Prijatelji!
Sacekao sam da prodje noc (iskreno priznajem prilicno besana u kome sam sanjao polomljena sociva, i kako mi aparati padaju u neku baru), i da onda odgovorim, svima vama, koji mi dobronamerno i sa toliko paznje ukazujete na ono sto i sam vidim da ne ide...Ma koliko ljubavi, svakodnevnih setnji, opreme koja nije losa (D90, Nikkori 18-105, 50(1.
, 70-300, Tokina 11-16, Tamron 90, prstenovi, odlican tripod, SB-700, ranac, torba i jos desetak filtera, mocni eksterni disk na racunaru koga sam vec do pola napunio), ne ide i ne ide...Zanesem se, ucini mi se - e ovo je bolje od onog juce, okacim, sam pogledam i priznam sebi - ne valja. Ne znam sta nije u redu, mozda vid (nosim multifokalne naocare), mozda staracka ruka, koja drhti, mozda sve upropastim u resize-u i tom nesretnom PS (snimam sve u RAW-u, opet po savetu) a eto sad imam i najstrasniju opciju da mozda D90 nesto nije u redu! Na to ni ne smem da mislim, jer ne znam ni kako bih postupio u tom slucaju. Opet, kad slikam neke porodicne fotke, a to radim svakodnevno, one su prilocno ostre...Konfuzija i depresija, u dve reci...Pa ipak, svi vi ste toliko divni. Skocili ste u pomoc dobrim savetima, i Zoran, i Storm i DeVil i Lancia i Unique... ponosan sam na Vasu podrsku. Evo mog plana...u narednim danima cu samo raditi, ne moraju biti u pitanju bube, ali dok ne dobijem ista ostro, od mene ni traga ni glasa, ali vise vas brukati necu...Vas iskreno teski Neznalica
