TIMELINEU atmosferi gde su divovi industrije odavno i gotovo kartelski podelili tržište, manjim i pre svega finansijski slabijim igračima nije preostalo ništa drugo, osim da svoju šansu potraže u nekoj manje uočljivoj tržišnoj niši. DSLR koncept je star i odavno sazreo. Preležao je sve dečje bolesti i unapređen je do nivoa kada se zaista malo šta može zameriti ili očekivati od njega, a pogotovo ne u nekom revolucionarnom formatu.
U tim uslovima jedna grupa proizvođača uvidela je potencijal da na tržište plasira drugačiji koncept. Ne toliko drugačiji u smislu upotrebljenih tehnologija, jer je većina toga već odavno prisutna na tržištu u ovoj ili onoj formi, već na način koji objedinjuje praktičnost i određeni stepen jednostavnosti upotrebe, ali bez žrtvovanja kvaliteta izlaznog rezultata. I tako je nastao „bezogledalni“, tzv. MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera) sistem, koji od klasičnog kompaktnog aparata preuzima formu, a od DSLR-a senzor, sa svim vrlinama i manama koje veliki senzor sa sobom nosi, pri čemu je uz kompaktnost ostala i mogućnost izmene objektiva. Koliko celi taj koncept zaista omogućava laku portabilnost, predmet je čestih, žučnih rasprava na internet nebu, ali je činjenica da je uspeh već postignut i da MILC-evi nezadrživo streme ka tržišnoj dominaciji. Brojke još uvek nisu u dovoljnoj meri ugrozile DSLR, ali se trend čini nezaustavljivim. Barem u sferi koja ne podrazumeva najzahtevnije foto-žanrove.
Elem, ono što se, od trenutka prvog predstavljanja Olympus-ovog digitalnog PEN-a, dešavalo tokom narednih godina i nastavlja da se dešava i danas, tiha je evolucija, čiji se potencijal možda i najbolje ogleda u izreci „tiha voda breg roni“. Malo po malo, MILC koncept je zauzeo sada već ozbiljan udeo na tržištu, zapretivši svim ostalim kategorijama fotoaparata. S jedne strane, ugrožena je prodaja konvencionalnih kompakt aparata, jer u većini svojih potkategorija ne nude praktično ništa čime se mogu sukobiti sa prosečnim MILC aparatom, dok su DSLR-ovi ugroženi mahom u nižoj klasi, tamo gde je gro kupaca došlo iz lože entuzijasta koji žele bolji izlazni kvalitet, ali im ergonomija jednog DSLR-a jednostavno nije potrebna. Takvih je oduvek bilo mnogo, ali u nedostatku sistema kakav je MILC, usvojili su DSLR sistem.
Vremenom smo se nagledali raznih vizija novog koncepta i to u takvim količinama, da se ponekad činilo da su proizvođači sami sebi konkurencija. I pored očiglednog ignorisanja nove kategorije od strane dva najveća proizvođača fotoopreme (Canon i Nikon; prim.aut), zasićenosti ne manjka, pa se i u toj, suženoj konkurenciji, javila potreba za određenom dozom izuzetnosti. Fuji je, na sebi svojstven način, rešio da igra na kartu ekskluzivnosti, pa je malo po malo, gradio sistem koji se predstavlja beskompromisnim. Ili barem tome teži u većoj meri. Koliko je u tome uspeo, kao svojevrstan oblik „Lajke za mase“, videće se tokom narednih godina. Zasad, mora im se priznati, veoma dobro održavaju tempo predstavljanja novih aparata i objektiva, a naše mišljenje je da bi, barem po pitanju samih aparata, mogli malo i da uspore, jer preterano raslojavanje ponude kupce dovodi u stanje konfuzije i čini izbor blago frustrirajućim.
Kada težnja za različitošću dosegne nivo egzotike, dobijamo aparat kakav je Fuji X-Pro2, model koji jeste MILC po svojoj definiciji, ali usamljen u sopstvenoj loži, bez konkurencije sa kojom bismo ga mogli porediti, a opet, krajnjeg rezultata koji ga ipak ne izdiže iznad ostalih. Barem ne u meri da bismo ga mogli posmatrati kao zaseban entitet u moru sličnih. Deluje li vam sve ovo pomalo konfuzno? I nama, verujte na reč, ali smo, nakon druge iteracije ovog Fuji koncepta, sasvim sigurni da je ova kompanija istrajna u guranju svojih ideja, čak i onda kada ih tržište ne primi baš najbolje. Da li je bojazan od kupovine X-Pro Fujija i ovaj put opravdana? To smo baš i hteli da utvrdimo!
SPECIFIKACIJEDruga iteracija pretpostavlja da je postojala i prva. I naravno da jeste… X-Pro1 je tržištu predstavljen 2012. godine, a u narednoj tabeli možemo videti progres koji je na polju specifikacija od tada postignut:
Tehničke karakteristike: Fuji X-Pro2 u poređenju sa prethodnikomI tada je X-Pro1 plenio nekim unikatnim karakteristikama, koje su i do danas ostale ekskluziva ove klase Fuji MILC-eva, a ono što mnoge dovodi u stanje zbunjenosti je pozicioniranje ovog aparata unutar ostatka Fuji ponude. Naime, X-Pro2 predstavlja vrh Fuji X sistema, ali to isto važi i za konvencionalni XT-1. Razlike među njima nisu prevelike ali, kako će se ispostaviti u toku testa, X-Pro serija zahteva određeno prilagođavanje u pogledu načina korišćenja… u nekim momentima opravdano, a u nekim baš i ne. Da biste mogli reći koji je od ta dva aparata pravi izbor za vas, prosto morate dobro da proniknete u sve vrline i mane oba koncepta, a posebno X-Pro2.
PAKOVANJETech-geek stil pakovanja Fuji aparata se u nekoj meri prilično razlikuje od koncepta koji gaje sami aparati, a to je klasičan retro fazon. Ne verujemo da pakovanje ima za cilj bilo kakvo oblikovanje svesti potrošača, ali je interesantno primetiti da retro aparat ne prati i retro pakovanje. Ponuda ne podrazumeva bilo kakav kit paket, pa je „body only“ kutija ujedno u jedina moguća:
Fuji X-Pro2, sadržaj pakovanjaSadržaj pakovanja je manje/više uobičajen za današnju foto-tehniku: telo sa poklopcem bajoneta je ono neizostavno, dok kao prateća oprema stiže BC-W126 punjač sa pripadajućim kablom, NP-W126 baterija, rameni kaiš sa posebnim trouglastim alkama i alatom za njihovu (de)montažu, štampano uputstvo i prateći disk sa softverom i uputstvom u elektronskom obliku. Alat za montažu alki? Da, to zaista zvuči uvrnuto, ali eto – iz nekog razloga u Fuji-ju misle da alke nije potrebno isporučiti već montirane na aparat.
Ostatak teksta →
Fuji X-Pro2, Test
