Svaštara jedne beštije

[Beštija]

Prvi post sam ostavila na temi "Sreća, sreća, radost", gdje sam predstavila aparat kojim fotografišem (Canon PowerShot SX60 HS). Ovo su moji prapočeci, predamaterizam, prve fotografije nastale prvim kupljenim aparatom. Izuzetno su loše. Za neke i sama već vidim koje su im mane, neke su mi lijepe tako nesavršene. Sve u svemu... početak beštičetak. U skadu s tim, fotografije su u auto-modu, jpg. formatu.

[Desha]

Bestija dobrodosla na forum i cestitke na - Canon PowerShot SX60 HSu.
Svidja mi se sto si odmah postavila fotke. I ako je tema svastara, slobodno mozes i da postavis vise tema sa manje fotki da bi mogli lakse da ih pregledamo i komentarisemo.
Inace, ja ultrazumove kao sto je tvoj Canon zovem trenazerima jer pored ogromnog raspona i raznih modova za fotografisanje imas i rucne kontrole, moj omiljeni tip displeja koji je odlican za makro i video. Znaci, aparat za sve i svasta. I sam sam imao svojevremeno Panasonikov ultrazum i zao mi je sto sam ga otudjio. Sve u svemu zelim ti da te dobro sluzi novi ljubimac, a kao sto vidim bice i dobrih fotki.

[cronnin]

Za početaj gledaj da u fokusu bude ono što hoćeš da bude u fokusu, da ekspozicija bude dobra - znači da slika nije previše tamna i da nema  pregorelih delova, i da ti kadar bude lepo uređen.

[Tviti]

@Bestija, iako tvoj (i moj) aparat ima Smart Auto (uz prepoznavanje 58 scena), pocni da eksperimentises sa ostalim postavkama, za pocetak prebaci u "P"-program mod i pokusaj sa tim modom fotografisati, gdje ces moci pomjerati fokus tamo gdje ti zelis, a ne aparat da ti odredjuje u modu "Auto".
       U "P" modu ces moci postaviti u kojem formatu zelis da fotografises, ja sam izabrao RAW+JPG istovremeno, gdje poslije na racunaru RAW fotke obradjujem i mnogo izvučem iz fotke u programu Digital Photo Professional (mozes ga skinuti sa neta).Znaci, u "P" modu mozes kontrolisati u kojem formatu da fotkas, biras fokusne tacke po zelji, biras expoziciju koju zelis, i jos mnogo toga, dok u Auto rezimu mozes samo malo toga uticati na fotku.....

[Beštija]

Bestija dobrodosla na forum i cestitke na - Canon PowerShot SX60 HSu.
Svidja mi se sto si odmah postavila fotke. I ako je tema svastara, slobodno mozes i da postavis vise tema sa manje fotki da bi mogli lakse da ih pregledamo i komentarisemo.
Inace, ja ultrazumove kao sto je tvoj Canon zovem trenazerima jer pored ogromnog raspona i raznih modova za fotografisanje imas i rucne kontrole, moj omiljeni tip displeja koji je odlican za makro i video. Znaci, aparat za sve i svasta. I sam sam imao svojevremeno Panasonikov ultrazum i zao mi je sto sam ga otudjio. Sve u svemu zelim ti da te dobro sluzi novi ljubimac, a kao sto vidim bice i dobrih fotki.

Hvala Desha na dobrodošlici i osvrtu na ovo moje čudo Stvarno je sjajan aparat, sa sjajnim uputstvom od preko 200 strana koje još nisam stigla iščitati, a kamoli proučiti. Joj. To me čeka definitivno i bez toga neće da može. Ali nisam mogla da odolim da ne škljocam njime, samo bih išla i zabilježavala sve sjajne scene i momente u šetnji.  :)Kao da želim da zamrznem segmente života. Možda to i jeste smisao fotografije, ko bi ga znao. E, da to i liči na nešto, moram se više potruditi i učiti. Tj. početi sa učenjem.

 

Za početaj gledaj da u fokusu bude ono što hoćeš da bude u fokusu, da ekspozicija bude dobra - znači da slika nije previše tamna i da nema  pregorelih delova, i da ti kadar bude lepo uređen.

Hvala puno Cronnin, i Archi mi je ukazao na fokus isto tako. Što se tiče ekspozicije, bude ona i ok, ali ja uništim fotografiju dorađujući je u Pikasi. Prvo što uradim, uzmem i pojačam sjenku, meni je svaka fotografija presvijetla, kao da imam neki čudan nesmisao za estetiku.I onda uzmem i unakazim je. Imam neki svoj čudan svjetonazor, sve bih boje pojačala, sve bi tamno da bude još tamnije i tako...  Svjesna sam da fotografije inače ne smiju tako da izgledaju, ali ima i do ličnih afiniteta onog koji fotografiše. I do samog sklopa ličnosti. Tako i u životu sve pojačavam, sve mi je light. Uzeću idući set koji budem fotografisala i i jednu neću taknuti u Pikasi, pa baš da vidimo kakva će da bude ekspozicija. Šta misliš? 

@Bestija, iako tvoj (i moj) aparat ima Smart Auto (uz prepoznavanje 58 scena), pocni da eksperimentises sa ostalim postavkama, za pocetak prebaci u "P"-program mod i pokusaj sa tim modom fotografisati, gdje ces moci pomjerati fokus tamo gdje ti zelis, a ne aparat da ti odredjuje u modu "Auto".
       U "P" modu ces moci postaviti u kojem formatu zelis da fotografises, ja sam izabrao RAW+JPG istovremeno, gdje poslije na racunaru RAW fotke obradjujem i mnogo izvučem iz fotke u programu Digital Photo Professional (mozes ga skinuti sa neta).Znaci, u "P" modu mozes kontrolisati u kojem formatu da fotkas, biras fokusne tacke po zelji, biras expoziciju koju zelis, i jos mnogo toga, dok u Auto rezimu mozes samo malo toga uticati na fotku.....

Ovo sa fokusom mi je sad prvi zadatak, hvala Tviti!  Baš kao što si sugerisao, prebaciću u P i vježbati! Hvalaaa!
 DPP sam skinula sa neta još onomad, ali se ne mogu snaći u njemu nikako. Mislim da mi treba kurs za sve programe dodatno, pored kursa savladavanja sopstvenog aparata i njegovih mogućnosti, te kursa iz teorije fotografije, praktičnih aktivnosti, fizike, okulistike, estetike, itd. Uh. Početnik se lako izgubi u moru toga. Baš mi treba usmjerenje. Nervira me što taj kurs fotografije starta tek od aprila, ali šta da radim. Za početak ću sama da istražujem šta mogu i evo uz vašu pomoć i sugestije, pravac neki da hvatam.

Hvala svima puno! 

[cronnin]

Hvala puno Cronnin, i Archi mi je ukazao na fokus isto tako. Što se tiče ekspozicije, bude ona i ok, ali ja uništim fotografiju dorađujući je u Pikasi. Prvo što uradim, uzmem i pojačam sjenku, meni je svaka fotografija presvijetla, kao da imam neki čudan nesmisao za estetiku.I onda uzmem i unakazim je. Imam neki svoj čudan svjetonazor, sve bih boje pojačala, sve bi tamno da bude još tamnije i tako...  Svjesna sam da fotografije inače ne smiju tako da izgledaju, ali ima i do ličnih afiniteta onog koji fotografiše. I do samog sklopa ličnosti. Tako i u životu sve pojačavam, sve mi je light. Uzeću idući set koji budem fotografisala i i jednu neću taknuti u Pikasi, pa baš da vidimo kakva će da bude ekspozicija. Šta misliš? 

Bar moj lični stav je da za sada ne gubiš previše vremena u obradi, najviše 5-10 minuta u DPP(Twiti ga je pomenuo) ili Photoshopu, i da se baviš učenjem drugih elemenata, a u kojima te tvoj aparat ne ograničava. Dakle prvi korak je naučiti manuelno - ISO, blenda, brzina zavesice i raditi na kadru/kompoziciji. Od digitalne obrade za sada samo osnovno - rotacija i ispravljanje; elementarne popravke ekspozicije i boje; eventualno kropovanje kablova, tetrapaka ili drugih neželjenih objekata sa slike; izoštravanje i eksportovanje za web. Pogotovo je nezgodno upuštati se u kompleksnu obradu ako nemaš ISP monitor koji je donekle kalibrisan.

[Beštija]

Hvala Cronin. 

Učim, pravim zabilješke, skice, približavam sebi tematiku, i to sve polako i postepeno.
U prilogu su moje škrabotine kao dokaz učenja. Nije zalud sve što ste napisali. Hvala vam na usmjerenju i svemu ostalom.

[oldtimer]

Beštija simpatično ovo sa fotodnevnikom...beće to odlično, samo polako i samo vredno, svaki dan po nešto, ni dana bez makar misli o fotografiji i biće sve dobro.

[Beštija]

Hvala, Oldtimer! Ovih dana sam učila o ekspozicijskom trokutu, preforsirala sam oči, uši i mozak da pojmim šta je tačno brzina zatvarača, otvor blende i ISO. Onda sam do granica imbecilnosti pokušavala ova tri odnosa sagledati, u zavisnosti od promijena njihovih vrijednosti. Kada mi počne curiti mozak, onda se odmorim od tzv. ekspozicijskog trokuta na taj način što učim o kompoziciji, ili svjetlu, ili bojama ili režimima rada. A kada pomislim da sam taman nešto možda i uhvatila, riješim da vježbam na aparatu. I to na možda najlošiji mogući način - fotografišući zlatnu ribicu u okruglom akvarijumu sa mutnom vodom, pod lošim svjetlom u stanu. Em' je ribica preživahna, pa je ne možeš nikako fokusirati, em' je akvarijum okrugao, pa bježi na sve strane i lako zamakne iza biljke, em' sam se dva puta saplela preko stativa koji sam juče kupila (ove fotografije iz prvog posta na ovoj temi su fotografisane iz ruke). Isprobala sam ja na toj ribici sve moguće režime rada i odnose, fotografisala sa stativom, pomoću tajmera (taman ribica prođe ono tajmer još pibiče, ona zamakne, on škljocne). Stativ i tajmer sam koristila radi što mirnijeg aparata, da bi probala napraviti iole oštrije fotografije. Ribica nikako i nikad nije uspjela biti u fokusu, jer je mala riba-atletičarka, živa i neumorna... Napravila sam sigurno oko 500 snimaka, ali apsolutno ni jedan ne valja. Približavala objektiv uz akvarijum, odaljavala, zumirala, odzumirala, i u M sam radila, i u Av i u P i u Auto i u sportskom režimu i makro, i svaakako.
Od tih 500, jedina iz koje bi se moglo nešto izvući je nadloša. Onda, zamislite kakve su ostale.  Cijelo to vrijeme sam ja razmišljala, šta mi kadar poručuje i šta zapravo želim da uhvatim. Riba koja ćuti, zatvorena u kružni saobraćajni tok iz kojeg nikako izaći, preživljava i bivstvuje u svom mikro vodenom svijetu, zatvorena i omeđena staklom i malom zapreminom. Ima hrane, ima kiseonika, ona živi, ali je ljuta i ne želi da uspostavi kontakt. Još je ja tu nešto uzurpiram sa nečim crnim što stoji na nekoj žirafi sa tri noge. Ko ne bi popi*dio?! Učinilo mi se da je od ljutnje nešto razbila, okrenula se i otišla. To je bio taj momenat. Znači, ova tehnički loša fotografija, mutna, čudnih linija, problema sa osvjetljenjem koje baca čudnu sjenku, čudnim linijama i kadrom, može jedino kroz priču da pošalje neku poruku. Onda odjednom postaje jasno i zašto neke fotografije imaju naziv. Ova bi mogla biti "Ne komuniciram" ili "Ljuta".  "Ne komuniciram" je meni lično veoma važan aspekt emocije i poruke, jer je ovakvu poruku jedna meni bliska osoba uputila kada se jedne prilike mnogo durila. Ostaje zapamćeno kao simpatičan događaj, a ova riba ljutica neka služi kao mali podsjetnik na ljudsku rasu sklonu ljutitim osjećanjima. Jer i ona nas čine ljudskim bićima, i lakše se povezujemo sa drugima kada znamo da se i oni poput nas samih, nekada dure, nekada ljute, a nekada... ne žele da komuniciraju
Oldtimer, tebi hvala na volji za postom, i što si me bodrio da nastavim. Stvarno mnogo znači podrška. Naravno, i svima ostalima, koji uopšte zavire na temu i nađu vremena da pročitaju ovo. Puno slova, malo fotografija, za sada. Idem dalje učiti... Hvala svima!

Exif Data:
Camera Model -Canon PowerShot SX60 HS
Tv (Shutter Speed)   - 1/30
Av (Aperture Value)   - 3.4
Exposure Compensation -0
Focal Length- 3.8mm
Flash- Flash Off
White Balance - Auto
ISO Speed - 1600

[oldtimer]

Beštija pa mislim da mogu da pogodim atmosferu početaka druženja sa kamerom, magičnom crnom kutijijom punom tajanstvenih dugmadi i slova. Pa i fotografija koju si izabrala od mnogo nije tako loša, bez obzira na motiv i nemirni model. Vrlo si hrabro izabrala za temu zakrivljene površine, tu bi se i veći majstori fotografije namučili. A sa druge strane Tvoj izbor govori da nisi sklona trvijalnim izborima, recimo lutkicama poredjanim na polici ili saksiji na prozoru (to smo svi snimali na početku, ja svakako). Meni sve to govori da ćeš bitidobar fotograf. Ja ne dajem savete, jer mislim da nisam zreo da budem savetodavac niti imam toliko znanja, ali rado kažem svoj stav o nekoj fotografiji. Prosto, dopada mi se to i to, lepo - nije lepo. Kao običan posetilac izložbe. Mislim da je lepo porazgovarati sa kolegom fotografom, ohrabriti i reći da je nešto lepo ako se to lepo zaslužuje, i iskreno - reći nešto je mnogo ljudskije nego samo poslati smajlija (protiv kojih zaista nemam ništa). Pored toga, nekim svojim tekstom ja se trudim da dam svoj nakskromniji doprinos našem forumu, da on živi i da on bude mesto razgovora medju prijateljima fotografima. A od mojih saveta, ja imam samo jedan - voli fotografiju i vredno radi na njoj.

[Tviti]

@Beštija-za ovakve motive mislim da bi ti najbolje savjete dao neko od Stockera.....ono što bih ja lično uradio(ne kažem da je i to ispravno!) je da ne bih na ovakvim motivima koristio stativ.Stativ inače ne koristim gdje su pomični motivi (djeca, na svadbi, razne životinje), jer je skoro nemoguće uhvatiti motiv da je toliko dugo miran da sa malim ISO-om i sporom expozicijom ostane sve čisto/jasno na fotografiji).Lično bih ovdje pokušao sa opcijom "High Burst" okidanjem, to je brzo okidanje gdje držiš okidač dugo a aparat napravi oko 13 fotografija u sekundi(makar moj canon sx50 hs to može, mislim da može i tvoj canon sx60 hs!?-u opciji "SCN").To se zove okidanje na sreću, kao što kažu fotoreporteri i koje oni isto upotrebljavaju, pa od 13 fotki u sekundi vjerovatnoća da će ti uspjeti makar jedna fotka.Istina je da aparat sam digne visok ISO u takvim situacijama, ali aparati nam imaju CMOS senzore koji vrlo dobro podnose šum na 800 ili 1600.Okidanjem tolikom brzinom sam aparat ubrza i ekspoziciju koja ne bi trebala biti ispod 1/50.Naravno, ovakvi motivi sa ribicama se ne koristi blic, jer će biti refleksije u staklu, nego se dovede spoljno svjetlo pa najbolje kroz zilbericu da ublažiš oštro svjetlo.Sve u svemu, i meni se svidja tvoj pristup fotografiji, gdje si temeljna, ne preskačes ništa i radiš kako treba.Svidja mi se što tražiš savjete, voliš da učiš.....sretno.

[Beštija]

Hvala Oldtajmer, hvala Tviti! Zaista vrijedi svako slovo koje pročitam od vas.

Čini mi se da u startu nazadujem gadno. Trudim se i vježbam, ali su moje fotografije blagi užas.

Pokušala sam još nešto napraviti glede ribice, ali ću je za sada pustiti malo da mirno pliva.

[Serb]

Ne nazadujes, lose su ti fotke od pocetka do kraja, ali to je normalno.Svako od nas je to prosao i svi smo imali iste i slicne rezultate. Za pocetak uradi jednu fotku koja je dobro eksponirana, ostra i pogodjen focus. Sledeca neka bude isto tako odradjena samo sad razmisljaj i o kompoziciji subjekta.Kad ove dve stvari savladas, pocni da razmisljas o motivima koje fotkas. Razmisli sta bi gledaoca, odnosno u ovom slucaju nas zainteresovalo da pogledamo fotku (neki prelepi pejzaz iz tvog kraja, portret, nesvakidasnji dogadjaj itd...)

Samo polako vezbaj i doci ce sve na svoje:)

Pozdrav sve najbolje

[Beštija]

Hvala Serb na postu i savjetima! Baš mi je teško vidjeti da mogu da se pomjerim ikuda. Osjećam se zaglavljenom potpuno. Ipak, ne odustajem, trudim se pa makar bila i najlošija ikad.  No, nisam ja prevashodno mislila na same fotografije, koliko na učenje. Za fotografije znam da su standardno loše. Nego mi sad blokira mozak na koliko nešto da podesim, a prije par dana sam bila savladala neke stvari. Priložiću i skrinšot vježbe sa linka kojeg je nekoć neko od vas postavio na forumu, gdje sam konačno bila uspjela da uradim nešto s tim znanjem. A onda se sve prosto raspršilo...
Večeras sam vježbala u M-modu, pa sam fotografisala istu stvar po magli u različitim podešavanjima /ISO, shutter speed, aperture/. Tako sebi odaberem nešto za vježbanje, uvijek segment po segment.