Evo jednog predloga... prvo odštampajte fokus-chart (u prilogu posta).
Pucajte na maksimalnom otvoru i na (recimo) f/2.8. AF uvek radi na max otvoru, bez obzira koja je blenda izabrana, ali se nekad desi da je zgodno imati snimke na nekom manjem otvoru, jer se tada može lakše uočiti oštrina. Ta Sigma na f/2.8 reže, pa se lepo vidi i gde je oštro.
Onda uradite serije na različitim distancama, za svaku prvo CDAF, pa onda PDAF. Bitno je da se puca i na max distanci (kada objektiv ode u ∞ zonu), jer je tada stepen mašenja obično drugačiji nego za minimalnu fokusnu distancu. Za to već neće biti moguće koristiti focus chart.
CDAF mnogo pomaže, jer je u principu bezgrešan. Kad sam radio poslednjih par kalibracija, skontao sam da je često mnogo lakše porediti dva susedna snimka (jedan CDAF, a drugi PDAF), nego blejati u skalu i analizirati da li je oštrije na nuli, malo ispred ili malo iza. Poređenje je nekad zgodnije kada se skakuće sa snimka na snimak (recimo u Fast Stone-u), a ponekad je dobro otvoriti ih istovremeno (opet FastStone, prvo selekcija obe fotke, pa onda pritisak na P (image compare)).
Najgori scenario je kad objektiv ima FF/BF van opsega koji kalibracija dozvoljava. Takav slučaj sam imao sa Sigmom 70-200 (starom, non-OS), kojoj je trebalo barem +24 na maksimalnih 200mm, a na skali imam samo +20.
Srećno!
Ako ne upali, USB Dock je topla preporuka. Za tih 40-ak € ili koliko već košta, dobija se mogućnost "rovarenja" po podešavanju koje je nezavisno od aparata i skroz je nedostupno kroz AF-microadjustment.
Pozdrav
