Ne znam da li je za neke ovo vec prezvakana tema, ali smatram da u svetlu skorijih desavanja vredi prodiskutovati na temu ponovo.
Naime,
imajuci u vidu da sam prerastao svoj d7k, kada sam razmisljao o prelasku na FX, ni jedan model nije u potpunosti ispunjavao moje kriterijume, do pojave d750, koji je ispunio vecinu. Buduci da dolazim iz okvira jadnih AF i low light performansi (govorim o d7k), d750 je obecavao mnogo, pogotovo za onu vrstu fotografije kojom se ja najcesce bavim, a to je pozoriste. Vrhunac ludila sam doziveo pre neki dan kada sam fotografisao predstavu u Narodnom pozoristu, gde je svetlo blagi uzas, a i iz nekog razloga uvek dodaju neki magenta fill, pa sam morao da dignem ISO i preko 2000, pri f2.8, sto mnogi znaju da je za d7000 ravno kataklizmi. Naravno, uslovi zavise od mesta do mesta, a po mom iskustvu, najgori prostor u kome cesto fotkam jeste galerija Kolarca. No, kada se spoji kombinacija uskog polja ostrine, veliki elementi objektiva, korpovani FF objektiv (85 1.8g), los AF i lose svetlo, uglavnom sledi gubitak ostrine i peglanje suma u PS-u.
E sad, kako svi znamo da FF objektiv na DX senzoru ne mora nuzno dati podjednako dobre performanse kao na FX senzoru, sama najava d500 i svih opcija koje nudi ipak nije bila dovoljna da prevagne u mojoj glavi nad d750. Medjutim, stvari su se malo promenile otkako je Sigma najavila 50-100 1.8. Uparen za cuvenim 18-35 moze ciniti nezaustavljivu kombinaciju, pogotovo sto se u teoriji vise svetla dobija nego sa kombinacijom FX i FF staklo (ako sam dobro izracunao).
E sad, moje je pitanje da li ima smisla prelaziti na FX ili se u ovom slucaju zadrzati na DX?
Ako realno pogledamo, sto se tice samog polja ostrine, ova DX kombinacija bi trebalo da da iste, ako ne i bolje rezultate od FX. Da li osim toga postoji jos neki faktor koji previdjam, a da je jedinstven za FX senzore, ili treba ocekivati koliko toliko slicne rezultate?
Koja su vasa misljenja na temu?