"Ipak je ovde reč o žižnoj daljini od 58mm a zna se da ti objektivi od 50-60mm u proizvodnji uglavnom ne koštaju puno."
Pre izvesnog vremena sam čitao nešto na temu optike i objektiva i recimo prva stvar koju treba imati na umu je da kvalitet samog stakla nije isti. Samim tim ni proizvodni proces većih i kvalitetnijih optičkih elemenata je znatno skuplji. Dalje dolazi na red i sama optička formula tj. šema koja je znatno kompleksnija od konfekcijskih objektiva. Na kraju sve to mora da isprati i znatno kvalitetnija spoljašnja izrada i na kraju dolazi i sama zarada proizvođača koja je sigurno veća po prodatoj jedinici. Pazi i ti kad proizvodiš nešto ako ti za proizvodnju jedinice A treba 2 radna dana, a za jedinicu B 10 radnih dana cena nikako ne može da bude ni slična.
Pazi, ne treba zaboraviti ni da 2-3 vrhunska inženjera koja su zadužena za projektovanje ovakvih stakala koštaju Nikon par miliona $ godišnje kroz periodične share-ove, deonice, akcije... nazovi kako hoćeš. Sve to mora da se uračuna u cenu finalnog proizvoda.
A onda na kraju dođemo do toga - ček' a šta se u praksi dobija za uloženi trud proizvođača i cenu koju plaća kupac? Dobija se razlika koja svakom ne znači puno i dobija se uglavnom razlika koja nije merljiva konvencionalnim načinima (brojimo oštre pixele od f1.4 do f16).
Slažem se da treba napraviti test koji će na primerima pokazati bar jedan deo razlika ali eto, gledajući puno primera sa ovim staklom primećujem itekako velike razlike. Evo mogu da pomenem neke od njih.
Bokeh je recimo veoma kompleksna stvar i ne može se sagledati samo tako što ćemo na sto da stavimo flašu coca-cole i ufotkamo je na raznim blendama, a onda to isto odradimo sa drugim staklom. Tu se vidi samo jedan deo. Neko staklence može jako lepo da renderuje pozadinu kada je fokusirani objekat blizu ali ume da napravi vrlo haotičan bokeh kada je objekat dalje. Takva su principu sva konfekcijska stakla, manje/više.
Onda na red dođe ponašanje stakla u kontra svetlu, pogotovo na prirodnoj svetlosti gde konfekcijska stakla gube na kvalitetu kolorita i razlučivosti.
Pa onda dođe na red ponašanje objektiva u raznim svetlosnim i vremenskim uslovima sa i bez zonerice. Koliko je objektiv u stanju da se nosi sa nezgodnim uglovima svetla bez zonerice. Primetićeš recimo da je prednji spoljni elemenat kod 58ice jako duboku unutar tela objektiva, znatno dublje nego kod G 50-ica upravo iz razloga da pruži što bolje performanse u teškim uslovima i bez zonerice, a tu opet valja biti majstor pa isprojektovati to tako da bude dovoljno duboko, a da se između elemenata zadrži potrebno rastojanje, a da dimenzije objektiva ne narastu previše. Tu na kraju u pomoć pristiže nano optički sloj koji pojma nemamo koliko sam košta u proizvodnji, a koji klasične 50ice nemaju koliko znam.
Pa onda dođe na red geometrija. Lele to je tek žešća j*ba.
I tako... ispisah sabrana dela, a nisam pomenuo ni 20% onoga što bih imao na ovu temu, a verujem da ne znam ni 0.05% onoga što zna osrednji inženjer iz ove oblasti. A opet ponavljam, svaka stavka košta. Video ti njenu dobrobit u praksi ili ne. Ako je ne vidimo ti i ja ne znači da je nema. Neko drugi će itekako da primeti. Pazi masu puta primetiš fantastičnu fotku koja je ufotkana nekim high-end staklom i misliš u al' je bilo dobro svetlo i odličan ugao, a i obradio je majstor vrhunski, a tu je itekako igrao ulogu i objektiv samo što ne vidiš koliko - optička metafizika
što reče Storm.
Slažem se da bi tu dobro došli neki uporedni primeri i ja se iskreno nadam da će ih biti ali treba imati na umu da je ogroman poduhvat istestirati dva objektiva na ovakav način.