Sa mojom porodicom svake godine idemo na duže putovanje po bliskim i malo udaljenim krajevima. Da imamo potpunu slobodu u tome gde i za koliko vremena ćemo negde stati, uvjek putujemo autom i spavamo u autokampovima. Pre putovanja obično napravimo grubi nacrt puta koji usput možemo i da promenimo. Ako nam se neka destinacija stvarno sviđa, tamo mirno ostanemo duže nego što smo predvideli i uživamo.
U 2009. godini naš je plan bio, da posetimo Korziku.
Kažu, da se velika većina turista zaljubi u Korziku.
U toku jednog dana možeš da šetaš starim i očaravajućim gradićem uz more, penješ se po divljim planinama sa prekrasnim pogledom, kupaš se u moru tirkizne boje ili u kristalno čistoj reci usred planina. Bez obzira, dali ti se sviđa Korzička kuhinja, divlje avanture ili kad uživaš na plaži, to ostrvo sa svojom lepotom i svojom dušom jednostavno te očara.
Korzika se nalazi u Sredozemnom moru u Đenovskom zalivu kao deo Francuske. O njenoj turbulentnoj istoriji i kulturi možete najviše da pročitate na internetu. Korziku ću pokušati da vam predstavim sa očima nekog, koji je tri nedelje uživao u svim tim lepotama.
Na karti je ucrtan naš put po Korzici, kampovi i zanimljivi krajevi koje smo posetili. Pre puta sam dobio savet, da na kružnu turu Korzikom idemo u smeru kazaljke na satu, tako da je auto za vreme vožnje divljim, uskim i zastrašujućim putevima uvek sa unutrašnje strane puta pored stena. Bolje ogreban auto nego auto u provaliji!
Na put smo krenuli u kasnim noćnim satima i posle sedam sati vožnje, ujutro stigli u Livorno (Italija), Trajekt koji nas je čekao u luci do Korzike vozi četiri sata. Taman toliko, da se možeš istuširati nešto pojesti i malo odspavati u kabini.
Dolazak u Bastiu, luku na samom severu Korzike.
JUŽNI DEO OSTRVA (Bonifacio)
Ako na Korzici posetiš samo jedan deo, to bi bio jug ostrva. Prekrasne plaže, šarmantni gradovi i sela, kao i divlje planine u blizini.
Na istočnoj, malo manje turistički zanimljivoj strani ostrva, krenuli smo prema 175 kilometara udaljenom seocu Pianotoli-Caldarello na krajnjem jugu ostrva. Ovde caruje prekrasan grad Bonifacio. Ispod sela Pianotoli, pored plaže u zaljevu Kevano (Chevanu), odabrali smo autokamp za naš šator i kao polaznu tačku naših puteva u okolinu narednih šest dana.
Zaliv Kevano u večernjem svetlu
Bonifacio sa svojom Citadelom, po mnogima najšarmantniji grad na Korzici, nalazi se na uskom i malom poluostrvu sa još užim zalivom koji vodi do gradske luke. Noviji deo grada nalazi se oko luke, koju sa vrha strme litice (klifa) nadgleda stara Citadela.
Pristup do Citadele je preko strmog i lepo uređenog puta. Citadelu čuvaju moćni zidovi.
Posle dobro branjenog ulaza nađeš se u lavirintu uskih i krivudavih uličica koje nude prijatanu hladovinu. Ovde ima puno prodavnica i ugostiteljskih objekata koje nude najrazličitije suvenire, hranu i piće.
Sasvim na kraju poluostrva, na izuzetno preglednoj tački nalazi se gradsko groblje. Sa svojim grobovima (grobnicama), koji su poređani u minijaturnim ulicama i oko trgova, to je mesto pravi raj za fotografa. Pogled se prostire do Sardinije koja je udaljena svega 12 kilometara.
Pogled sa groblja na strme litice i Citadelu.
Odbrambeni zidovi čuvaju ulaz u zaliv i luku.
Još nekoliko fotografskih pogleda na Bonifacio i Citadelu. Dobro se vidi lokacija Citadele na strmoj litici iznad mora.
Alta Rocca
Posle odmora za kupanje i uživanje na plaži i lenčarenja uz knjigu, ujutro sledećeg dana krenuli smo ka planinskoj divljini i unutrašnjosti ostrva.
Što više ideš u unutrašnjost ostrva manje je turista i više tišine. Visoke planine restežu se preko celog ostrva od severa prema jugu. Najviši vrhovi na jugu nalaze se u predelu Alta Rocca i dostižu do 2132m visine. Sa vrhova planina otvaraju se spektakularni pogledi na granitne stene, divlje šume i prelepe doline sa čistim rekama.
Na putu prema planinama odkrivali smo stara seoca sa šarmantnim malim crkvama.
Tipični Korzički put uklesan u stene iznad provalija. Vožnja tim putevima nije za one sa slabim nervima pogotovo kad iz suprotne strane dolazi neki veći auto (vonvagen).
Auto smo ostavili na prelazu Col De Bevella (1218m) i pešice krenuli prema granitnim stenama.
Pogledi na brdovitu unutranšnjost ostrva.
Čiste i hladne rečice zovu nas na kupanje i hlađenje u bazenima.
Capo Petrusato, najjužniji rt na Korzici i naša najomiljenija plaža. Do prekrasnih korzičkih plaža po pravilu uvek se ide pešice. Sav trud nagrađen je lepim morem tirkizne boje, sičušnjim peskom idealnim za igru dece.
Pogled na udaljeni Bonifacio preko litica sa rta Petrusato.
UNUTRAŠNJOST OSTRVA (Corte)
Unutrašnjost je srce ostrva. Sa svojim visokim granitnim planinama, ogromnim šumama, bezbrojnim rekama i potocima ovo je pravo mesto za avanture željne turiste.
Za nekoliko dana za sobom smo ostavili plaže i uputili se prema unutrašnjosti do grada Corte, gde smo planirali naše sledeće zaustavljanje.
Na putu smo se zaustavili u mirnom gradu Sartene sa kućama izgrađenim od granita.
Naći hranu u tako dobro snabdevenim prodavnicama nije bio nikakav problem.
I sa suvenirima nije bilo problema.
Prelaz Vizzavona (Col De Vizzavona 1163m) Stara tvrđava.
Corte
U središnjem delu Korzike, usred visokih planina, nalazi se grad Corte , simbol korzičke nezavisnosti i pobunjenika. Između 1755 i 1779 godine tu je bio glavni grad nezavisne korzičke republike. Ovde možete naći nacionalni univerzitet (1765 g.) sam grad sa svojim nedovoljno održavanim zgradama i nije najlepši ali služi kao izvrstna polazna tačka za posetu dolina i obližnjih planina i planinskih jezera.
Stari most na ulazu u grad
Tipična kuća u gradu
Citadela se uzdiže iznad starog gradskog jezgra.
Glavni cilj našeg puta u unutrašnjost ostrva bila je dolina Restonica i poseta jezeru Melu usred sivo-zelenih planina. Dolina Restonice jedan je od najlepših krajeva na celoj Korzici. Bistra voda, bazeni i veličastvena kulisa planina.
Prvih nekoliko kilometara dolinom vodi uzak adrenalinski put, uklesan u stene iznad provalija. Na put je najbolje ići u ranim jutranjim satima, kada »turisti« još spavaju.
Auto smo ostavili na prvom mogućem parkingu i peški se uputili prema planinskom jezeru Melu na 1735m nadmorske visine ispod planine Monte Rotondo (2622m).
Jezero Melu
Rečica Restonica na početku svoga puta
Pastirska koliba
ZAPADNI DEO OSTRVA (Porto)
Zapadna obala Korzike je najdivljija sa visokim i strmim liticama, fantastičnim pogledima na okolni krajolik i najluđim putevima samo za vozače sa najjačim nervima.
Priroda je ovde pokazala svu svoju fantaziju u obliku bezbrojnih i neverovatnih formi stena. Plaže su ovde fenomenalne ali izuzetno nepristupačne, ponekad samo sa čamcem. Da o boji i čistoći vode i ne govorim.
Poslednji pogled na Corte sa svojom planinskom pozadinom.
Preko doline reke Golo počeli smo sa penjanjem prema najvišem prelazu na Korzici dostupnim sa autom, Col De Verghio (1477m).
Divljih veprova na Korzici više nema ali zato smo pored najviših planinskih puteva stalno susretali napola divlje svinje (cochons coureus) koje slobodno šetaju naokolo. Najviše vole turiste, koji se zaustavljaju pored puta i nude im najrazličitiju hranu. Svinje mogu biti i mnogo dosadne, sve dok ne dobiju ono što hoće.
Pogled na zapadnu stranu ostrva preko kanjona Spelunca.
Naše sledeće odredište bilo je malo turističko mestašce Porto, odlična polazna tačka za neke najveće prirodne zanimljivosti Korzike. ( kanjon Spelunca, Les Calanques…).
Već u samome autokampu su nas iznenadile kamene skulpture i divni pogledi na planine.
Ni bazen u kampu nije bio loša stvar pogotovo ovako uređen. Da na ovome mestu napišem nešto i o kampovima na Korzici. U pravilu su dosta dobro uređeni sa čistim sanitarijama. A cene su im mnogo jeftinije nego uz Hrvatsku obalu. U razdoblju između 15. jula i 15. augusta su krcati ali uz malo sreće uvek se nađe još po koje mesto.
Les Calanques
Crvene granitne stene najrazličitijih oblika koje se uzdižu i do 400 metara iznad more. Neverovatnih boja, pogotovo u večernjim satima ili rano ujutro. Isplati si uzeti na raspolaganje malo više vremena i posetiti ih pešice.
U pozadini je zaliv Porto i prirodni rezervat Scandola.
Granitne skulpture u ranome jutru.
Put preko i između stena neverovatno je uzak i krivudav ali sa puno neverovatnih pogleda na okolinu.
Večernji pogled na zaliv Porto
Kad se bude korzičke planine
Na tridesetak kilometara južnije pored mora stoji mali gradić Corgese, koji su naselili grčke izbeglice još davne 1676. godine kad su bežali pred Turcima.
Izlet u divlji kanjon Spelunca
Odabrali smo stari put koji povezuje dva stara Đenovska mosta (Ponte Vecchju i PonteZaglia)
Put nas je vodio po stari mulatjeri.
Ponte Zaglia je star most skriven u senci zelenila. Ispod njega nalaze se čisti bazeni za kupanje. Za one hrabrije koji vole hladnu vodu.
Ponte Vecchju
SEVERNI DEO OSTRVA (Bastia)
Poslednjih dana našeg putovanja počeo je da duva jak vetar sa zapadne strane i nastali su veliki talasi. Kupanje je bilo skoro nemoguće a ponegde i zabranjeno pa smo to vreme iskoristili za šetnje i igru na plažama. Odlučili smo da idemo prema severu ostrva i našem poslednjom cilju, gradu Bastia.
Buntovnički duh Korzikanaca još je uvjek veoma živ. Leti, kad je na ostrvu dosta turista to se ne oseća tako jako, ali zimi oni žive svoje snove o nezavisnosti od Francuske.
Kao što su Korzikanci tako je i priroda sva buntovna i divlja.
Talasi na plaži u blizini grada Calvi
Već na svojim pripremama za putovanje dosta sam pročitao o divnim i divljim plažama na severu ostrva. Teško su dostupne ali izuzetne lepe u svojoj izolovanosti.
Plaža Ostricone
Zbog velikih talasa kupanje je bilo zabranjeno.
Plaža je formirana pored rečnog ušća.
Za pristup na plažu trebalo je savladati nabujalu reku. Na fotografiji to izgleda sasvim jednostavno no u stvarnosti to nije bilo nimalo lako pa je nekoliko turista i palo u vodu. Još više problema stvarala su sićušna zrna peska koje je vetar nosio naoklo.
Veče na plaži kampa u blizini grada St. Florent
Sasvim na severnom rubu Korzike nalazi se rt Cap Corse. Na njegovoj zapadnoj strani na visokim liticama stoji gradić Nonza. Pored svoje zanimljive lokacije i tvrđave na najvišem mestu nad morem taj gradić najpoznatiji je po čudesnoj crnoj plaži duboko ispod grada.
Prsitup iz Nonze do čuvene plaže vodi preko stotina stepenica od sivog granita.
Pogled sa kule tvrđave prema zalivu St. Florent. Azurna boja mora i još uvek veliki talasi.
Nonza
Poslednjeg dana našeg putovanja zaustavili smo se u gradu Bastia. Tamo nas je čekalo ukrcavanje na trajekat. U međuvremenu dok smo čekali na trajekat napravili smo manju šetnju po gradu.
Stara gradska luka
Tipične lučke kuće
Doručak čeka
Poslednji pogled na luku sa trajektima pre nego što se ukrcamo.
Nadam se, da sam vam sa svojim rečima i fotografijama barem delimično dočarao naše utiske sa putovanja po tom divljem a predivnom ostrvu. Mene i moju porodicu je osvojilo.
Već na putu prema Livornu razmišljao sam o tome što sve smo doživjeli i kada sam sav taj put ponovo doživljavao pisanjem putopisa, u meni se rađala ideja o ponovnoj poseti Korzike.
