Ne dolazi. To se kupuje. A evo objasniću ti zašto se kupuje i kako se koristi, jer je to bio moj posao pre više godina (radio sam prepress i otud sebi dajem za pravo da pričam o ovome).
U najkraćem. Puštaš u high-grade štampu materijal koji treba da služi kao referenca u određenoj situaciji. Uzmimo npr - štof (moj slučaj) ili katalog automobila u kojem je posebnom vrstom štampe izlistan autentičan katalog raspoloživih boja.
-Uzmeš LAB patch panel sa referentnim vrednostima. Pustiš ga na print, BEZ output profila. On to odradi. Uradiš doradu (pod tim se recimo podrazumeva naknadna obrada lakom ili plastifikacijom) i onda to podmetneš spektrofotometru. Čemu on služi? Služi da, slično kalibratoru, očita dobijene rezultate spektralnom analizom. Na taj način se dobija informacija o ofsetu (grešci) u odnosu na referentne vrednosti, te se kreira profil koji će input ka štamparskoj mašini doterati u vinklu. Postupak se ponavlja dok god se taj ofset ne smanji na prihvatljiv nivo. Pri čemu se već u prvom prolazu analize dolazi do efektivnog rezultata, koji bi svakom empirijski nastrojenom mladom istraživaču dao do znanja da je "to - to", a zapravo nije. Zbog nesavršenosti ljudskog vida koji, kao i sve na svetu, ima neku toleranciju na greške, LAB omogućava da se meri i ono što postoji, a mi ne vidimo, da bi se predupredilo bilo kakvo odstupanje u zavisnosti od toga ko i čime posmatra.
Na ovaj način se postižu savršene reprodukcije u štampi. Zapravo, savršene u meri u kojoj štamparska mašina to omogućava. U doba kada sam ja to aktivno radio, ne sećam se da je ijedna štamparska mašina u tadašnjoj nam državi mogla da izvuče dovoljno dobar izlazni profil, a čisto sumnjam da i danas postoji takva. Takvi materijali su zbog toga uglavnom slati van (Nemačka pretežno).
I sad gledam... priča se o obradi u PS-u... PS je prvo skroz nepodesan za LAB. Da tako kažemo - nema kapacitet. Sve što se na tu temu piše, može da se piše samo zato što autori takvih stvari ili ne znaju o čemu pišu ili "slučajno" zaborave da napišu koji su preduslovi za korišćenje toga u svakodnevnom radu. Ja prosto ne mogu da ukapiram u kom koraku je moguće doći u poziciju da LAB ima učinak... bilo kakav? Razlike postoje, ali su rezultat drugačijeg internog raspolaganja kolornim komponentama. Nerazumevanje tih razlika dovodi do hype i prenošenja s kolena na koleno. Nisam se zabavljao guglanjem na temu upotrebe LAB-a u PS-u, na temu obrade fotografija, jer taj sistem pre svega UOPŠTE NE SLUŽI za obradu, nego za kvalitetnu translaciju u primenjene kolorne prostore, kako bi se na kraju s materijalom moglo 'nešto'.
Glavna problematika se vrti oko toga da osoba treba da uvidi razliku između namene. Klasični dvodimenzionalni kolorni prostori se završavaju u digitalnoj sferi. Dalje ne idu. Nakon prosleđivanja u štampu, radi se translacija u CMYK, a u toj translaciji LAB može bogato da pomogne, ako u timu imaš čoveka koji je završio odgovarajuću obuku da bi time mogao da barata. E sad koska - LAB je sistem kojem za funkcionisanje nije ključno 'isijavanje', baš kao i kod CMYK-a. A ti radiš nešto što boje formira aditivno, jer od mraka pravi nešto. Kod štampe je suprotno. Da bi ta dva mogla da se pomire, koristi se LAB.
E vidiš, u celoj ovoj papazjaniji ja ne videh da ti igde dotičeš štampu... a pogotovo ne mašinama koje bi mogle da sažvaću nešto što ispljune spektrofotometar, pa se postavlja pitanje - ČEMU?
Jasno je meni da ti vidiš 'neku' razliku, ali ta razlika potiče samo od drugačijeg procesa. Nakon drndanja i predrndavanja, ti ćeš na kraju snimiti 8-bitni JPEG, čije omeđene granice diktiraju i tonalnu rezoluciju. I opet se sve svodi na sRGB ili Adobe RGB, jer ne znam kako bi snimio JPEG u LAB-u. I šta si dobio? Ništa. Drugačije specijalne efekte.
Pozdrav