Nekada je je bio horor ali od 90-tih se pojavljuju nove emulzije koje trpe par blendi podekspozicije i isto toliko preekspozicije.
Sto se tice izrade fotki, moderne masine za izradu fotografija imaju automatsku ekspoziciju i svetlomer unutra. Printeristi je dovoljno da ujutru izvrsi kalibraciju tj. da pritiska dugme CAL sve dok se ne pojavi neutralno siva boja /siva strafta na praznom papiru/ koja se uporedi sa fabrickim etalonom. Tada je spremna za rad.
Korekcije se vrse samo na drasticno `pobeglim` snimcima. To je da bi se skratila obuka printerista. Moze samo da strada lampa koja ponekad crkne kad je negativ previse gust, ali steta je manja, jeftinije, nego dugotrajno ucenje zanata
Kod pojedinih masina pri pustanju u rad se vrsi stelovanje kanala /neka vrsta kolornog profila/ za pojedine filmove ponaosob. Obicno se steluje posebno za Fuji, za Kodak a treci kanal ide za ostale filmove /agfa, skoc, konika/ i za njih se opet presetuju i memorisu podesavanja u samom kanalu. Nije ni cudo da taj ne zna jer mu i ne treba.
Kod film masine nema sta da se vidi. Film se nalepi na plasticnu vodjicu, ubaci, zaklopi i izadje suv na drugom kraju. To mi je uvek bila najveca tajna tih inzenjera, kako su postigli da se isto razvija film od 100, 200, 400 asa bez promene vremena.
I pored ovakvih olaksanja, dobro snimljen negativ je zakon za kvalitet fotografije. Osim toga u radnjama moraju da vode racuna o svezini hemikalija, cistoci, temperaturi... sto drasticno utice na kvalitet.
BTW Moj drug je radio za neku radnju kao spoljni fotograf. Fotke uzas, gazda ga nagrdio, umalo da kupi nov aparat i blic... sve dok jednom filmove i fotke nije uradio usluzno neki drugi kad je crkla masina - fotke ne mogu biti bolje! Posle je cuo da ovaj cedi hemiju, radi na bajatim papirima sumnjivig porekla. Zamalo da nije prebio gazdu.
