@Argon
Eto Zoran je citirao jedan deo škrabanja, a ja mogu samo da ponovim onaj deo o translaciji. PS koristi LAB interno, ispod haube, svaki put kada korisnik prebaci sa RGB (digitalni format) u CMYK (analogni format za štampu). Ovo je neophodno uraditi pre štampe, jer printeri (kućni ili bilo koji drugi) ne poznaju RGB (aditivni) sistem formiranja kolornog spektra, već subtraktivni.
Razlike se kriju u samom terminu tipa formiranja. Aditivni počinje od crne i dodaje vrednost kolornih kanala do postizanja maksimalne vrednosti (bele), na način baš kako to čini i priroda. Crnilo je odsustvo boja i zbog toga su nas sve, još u osnovnoj školi, na času likovnog, učili da crna ne postoji kao boja. I zaista ne postoji. Ona predstavlja prazninu, odsustvo refleksija i samim tim - svetlosti i boja.
Subtraktivno formiranje kolornog spekta počinje na kontra način, a razlog je to što je papir, tj. medij na kojem se najčešće štampa, tzv "pasivna" podloga. Papir ne svetli. Nije sposoban za formiranje boja menjanjem intenziteta kolornih kanala (kao sunce ili monitor), pa se boje formiraju mešanjem komponenti. U školi su nas isto tako učili da se sve boje dobijaju na jedan način (iz razloga što tempere i uljane boje baš i ne žele da glume sunce i formiraju boje kako priroda radi, već materijalno), dok se u digitalnom obliku to čini drugačije. Da bi dobio najširi mogući spektar boja u štampi, moraš koristiti CMYK. To znaš i sam, a zna i većina ostalih.
I sad, kada treba prevesti iz jednog u drugo - šta se dešava? Kako to izvesti direktno, kada RGB ima 3 komponente, a CMYK 4? Pa lepo - nikako. E tu na scenu stupa CIELAB (ovo je pun naziv tog trodimenzionalnog prostora, koji uzgredbudirečeno uopšte nije nešto izmišljeno juče. Postoji jedno 40 godina i prvo je bio poznat kao CIEXYZ. Ovo XYZ je ukazivalo na tu trodimenzionalnost). Njegova primarna namena je bila opisivanje translacije iz RGB u CMYK, sa što manje gubitaka. Naravno, gamut CMYK-a je sasvim drugačije omeđen u odnosu na RGB, pa 1:1 prevođenje nije nikako moguće. Zato se mora koristiti "prevodioc", koji će pomiriti dva prostora i dovesti zadate vrednost na što bliže originalnim. I to je posao LAB-a. E zato, kad god u PS-u ideš na promenu moda i prebaciš sa RGB na CMYK ili obratno, program za tili čas promeni iz jednog u drugo. Međutim, ispod haube se dešava nešto totalno drugačije. PS prvo prebaci RGB u CIELAB, jer CIELAB obuhvata sve što vidi RGB, da bi odmah potom CIELAB bio preveden u CMYK. Upravo ta moždana gimnastika je dovela do rešenja u vidu CIELAB-a (ili skraćeno LAB), koju su neki ljudi poželeli da koriste i za druge namene, a zbog teoretski boljeg raspolaganja bojama. Kada je potrebno izvršiti doradu u tom međukoraku koji je inicijalno nevidljiv, ONDA se materijal prvo ručno prebacuje u LAB, vrši se ta dorada tehnikom koju sam opisao na početku, vrši se poređenje sa referentnim rezultatom, pa se onda prevodi dalje u CMYK, čime je taj CMYK moguće još bolje dovesti u RGB ravan, nego što će sam PS to da izvede.
Zapravo, LAB nije teoretski bolji u tome. On je bolji praktično i nedvosmisleno. Problem je u tome što je PS za to nepodesan, pa su benefiti praktično izjednačeni nuspojavama. PS recimo ima žestok problem sa HUE skalom u LAB modu i to je poznato svima koji su dotakli ovu oblast malo manje emotivno i nekritički. O tome ima nešto materijala po netu, ali ako samo tražiš benefite, sva je prilika da nećeš ni provaliti gde je problem. Uostalom, svako treba da se zapita zbog čega LAB nije default mod u PS-u ili bilo kojem drugom grafičkom programu. A problem je upravo u tome što translacija postiže bolje rezultate u RGB>CMYK prevođenju, ali SAMA PO SEBI unosi degradaciju ukoliko vršiš tamo-amo konverziju RGB>LAB>RGB, jer im gamut krive nisu iste, vrednosti nisu identične i tu nastupa onaj momenat - "skuplja dara nego mera". Da bi postigao neke kerefeke u boljoj separaciji boja, žrtvovao si sijaset drugih komponenti i načisto ih i nepovratno zasrao. E upravo zato teorija MORA biti PRE prakse. Znači ne važnija od prakse, to nikako ne (moram ovo da naglasim, da ne bih bio predmet citata onih koji ne čitaju pažljivo). A ta teorija vrlo lepo objašnjava koje su koske i zbog čega treba biti bliži RGB-u, osim u situacijama koje iz nekog razloga baš potenciraju te neke dobitke koje LAB donosi.
Meni je iskreno dosadilo da svaki put ispravljam krive drine i objašnjavam nekome zbog čega postoje putevi kojima se ređe ide. Kapiram ja da smo svi različiti i da neke individue vole alternativne puteve, vole da istraže neke specifične oblasti i za to donekle imam razumevanja. Mada bih više imao razumevanja da se sledbenici ove tehnike najpre ograde i jasno naznače da oni EKSPERIMENTIŠU, bez dovoljno predznanja o onome što se dešava ispod haube, jer ne postoji besplatan ručak, pa tako i ne postoji "brža i jednostavnija obrada", bez da ima danak u nečemu drugom. A ima i o tome sam već pisao. Ovako ispadam samo hejter koji tera kontru, kvari ljudima sreću i nastoji da pobije tuđe ideje. A sebi samo dozvoljavam da se oglasim u temama sa čijom sam tematikom na "ebem ti mater", pa smatram da imam podlogu s kojom mogu nešto da kažem. Al' ajde... uvek se sve to izjalovi i svede na "ovaj koristi, onaj koristi, nisi probao" i tako to. I još se jave i navijači, što je tek smešno.
Pozdrav