, kao i mnogo toga što se pričalo o D800 ili o D7200 npr. E sad, ako ljudi koji to plasiraju nisu svesni razlika među objektivima (svakako da će se 50 1.4G više mučiti od nekog skupljeg modela ili nedaj bože makro u odnosu na klasični portretni), onda je moguće da im je fokus "lovio" po slabijem svetlu. Isto tako, neki ljudi vole da zaglave rafal, krenu da štekću dok ne napune karticu i za svaku promašenu fotku krive AF. A nije AF uvek kriv. Ako aparat nije predviđen za sport, naravno da njegov rafal ne može da isprati AF i onda se i tu javljaju problemi.

Poenta je da, ako stojiš s dve noge na zemlji i tačno znaš šta očekuješ od opreme, onda ćeš očekivano i postići, u okvirima mogućnosti sistema. Kad pojedinci ne znaju, onda su najpre skloni da okrive gremline, višu silu, vremenske prilike i loše uslove, pre nego da zastanu i provere nije li problem u njima.


Sve ovo je pomalo subjektivno, jer ja svoje mišljenje o ovim modelima iznosim na osnovu sopstvenih iskustava. Naravno da se može desiti da nečiji primerak stvarno nije funkcionisao kako valja, ali onda nema potrebe generalizovati, kao što to neki čine.

Moj izbor - D810. Tvoj izbor zavisi od toga kakav ti senzor više leži. Ostalo zanemari.

Pozdrav

2
MILC fotoaparati / Sony α7 III (ILCE-7M3), Test
« poslato: Mart 21, 2019, 01:04:33 pre podne »
 



TIMELINE

Kroz celu modernu tehnološku prošlost, a praktično od svog nastanka, Sony korporacija je težila (i većinom uspevala) da bude inovator… vodeći, u svakom smislu. Jedna od retkih branši gde poznata japanska kompanija nije pustila korenje, bila je fotografija. I kako to obično biva u svetu krupnog kapitala, nekada je za početni korak neophodno naći prečicu, te na taj način nadomestiti manjak iskustva (pa i patenata) u novim okolnostima. Znanja nije nedostajalo, jer je Sony već odavno bio prisutan u domenu pokretnih slika. Akvizicija neke postojeće kompanije bio je logičan korak, pa je Sony izveo preuzimanje Konica-Minolta-e, jedne od nekada vodećih kompanija, iz reda onih koje se nisu snašle u tranziciji sa analogne na digitalnu fotografiju.

Dugo osporavan usled ulaska na teren koji je odavno podeljen između divova industrije, Sony je svojom beskrajno jakom reputacijom na drugim poljima, nastojao da izdrži višegodišnji pritisak i istraje bez obzira na sve. Prošle su godine investiranja u DSLR sistem, SLT koncept i štošta drugo, poput veoma smelih pokušaja kao što je model DSC-R1, kompaktni fotoaparat tzv. „bridge“ klase, sa senzorom APS-C formata, da bismo pre oko 8 godina bili upoznati sa novim konceptom koji je Sony usvojio, prateći inicijativu koja je potekla od tandema Olympus-Panasonic. Sony je u tom trenutku gledao da se što bolje uklopi u trendove, da bi svega par godina kasnije i sam postavljao trendove, predstavivši model α7 – prvi 35mm MILC fotoaparat.

Prvi model iz Alpha serije u MILC klasi, sa novim E bajonetom i 35mm senzorom, možda je i prvi iz Sony familije, kojem to ime pristaje i ne deluje suviše pretenciozno. Redefinisao je i skoro u potpunosti preoblikovao potrebe prosečnog kupca fotoopreme, zbog čega su čak i okoreli ljubitelji DSLR-ova, pa i njihovi proizvođači, bili prinuđeni da ubrzaju sopstveni tempo. Tada naizgled naivno, vremenom je postalo veoma ozbiljno, a skeptični osvrti, postali su osvrti respekta. A7 (ili kako se pravilno označava – α7) u svojoj trećoj iteraciji donosi podugačak spisak novina, od kojeg bi naročito vodeći dvojac DSLR kategorije (Canon i Nikon; prim.aut.) mogao dosta da nauči. Inicijalno predviđen kao optimalan izbor za prosečnog fotografa, α7 je evoluirao do tačke koja ga po mnogim parametrima izdiže iznad nekada nedostižnih DSLR modela više klase. Znači li ovo da je došao poslednji momenat da konkurencija iz DSLR lože zasuče rukave? Čini nam se da je taj momenat odavno i prošao, a ovo je samo poslednji poziv na ozbiljnu reakciju. Ako je takva uopšte više i moguća u ovim okolnostima. Ipak, treba biti pošten i priznati da je i Sony štošta naučio od konkurencije, pa u slučaju novog modela imamo i nekoliko elemenata koji su, recimo to tako, unazađeni u odnosu na prethodnu generaciju. Trendovi su trendovi, čak i kada idu silaznom putanjom, ne?

 



SPECIFIKACIJE

Tehničke karakteristike su obično prvi i logičan korak prilikom upoznavanja sa novim modelom fotoaparata. Spolja su svi oni, a pogotovo kada se radi o novoj generaciji nekog modela, gotovo isti. Ono ispod oplate čini najveće razlike:
 

Tehničke karakteristike: Sony α7 III u poređenju sa prethodnikom

Kroz godine razvoja digitalnih senzora, nezavisno od kategorije fotoaparata o kojem se radi, nekako se ustalilo shvatanje da rezolucija identična onoj sa prethodne generacije, nedvosmisleno ukazuje na izostanak unapređenja na tom polju. Ne bismo mogli tvrditi da to nikad nije slučaj, ali zaista postoje situacije u kojima ista rezolucija definitivno ne znači i isti senzor. Novi A7 spada upravo u takve primere, zahvaljujući modernijem rešenju prikupljanja fotona, o čemu će više reči biti kasnije. Novi aparat donosi pregršt novina i unapređenja, ali se čini da je autofokusni sistem zvezda novog modela, pored (naravno) videa. Ima tu i nekih negativnih novina, koje proizvođaču ne idu u prilog, što nas prilično podseća na period suverene dominacije Canon-a i Nikon-a. A o čemu se tačno radi, saznaćete u nastavku priče.



PAKOVANJE

U kutiju nevelikih dimenzija je stalo dosta toga, premda ponešto i fali:
 

Sony α7 III, sadržaj kit pakovanja sa FE 28-70 mm f/3.5-5.6 OSS objektivom

Telo se isporučuje u dve varijante. Jedna u kojoj dolazi samo telo i osnovna oprema i druga koja nudi kit objektiv Sony FE 28-70mm f/3.5-5.6 OSS objektiv, a koju smo i mi imali na testu.

Osim tela i pripadajućeg poklopca bajoneta, u kutiji stiže široki rameni kaiš, USB kabl, AC/DC-USB adapter za punjenje i baterija. Pregršt štampanog materijala je danas retkost, čemu bismo u nekim drugim okolnostima mogli dati dobru ocenu, da nije činjenice da Sony, u eri kada su baterije postale kao prirodna spona čoveka i tehnike, nije odlučio da (opet) izostavi punjač za eksterno punjenje baterije. Iz tog razloga, punjenje se opet obavlja „na mišiće“, korišćenjem priloženog USB kabla i (čuda li?) adaptera putem kojeg se USB port snabdeva strujom. Na ovaj se način (navodno) štedi, a nama baš i nije jasno kako. Pogotovo što punjač u nekoj formi ipak postoji, jedino što ne može da puni bateriju samostalno, nego samo dok je ona u aparatu.

Kit varijanta, pored pobrojanog, donosi pomenuti objektiv, oba pripadajuća poklopca i zonericu oznake ALC-SH132.



Ostatak teksta → Sony α7 III (ILCE-7M3), Test


Pozdrav

3
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R, Test
« poslato: Januar 19, 2019, 01:53:44 pre podne »
@Argon
Hbg, mogli smo da organizujemo probu, nego sam i ja bio do guše u g*, pa bih se teško organizovao za bilo šta. Tražilo jeste bitno bolje od većine onih koja sam probao. Manje umara i stvarno je nekad teško biti siguran kroz šta gledaš. Problem je što  takav pristup glođe bateriju sa sve kostima, za šta je dokaz i autonomija. Baterija je ista ona koja se nudi i uz skoro sve Canon DSLR-ove, izuzev najmanjih, a autonomija je ipak bedna.

Da, Z bi bio zanimljiv za poređenje, pa se nadam da će biti i toga u nekom trenutku. Mora koješta da se poklopi, pa ono - videćemo.

Broj 1 utisak su komande. Možda su moji utisci suviše nagnuti na jednu stranu, jer sam gro zamerki izneo iz ugla dugogodišnjeg korisnika DSLR-a. Mada, realno ovo i nije baš namenjeno onima koji nikad aparat u ruke uzeli nisu. Tom idejom sam se vodio kritikujući sve negativne osobine EOS-a R.


@Arhi
Pa da... klasika. Kriza identiteta. Uzimala/davala od modela do modela. Čas ga vidiš, čas ga ne vidiš. Malo ima wi-fi, malo gps, nekad oba, nekad nijedno... kao loto, pa kako ti se zalomi. Dobro je dok lutrija ne važi od primerka do primerka. To bi tek bilo zabavno.

Pozdrav

4
MILC fotoaparati / Canon EOS R, Test
« poslato: Januar 18, 2019, 12:36:09 pre podne »
 



TIMELINE

Retke su situacije kada test ne predstavlja samo običan prikaz novog fotoaparata, već praktično test čitavog novog sistema. U prilici smo da, posle nešto više od 30 godina od predstavljanja EOS sistema i sada već čuvenog EF bajoneta, prisustvujemo početku razvoja naslednika, čija je oznaka RF.

Sam po sebi, EOS R predstavlja samo jedan korak u razvoju i sasvim sigurno ga ne bismo mogli smatrati reprezentom mogućnosti sistema, nezavisno od toga kako se EOS R pokazao u testu i kako će se nadalje pokazati u praksi. Mnogo veća stvar je to što je Canon odlučio da se pridruži opštem trendu i prekine veoma mučnu praksu beskrajnog taktiziranja i eskiviranja sukoba kako sa konkurencijom, tako i sa samim sobom. Liči li vam ovo na nekakvo preventivno pravdanje potencijalnog fijaska – sasvim ste u pravu. Canon teško zaslužuje da izigravamo njihovog advokata, a ovu vrstu „odbrane“ iznosimo samo zahvaljujući iskustvu na polju velikih promena kojoj je ova kompanija sklona poslednjih godina. Ili tačnije rečeno – nije sklona.

Srećom, nekako u isto vreme, i glavni konkurent, Nikon, istupio je sa svojim viđenjem 35mm MILC-a, pa je to možda i uticalo na delimično ishitrenu odluku da se EOS R pretvori u stvarnost, možda i ranije nego što je prvobitno bilo planirano.

Zasad nije sasvim jasno kakav je status budućeg sistema. Logično je da je Canon ozbiljan u vezi sa ovim, ali nomenklaturom nije želeo da stavlja do znanja u kojoj se kategoriji najnoviji aparat nalazi. Oznaka R sama po sebi deluje kao zaseban entitet u okviru game, bez jasnog definisanja gde se dotični nalazi u okviru neke buduće ponude. Samim tim, nemamo čak ni pretpostavke o tome šta će se nadalje dešavati, da li će postojati klase FF Canon MILC-eva, koje će svojim karakteristikama pokriti postojeću gamu koju trenutno obrazuje DSLR klasa, kakva je budućnost EF bajoneta i tome slično.

Canon je, po svom starom običaju, prilično škrt na informacijama. Izvesno je jedino da je EOS R na svom početku. Sudbina EOS-a M ostaje vrlo neizvesna, a potencijal maglovit, jer je u većini slučajeva i dva zasebna i ograničeno kompatibilna bajoneta previše. Tri nije ni za komentarisanje. Jedno je sigurno – razvoj EOS R sistema nije počeo juče. Traje godinama i to se može primetiti na svakom koraku. A izabrani trenutak je samo rezultat pritiska tržišta.

Pa, krenimo sa demistifikovanjem potencijala i realnosti…

 



SPECIFIKACIJE

Začetak nove klase je specifičan po tome što prvi aparat ne možemo uporediti sa prethodnikom, jer isti i ne postoji. Prva generacija, prvog modela čitavog novog sistema je još interesantnija u tom pogledu, jer osim prethodnog modela u istoj klasi, ne postoji bilo kakav model bilo koje klase, pa je i svaki oblik poređenja izlišan. Canon EOS R ćemo kroz ostatak testa svakako obraditi kroz usputnu komparaciju karakteristika sa aktuelnim DSLR modelima ili konkurentskim MILC-evima, ali će se tabela ipak sastojati samo od specifikacija najnovijeg Canonovog proizvoda:
 

Tehničke karakteristike: Canon EOS R

Kako je u pitanju nov sistem, ne postoji spisak novina, jer je novo skoro sve. Senzor nam je poznat iz EOS-a 5D Mark IV, što već u startu predstavlja uglavnom pozitivnu karakteristiku, a čak su i neka ključna rešenja odavno prisutna u Canon-ovim DSLR-ovima. Ipak, pojedinačne stavke retko kad mogu oblikovati kompletnu sliku o nekom proizvodu, pa ćemo razlaganje na činioce početi uobičajenim tempom i uobičajenim redosledom.



PAKOVANJE

Pakovanje je nekarakteristično za Canon i tek minimalno podseća na ono što smo navikli u DSLR klasi ovog proizvođača. Na raspolaganju je varijanta koja podrazumeva samo telo i ona koja se nudi u kitu sa RF 24-105mm f/4L IS USM objektivom. Mi smo na testu imali varijantu koja uključuje samo telo:
 

Canon EOS R, sadržaj osnovnog „body only“ pakovanja

U pakovanju se, pored aparata i poklopca bajoneta, nalaze se još i: LP-E6N Li-Ion baterija sa zaštitnim poklopcem, LC-E6 punjač baterije (odnosno LC-E6E verzija sa kablom, kao na slici), široki kaiš za rame, USB 3.1 kabl i zaštitni nosač za isti, osnovno korisničko uputstvo u štampanom obliku. Prateći softver se isporučuje isključivo u elektronskom obliku i besplatno je dostupan na sajtu proizvođača. Postoji u verzijama za Windows i MacOS sisteme, a osim poznatog Digital Photo Professional RAW konvertora, sadrži i EOS Utility alatku za kontrolu aparata putem kabla ili bežično i prenos snimaka na računar, Picture Style Editor, kojim se kolorni stilovi mogu podešavati po volji i Image Browser EX, za pregled i osnovnu katalogizaciju snimaka.

Ukoliko se odlučite za kit varijantu, gore pobrojani elementi biće obogaćeni i potpuno novim i sistemu prilagođenim RF 24-105mm f/4L IS USM objektivom, zajedno sa pripadajućim poklopcima, zonericom i mekanom torbicom.



Ostatak teksta → Canon EOS R, Test


Pozdrav

5
MILC fotoaparati / Fuji X-T3, Test
« poslato: Decembar 19, 2018, 05:52:41 posle podne »
 



TIMELINE

Biljka koja preživi oluju, nastoji iskoristiti apsorbovanu energiju i vodu, kako bi učvrstila koren i iz borbe izašla jača. Fuji-jev put u mnogome podseća na tu biljku, jer - ako je i lako boriti se sa divovima industrije, kao što su Canon i Nikon, budući da nijedna od pomenute dve kompanije do nedavno nije imala volju (ili kapacitet) da odoli naletima modernih i pretećih alternativa, sudar sa korporacijom kakva je Sony, postaje sve teži zalogaj i za mnogo jače takmace u ovoj beskrajnoj igri. Da sve bude gore, opštoj gužvi se pridružuju i ostali proizvođači, nastojeći da iz trenutne situacije izvuku sve što mogu. Preživeo je Fuji i prvobitno oduševljenje retro dizajnom i beskrajne kritike zbog loše softverske izvedbe, pa zatim negodovanje zbog cenovnog ranga u kojem X sistem gravitira… a ipak opstao. I ne samo da je opstao, nego dodatno ojačava temelj svog prisustva, šireći se i na srednjeformatni teren. Jedino što zasad uspešno ignoriše, jeste 35mm format. Da li će to trajati doveka? Ne bismo bili tako sigurni. Najzad, i mnogo ubedljivije izjave iz nekih konkurentskih kompanija, pale su nakon sve veće potražnje za tim formatom. Smatramo da Fuji neće još dugo moći da izbegava konkretne korake u tom smeru, a dotad će nastojati da brusi ono na šta je tržište već naviklo i oberučke prihvatilo.

Treća iteracija jednog od Fuji-jevih top modela X serije, došla je očekivano, bez naročitih iznenađenja u pogledu specifikacija. Premda je ovo možda zvučalo kao nekakva kritika, to ipak samo znači da je sistem već dovoljno sazreo i da se od proizvođača tačno može očekivati određeni zamah sa svakom novom generacijom. Ovo ujedno znači i da se Fuji prikladno udaljio od izreke "treća - sreća", uspevši da X-Tx klasu odmah definiše na način koji naglašava superiornost i ne ostavlja mnogo prostora za premišljanje, onima koji u istom paketu žele i dobar senzor i kvalitetnu optičku podršku. Istovremeno, ovo je na žalost verovatno i uvertira u prelazak iz galopirajućeg u ritam lakog kâsâ, kada su unapređenja u pitanju, jer X-T3 predstavlja sve ono što je javnost očekivala… skoro pa bez ostatka! Vreme će pokazati grešimo li u ovoj proceni, a u međuvremenu ćemo se posvetiti Fuji modelu sa najozbiljnijim video mogućnostima. Mislili ste da je taj epitet rezervisan za X-H1? Niste bili u pravu, kao ni mi. X-H1 je, u osnovi, kao sopstvenu ekskluzivu zadržao jedino stabilizaciju (IBIS) i gabarite. Ah da, dodajte tu i statusni displej. Ovo drugo je, jasno, potrošni argument, dok se oko pitanja stabilizacije senzora provlači pitanje problematike gabarita. Baš kao i u slučaju statusnog ekrana.

Mnogo je tehničkih proizvoda koji su kroz istoriju bili na samo korak od savršenstva, a nepristojno, svojim sitnim, ali uočljivim nedostacima, minirali sreću budućeg kupca. X-Tx serija spada u takve proizvode, kod kojih ponekad deluje da su nedostaci namerno implementirani, kako bi svaka pomisao na večno rešeno pitanje samog aparata, bila u startu osujećena. Kao kakav vid zavere, oduvek smo „znali“ da aparati nisu savršeni, samo da bismo sledeće godine, ili sledećih par godina, kupili neki još noviji i bolji. U očekivanju da X-T3 stavi tačku na ovakva razmišljanja, ipak smo zaključili da će se, i pored nespornih kvaliteta novog modela, neki X-T4 ipak pojaviti, pre ili kasnije. Zašto? Na to pitanje ćemo pokušati da odgovorimo u nastavku testa.

 



SPECIFIKACIJE

Pošto novi model retko kad (da ne kažemo – nikad) ne podrazumeva promene u apsolutno svim segmentima, uporedna tabela može pružiti dovoljno informacija o tome šta je ostalo isto, a šta je unapređeno:
 

Tehničke karakteristike: Fuji X-T3 u poređenju sa prethodnikom

GFX-50s, model iz klase srednjeformatnih MILC-eva, na trenutak je uneo nemir među ljubitelje X-trans RGB matrice, budući da je ista bila izostavljena. Razlozi za to sadržani su u činjenici da se Fuji nije bavio razvojem srednjeformatnih senzora, a da razloga za zabrinutost nema, vidimo iz primera najnovijeg Fuji MILC-a, koji nastavlja razvoj X-trans-a. Rezolucija je, čini se, viša tek toliko da dobro poznatih 24 MP ne dosadi u marketinškom smislu. ISO raspon se delimično razlikuje, time što je bazna ISO vrednost spuštena za 1/3 EV, na veoma neuobičajenih ISO 160. Nove prilike su iznedrile i potpuno novi centralni procesor, a u paketu sa njim smo dobili i znatno unapređeni AF sistem, bolju pokrivenost faznim AF tačkama i bolju osetljivost. Video segment je veliki adut novog modela, pa su ostala unapređenja, u vidu bržeg rafala, nešto šireg bafera i unapređenog tražila, tek kozmetičke primene. Forma je ostala ista, uz nešto dublji rukohvat, dok je baterija ista, što za sobom povlači laku dobavljivost i široku kompatibilnost sa ostalim Fuji modelima, ali i ne baš idealnu autonomiju. Pređimo na detalje…


PAKOVANJE

Fuji X-T3 se nudi u dve varijante. Jedna podrazumeva samo telo, dok druga uključuje i kit objektiv. Mi smo na testu imali drugu varijantu. Pakovanje je standardno za Fuji. U diskretnu, mat crnu kutiju, gotovo kockastih proporcija, smešteno je sve ono na šta smo navikli kada je Fuji X sistem u pitanju:


Fuji X-T3, sadržaj kit pakovanja sa Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivom

Sadržaj kit pakovanja, osim tela i poklopca bajoneta, podrazumeva zaštitni poklopac papučice blica, metalne alke sa kožnim zaštitama, široki rameni kaiš, poklopac PC-sync konektora, EF-X8 minijaturni eksterni blic, NP-W126S bateriju i BC-W126S punjač, kao i naponski kabl. Tu je, naravno, i kit objektiv, dobro poznati Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS. U poslednje vreme se sve češće dešava da uz fotoaparate ne stiže štampano uputstvo, ali je Fuji i dalje dosledan po tom pitanju, s tim da diska sa pratećim softverom ipak više nema. Umesto njega, proizvođač upućuje na zvaničnu stranicu, odakle se instalacija softvera može besplatno preuzeti.


Ostatak teksta → Fuji X-T3, Test

6
Fotografske tehnike i softver / Odg: Korištenje blica-početnička pitanja
« poslato: Decembar 07, 2018, 10:40:23 pre podne »
Na ostalo ti je manje/više odgovoreno, pa ću ja da se pozabavim kompenzacijom. Kompenzacija snage bljeska se radi kada TTL sistem aparata nije u stanju da ispravno izmeri ambijent. To sad zavisi od implementacije koju Sony ima i ja lično ti na to ne mogu odgovoriti bolje, nego da napravim malu komparaciju drugih brendova, pošto sa Sony-jem nemam dovoljno iskustva, da bih mogao da kažem kako se ponaša u praksi, u specifičnim uslovima.

Kod Canona je recimo poželjno da se radi kompenzacija +1 EV, kada se koristi bounce o zidove/plafon, a precizan intenzitet kompenzacije zavisi od toga koliko je taj zid/plafon blizu glave blica i kakva mu je refleksija. Kod Nikona, a i kod Fujija, nije neophodno raditi ručnu kompenzaciju u 2/3 slučajeva, jer će aparat uzeti u obzir manjak svetla koji se dobija odbijanjem. Ponekad pogreši, ali dosta retko.

Kartica sa blica i onaj dodatni difuzor.... i manje više svi ti neki "korisni" dodaci koje sam blic nudi... u principu ne služe baš ničemu. Možeš da isprobaš kakav im je uticaj tu i tamo, ali moje lično iskustvo kaže da bih lako mogao da počupam sve te gluposti sa blica i verovatno mi nikad ne bi nedostajale. Što se ovih LED-ovki tiče, taman i da mogu da se koriste u fotografisanju, ne vidim kakav bi efekat mogle da imaju, osim da dodatno smetaju. Bljesak blica često nije prijatan za subjekte, ali permanentno svetlo nije ni toliko. Osim toga, s obzirom da dolazi gotovo iz ose objektiva i efekat je bezvezan, taman da je i dovoljno jaka svetlost. Moja preporuka - koristiti samo u slučaju da snimaš u pećini, pa nemaš nikakvog drugog izbora. ;)

Pozdrav

7
DSLR fotoaparati / Odg: Kako ocitati broj okidanja na 77d
« poslato: Decembar 02, 2018, 12:32:15 pre podne »
Jesi probala ovim programom:

http://www.eosmsg.com/#download

Po listi, trebalo bi da je 77D podržan.

Pozdrav

8
Objektivi / Odg: ~24 - ~70 predlog? F/2.8
« poslato: Oktobar 24, 2018, 09:43:50 pre podne »
Ne znam... sa Sigmom imam fina iskustva, ali sveukupno Canon 24-70 mk2 je najbolje rešenje, po svim mogućim parametrima. Jedini koji može da mu stane na crtu, u preseku kvaliteta optike, izrade i pouzdanosti je f4 IS verzija, ali je ona namenjena onima kojima blenda nije bitna. Taj objektiv je moj apsolutni favorit. Biser koji jako podseća na 70-200 f4L IS, koji je nekada bio sinonim za prajm kvalitet u zum aromi.

Tamron... znam da se mnogi ne bi složili, ali ja sam sve to obilato drndao na mnogo kombinacija/sistema i jednostavno - uvek mi se C/N varijante nameću kao daleko najbolje varijante u tim šljakerskim klasama. Istina, Nikonova ranija verzija je imala ozbiljnih problema sa helikoidima, gde je čak i servis reko bio od pomoći, ali tebe to svakako ne interesuje. ;) Tamron, imam utisak, i dalje nije uspeo da reši pitanje kolor-formule, da nekako izostavi color-cast koji je prisutan na snimcima s njihovim objektivima. To je nekada bio "zaštitni znak" Sigme, ali su oni to rešili nešto pre uvođenja Art serije. Tamron, po mojim iskustvima sa više novijih objektiva, i dalje kuburi s tim. Neko to i ne primećuje, ali ja primećujem i ne leži mi. Nikad se nisam navikao ni na njihovu mehaniku. Mehanizam retko kad radi fluidno i meko... uvek mi nekako zapinje, pa onda naglo olabavi... može to biti i do konkretnih primeraka, ali je to recimo nemoguće videti kod Art Sigme ili Canona.

Pozdrav

9
Objektivi / Odg: ~24 - ~70 predlog? F/2.8
« poslato: Oktobar 23, 2018, 11:37:23 posle podne »
Nema tu preterano jednostavnog saveta. Canon L je dosta skup, Sigma Art takođe, a ostali su ipak dosta ispod. Stara Sigma (ne-Art) mi nikad nije legla, a stari Canon je baš krupan balvan. Prodaj da potražiš po oglasima i probaš. Možda ti bude legao. Ako fokus dobro gađa, to traje koliko hoćeš.

Pozdrav

10
Ostala oprema / Odg: Monopod
« poslato: Septembar 24, 2018, 03:34:40 pre podne »
Monopod ti dođe ono... umesto da se nasloniš na drvo/zid/banderu, imaš sopstvenu banderu našrafljenu na objektiv. Značajno umanjuje ljuljanje i bilo kakvo trzanje, koje je uobičajeno za živu ljudsku jedinku. Ne omogućava stvarno duge ekspozicije, ali omogućava da smiriš (npr) teleobjektiv i da preciznije izvedeš (npr) paning.

Ako želiš da njime odmeniš stativ, neće ići. Samo sa stativom je moguće pucati 2+ sekunde itd. Mislim, moguće je to i monopodom, ako ga prethodno odozgo zakucaš u zemlju nekom macolom. ;D

Isto tako on olakšava opremu u rukama. Umesto da nekakvu skalameriju držiš "na mišiće", prosto je natrkečiš na monopod i uz pridržavanje, sve stoji bez prevelikog napora. Nedostatak je, što kao i kod stativa (ali uz ipak brži rad), zahteva dobru opremu (kombinacija monopod+glava), da bi to moglo brzo da se podigne, spusti, nagne itd.

Pozdrav

11
DSLR fotoaparati / Nikon D850, Test
« poslato: Septembar 14, 2018, 02:19:07 pre podne »

TIMELINE

Nikon D810 je imao veoma nezahvalnu ulogu. Trebalo je održati korak sa konkurencijom ali, možda i teže od toga, nastaviti utabanom trasom kojom je D800(E) postavio temelj uspešne serije visokorezolucijskih Nikon DSLR-ova. Tako je D810 imao težak zadatak da ne ostane u senci prethodnika, dok D850 ima možda još i teži, a to je da ne ostane u tržišnom zapećku, u atmosferi gde neki novi momci oblikuju potrebe kupaca i nameću svoju viziju koja se, nekako kao u inat, ni najmanje ne poklapa sa vizijama Nikon korporacije.

Odustajanje od sistema Nikon 1, koji je predstavljao tek slabašan pokušaj ove kompanije da upliva u MILC kolotečinu, ali tako da ne ugrozi DSLR ekosistem, moglo bi se tumačiti na dva načina: ili će to biti prelomni trenutak, kada Nikon nastavlja u pravcu redefinisanja sopstvenih planova i počinje da radi na velikom povratku, ili će nastojati da sve dosadašnje izlete van DSLR sistema stavi pod tepih, te nastavi starim tempom i sa očekivanjima na korak od naučnofantastičnih filmova i zapletom koji počiva na vremenskim mašinama.

Izvesno je da sa ignorisanjem dalje neće ići. Ili će isplivati i u poslednjem trenutku uhvatiti priključak, ili će nastaviti da tone do zaborava. Velike korporacije ne primećuju sopstvenu propast, baš kao što ni zgrade na jalovištu ne primećuju da polako tonu u nekompaktno tlo. Ova se pozicija gotovo do u piksel može preslikati i na konkurentski Canon, s tim da potonji iza sebe ipak ima koliko-toliko (u tržišnom smislu) uspešni EOS M sistem, koji (opet) nije predviđen kao stožer budućeg razvoja, već samo kao nužni artefakt u cilju zadovoljenja džangrizave javnosti.

Bilo kako bilo, sve ove opservacije ne utiču direktno na entitet kakav D810 predstavlja i kakav bi D850 trebao da predstavlja. A predstavlja srž bitisanja Nikon korporacije i razlog zbog čega su i dalje cenjeni u krugu uspešnih fotografa. Da li je D850 dovoljan da obezbedi još taj jedan, poslednji time-out do pada zavese i srljanja na stranputicu sopstvene korporativne tvrdoglavosti i kratkovidosti? Videćemo… a do tada – predstavljamo vam Nikon D850!



SPECIFIKACIJE

Novi aparat ne donosi tako upečatljiv rezolucijski rast, kakvim se prethodnik mogao pohvaliti, ali je on ipak dovoljno primamljiv za one kojima su detalji apsolutno primarni u procesu nastanka fotografije. Kako god, specifikacije nekako uvek ističu rezoluciju, pre nego li neke druge elemente novog modela, iako promene svakako nisu tek kozmetičke:

Tehničke karakteristike: Nikon D850 u poređenju sa prethodnikom, D810

Osim senzora, koji nastavlja novo nepisano pravilo, da Anti-Aliasing (u daljem tekstu AA) filter mora biti izostavljen sa senzora ove kategorije, novi D850 donosi i najbolji autofokusni sistem koji je trenutno raspoloživ na tržištu, bolji svetlomer, memorijski bafer bitno većeg kapaciteta, napredniji video režim, bežičnu komunikaciju kao deo osnovnog paketa i gotovo nestvarnu autonomiju. Naravno, kao i uvek, proizvođač se uvek dovoljno potrudi da izbalansira proizvod, a to znači da, kad postoji sijaset pažnje vrednih poboljšanja, mora postojati i određeni broj negativnih utisaka, kako bi sveukupni utisak ostavio dovoljno razloga za neku noviju generaciju.


PAKOVANJE

Nikon nas je navikao na svoja klasična, zlatno-žuta pakovanja, svedenog dizajna koji u prvi plan ističe jedino oznaku modela. Nije bilo razloga da sada bude drugačije:
 

Nikon D850, sadržaj osnovnog pakovanja

Sadržaj kutije je manje ili više jednak u celom svetu, sa tek sporadičnim sitnicama u zavisnosti od tržišta. Osim tela, koje dolazi u paketu sa BF-1B poklopcem bajoneta, kutija sadrži sledeće elemente: EN-EL15a Li-Ion bateriju sa MH-25a punjačem i kablom za napajanje iz mreže (ili viljuškom za odgovarajuću utičnicu; AN-DC18 široki kaiš za rame; USB kabl za povezivanje sa računarom; štampano uputstvo za aparat i kratko uputstvo za SnapBridge. U kutiji se nalazi i nosač za kabl, predviđen za sigurno pričvršćivanje kablova, kada je aparat povezan sa eksternim uređajima, putem USB ili HDMI veze.



Ostatak teksta → Nikon D850, Test


Pozdrav

12
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 06, 2018, 07:10:11 posle podne »
Ne, nisam gledao nikakve prikaze... to je moj utisak nakon letimičnog čitanja komentara po raznim sajtovima. Ništa validno i oficijelno. Vidim samo da mnogo njih nešto gunđa i sahranjuje Nikon Z, a neki od njih su bili nogama i rukama Nikon fanovi. Može biti da je u pitanju kiselo grožđe ili efekat preletača na drugi brend (koji god).

Najiskrenije, potpuno nemam pojma ni o jednom, ni o drugom. Znam samo da startna pozicija ne ide na ruku Nikonu, jer su bili izgubljeni kao guske u magli sa serijom 1. Canon, iako inferioran po mnogim parametrima, sa svojim EOS M sistemom je uspeo da se nametne iz pozadine, direktno na prodajne top liste. I sa prvog mesta je potisnut tek nakon što su konkurenti izbacili tipa 28 modela u dve godine. To je zasluga jakog brenda, u to nema sumnji, ali je isto tako zasluga i do savršenstva dovedenog interfejsa i komandi, koje svaki laik skonta u roku od 15 minuta.

Meni u celoj ovoj C/N MILC priči smeta to što sam nekako siguran da je cela ova ujdurma iznuđen potez, a ne nešto proisteklo iz uverenja i planova za postizanje nečega boljeg. Shvatili su da će proći kao Kodak, pa vele "ajd da probamo nešto, šta god". I eto, probaše. Tek neka sledeća generacije će biti dovoljna da se pomeri ugao posmatranja i sagledaju namere i potencijal.

Sve u svemu, videćemo. Jesen je pred nama, pa onda Black Friday, pa NG, najave, novi modeli, eto i Panasonica, Fuji tera svoje, Sony takođe... ko zna šta nas sve čeka... jedino je izvesno da cene neće dole.

Pozdrav

13
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 06, 2018, 05:16:18 posle podne »
@Bare
Nisam spreman da poredim C vs N u ovom slučaju. Vrlo je moguće da si u pravu, iako klima po netu baš i nije naklonjena Nikonu. Moguće je da je uzrok tome nekonzistentna politika oko Nikon 1 sistema i njegovo puštanje niz vodu. Videćemo... još je rano diskutovati o tome. Kad budem pipnuo, štipnuo... moći ću da prenesem neke utiske, mada ni to neće reći ništa bitno u pogledu budućnosti koncepta. ;)

Pozdrav

14
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 05, 2018, 06:33:07 posle podne »
@dalibor
Saglasan sam... taj senzor je prosto neverovatan. Sa čime god da sam ga poredio na 12MP, on se prosto ne da, jer taman i kad detaljima ne može da se poredi sa novijim senzorima, oštrinom i bojama je nenadmašan. Zvuči kao urbana legenda, ali jbg - nije. Na crtu može da stane A7s bez ikakvih poteškoća, ako se ne siluje ISO.

@bare
Sigma je prva počela, Nikon još ranije, Sony se nikad nije ni trudio da napravi nešto malecko, pa me ovakav epilog uopšte ne čudi. Pogledaj masu Sigme 105 1.4 art... zastrašujuće. Ja nisam siguran da svaki bajonet može to da izdrži, bez da postane decentriran. I mrtav sam ozbiljan. Jer, postoje masivniji objektivi, ali su oni i veći, pa se koriste ili na monopodu ili se čitav aparat drži sa rukama na objektivu. Kod malih objektiva, kao što je ovaj Canon i ta Sigma, to baš nije izvodljivo tek tako, a nisam baš previše ubeđen da višednevno drndanje ne može da proizvede mikro-zazore ili da čak malo iskrivi bajonet. Sigurno je jedino da ovo nije pametno kačiti na adapter za prve Sony A7 MILC-eve... koliko se sećam prvi A7R je imao plastični bajonet?

Pozdrav

15
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 03, 2018, 10:54:07 posle podne »
O tome i pričam... kada je Canon sam, za sebe, postizao tu cenu po senzoru, a proizvodio je čak 2 FF senzora u vreme kad drugi nisu ni imali nešto slično, šta misliš kakve proizvodne cene postiže Sony, koji ih prodaje dalje i koji ih prodaje u atmosferi gde se mnooooogo više prodaje i kupuje? Nebitno je ko je proizvođač, ako je tehnologija up-to-date, a Sony-jeva jeste i kao takva, jeftinija je od Canonove, koji je spustio tempo i tek nedavno počeo da menja tehnologiju.

U svakom slučaju, moja poenta je da sve to mora da bude jeftinije, jer je sada, u svom okruženju, jednostavno preskupo za ono što nudi. I sve dok je tako, nema mesta čuđenju zbog usporavanja rasta ili čak stagnacije.

@Zoran Rodić
Kontam primedbu, ali mislim da u ovom slučaju to nije naročito bitno, jer je ovaj Canon MILC tu pre svega da smiri vernu korisničku bazu (fazon: "evo i mi nešto radimo, ne idite nikud, još"), a kao takav, treba da odmeni DSLR. A da odmeni DSLR može jedino ako ergonomski liči na njega. Poštujem umjetničarenje, ali Canon i Nikon su ipak snabdevači niše profesionalnih fotografa, koji ne biraju okruženje i atmosferske uslove. Drugim rečima, i ovakav kakav je, ovaj Canon i onaj Nikon imaju šansi da samo nastave utabanim stazama DSLR sistema, a da Sony opet izvisi, iako se nije ni primio u pro krugovima koji tradicionalno pripadaju C/N dvojcu. Tu sad već dolazimo i do priče o marketingu i verovanju u brend, ali sve je to realnost.

Uostalom, ni Sony nije lakši, sa svojih 647 grama (A7R III).

Ostaje da vidimo konačne specifikacije.


Pozdrav

16
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 03, 2018, 09:59:23 posle podne »
@Bare
Onda ne znaš dovoljno dobro. :)
Pronađi... znam da umeš. ;)

Citat
Thin disks of silicon called “wafers” are used as the raw material of semiconductor manufacturing. Depending upon its composition, (for example, high-resistivity silicon wafers have much greater electrical field depth -- and broader spectral response -- than low-resistivity wafers) an 8" diameter wafer could cost as much as $450 to $500, $1,000 or even $5,000. After several hundred process steps, perhaps between 400 and 600 (including, for example, thin film deposition, lithography, photoresist coating and alignment, exposure, developing, etching and cleaning), one has a wafer covered with sensors. If the sensors are APS-C size, there are about 200 of them on the wafer, depending on layout and the design of the periphery of each sensor. For APS-H, there are about 46 or so. Full-frame sensors? Just 20.

Što nas dovodi do proste matematike (primenjene na priloženi Canon CMOS whitepaper iz 2006. godine - znači sa bitno krupnijim litografskim procesom, koji je ujedno i skuplji) da uz yield of 95%, može se računati na 190 komada APS-C, tj. minimum 15 komada u slučaju najgoreg yield-a za FF wafer (75%). Kad maksimalno napucanu cenu ($5000 po waferu), podelimo sa 15, dobijamo koliko = $333. Cena koju sam prethodno naveo je važila za najskuplju varijantu. S obzirom da Sony proizvodi prilično veliku količinu senzora, možeš sam da pretpostaviš do čega veća serija dovodi.

Ne radi se ovde samo o cenama gotovih proizvoda, već i o cenama već ustaljenih klasa i njihovih generacija. Na polju cene se ništa ne pomera, jer sadašnja cenovna politika prolazi. Stvarno veruješ u to da dobar deo bezumne cene od preko 3000 dolara čine proizvodni troškovi? Za dvostruko više novca se kupuju automobili. Celi. Novi. Razmisli.

Uostalom, evo neka Arhi nešto doda, ako ga ne mrzi, jer je među nama najpozvaniji da priča o SMD elementima.

Pozdrav

17
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 03, 2018, 04:41:44 posle podne »
Veoma ozbiljan. Da, senzor jeste najskuplja stavka, ali je u MILC-u bukvalno i jedina koja nešto košta, pored memorijskog kontrolera i procesora. A i to "najskuplja" je u komparativnom smislu. Pa naravno da u aparatu koji se svodi na nešto metala, parče pertinaksa, ekrančić-dva i gomila plastičnih tastera sa mikroprekidačima, ne postoji ništa što je skuplje. Ostalo su displeji, plastika i nešto metala. A DSLR? Mehanizam ogledala (sam po sebi izuzetno kompleksan za napraviti, a da traje), AF senzor, svetlomer, prizma, TFT film. Sve to MILC nema.

BTW, struktura troškova je pre 10 godina (2008. godine, da budemo precizni) bila sledeća: $43 m43, $91 APS-C i $650 FF. Danas su veće serije i yield je (po rečima proizvođača) poboljšan, tako da bi cene morale biti BAREM iste, ako ne i niže. Pa ti sad to uporedi sa aktuelnim cenama FF MILC-eva i DSLR-ova. Ja bih voleo da mi neko objasni strukturu troškova za D850 vs A7R III... kako su došli do toga? Naravno da će po ekonomskim zakonima, cena biti upravo onolika, koliku je tržište spremno da plati, ali veći pritisak MILC-eva bez ozbiljnog pada krajnje cene, neće se desiti. Prosto. I DSLR je počeo da agresivno upada u svaku porodicu, kada je Canon započeo priču sa EOS-om 300D. Pre toga je DSLR bio prava egzotika. MILC-evi imaju slične ponude danas, ali za primerke koji su obična smejurija u odnosu na ono što je u svoje vreme predstavljao entry-level DSLR u odnosu na sve ostalo.

@arhi
Da. Bajonet je novi, ali je koncipiran tako da EF nastavlja da živi dok god je potrebno. Koliko je korak mudar, pokazaće vreme, ali ja mislim da drugog rešenja (a da je svrsishodno) nije ni bilo.

Pozdrav

18
MILC fotoaparati / Odg: Canon EOS R
« poslato: Septembar 03, 2018, 03:07:07 posle podne »
Uspešnost ove priče će zavisiti pre svega od toga da li je Canon stvarno sam sa sobom rasčistio oko toga šta planira... ili nije. Ako nije, ovo će imati sudbinu kao i EOS M - sistem koji se dobro prodaje (jer je solidan i jer je Canon), ali koji suštinski ne prati trendove i večito kaska nekoliko koraka iza društvanceta sa naočarama u boji.

S obzirom da će ovaj aparat navodno imati bateriju koju imaju i svi Canon FF DSLR-ovi (izuzev serije 1), biće kristalno jasno koliki je jaz u autonomiji između dva koncepta. I pored svih dobrobiti koje je MILC doneo, suština ipak ne dobacuje dalje od bolje prilagođenosti za video i sve što uz to ide. Fotografi većinom i tako gledaju da pronađu gde je čačkalica kojom je rafal ostao zaglavljen, pa ih isti ne impresionira skoro nikad... osim ako se ne bave akcionom fotografijom. Hoću da kažem da brz rafal ne čini aparat. Druge stvari ga čine. Canon je (možda) rešio da uvođenjem novog bajoneta i zadržavanjem najviše kompatibilnosti sa starom optikom, stavi tačku na EF i da polako izvrši tranziciju na MILC, gde će većina narednih modela biti bez ogledala, čak i onda kada telo bude gabarita klasičnog DSLR-a. Ja i dan-danas nisam naleteo na MILC čiji me EVF impresionira... tako da ne vidim kako to može biti naprečac rešeno. Nekome EVF odgovara, ali meni ne. Mogu da ga trpim, ali to onda ipak ne bi bilo uživanje, nego ozbiljan kompromis. AF gotovo da više i nije problem. Poslednjih par MILC-eva koje sam probao, uverili su me u to. Znači, može biti samo bolje. Gore ne može. Što je super. Cene moraju dole, jer je sad ovo berba ušiju na konto tržišne popularnosti. MILC u proizvodnji mora da košta najviše polovinu cene pristojnog DSLR-a, ako ne i manje, da bi se reklo da smo na istome, jer je to u elektro-mehaničkom smislu tek malo komplikovanije od telefona. Hiperbola ili ne, ako malo razmislite - to je to. Svaki kompakt je komplikovaniji, jer poseduje i objektiv. MILC ima senzor i procesor. Sve što ima i telefon, s tim da je senzor veći, a procesor (verovatno) sporiji.

Nikon je (po meni) konačno napravio rez koji im je odavno trebao. Čak, oni su u mnogo većem problemu nego Canon. Canon je sa svojim relikvijama raskrstio davne '87., dok Nikon mulja sa "hiljadugodišnjim bajonetom" već skoro celi vek. To toliko nema smisla, da samo onaj ko ne želi, ne vidi. Poslednjih par revizija F optike (AF-P i E sufiks) upravo pokazuje koliko mehanika ne može da nadomesti elektroniku, jer vertikalna kompatibilnost ostaje samo na papiru. Većina najnovijih Nikon objektiva prosto ne funkcioniše na starim telima. Kakva je to "kompatibilnost"? Nikonu očito treba i dobar tumač stranih reči i izraza, jer ne kapiraju šta ta reč znači. Ja drugačije ne mogu da objasnim toliki stepen autističnosti. S druge strane Z je dobar korak u pravcu zadržavanja korisničke baze, jer je već skoro godinu i po dana poznato da se komplet kompanija održava na prodajnim rezultatima D850 i pre njega D810 (!), što je blago rečeno - neverovatno. Obično top modeli služe za pokazivanje mišića i kupovinu pro korisničke baze, koja dalje reklamira brend. Međutim, oni su došli do toga da im profit donosi jedan model, što je suluda poslovna praksa. Zato im i treba Z i dobro je što su krenuli tim putem.

Pozdrav

19
DSLR fotoaparati / PREMEŠTENA: Canon EOS R
« poslato: Septembar 03, 2018, 02:54:12 posle podne »

20
DSLR fotoaparati / Odg: Nikon D7500, Test
« poslato: Jul 19, 2018, 09:53:07 pre podne »
E pa fala vi velika! :)

Stranice: [1] 2 3 4 5 ... 181