Samo ukratko i gradovima, iako ovo sve moze da se procita na netu. Mozda je interesantnije uz slicice.
Pretpostavlja se da su se prvi ljudi nastanili u ovim selima negde u 11.-12. veku i to u Monterossi i Vernazzi, a nedugo zatim da su nastala i druga tri, Riomaggiore, Manarola i Corniglia. Mesta od La spezie na jugu pa prema severu ka Djenovi idu ovim redom: Riomaggiore, Manarola, Corniglia, Vernazza i Monterosso. Mesta se nisu mnogo menjala sve do dana danasnjeg tako da postoje crkve cak iz 13. veka. Tvrdjave i tornjevi su izgradjeni kasnije, kao odbrana od napada Turaka. Razlog za to je prilicna izolovanost ovih mesta zbog jako nepristupacnog terena i iako su bile deo Republike Djenove, bogate i mocne drzave u to vreme. Tek razvitkom La spezie kao vaznog vojnog centra i luke i povezivanjem zeleznice izmedju ova dva mesta, ovaj region prestaje da bude izolovan. To dovodi to masovnog iseljavanja mestana i velikog siromastva u tim mestima, kao i napustanja tradicionalnih aktivnosti. To ce trajati sve do sedamdesetih godina obog veka, kada Cinque Terre postaje atraktivna turisticka destinacija. Verovatno je bas zbog svih ovih cinjenica, izolovanosti, a zatim masovne depopulacije tih mesta koja je trajala od 17. pa sve do 20. veka, Cinque Terre ostao takav kakav jeste. Interesantna stvar koju sam procitao, za koju moze da se posumnja je razlog zasto su im kuce razlicite boje. Navodno, ribari su namerno gradili kuce razlicite boje kako bi mogli lako da prate sta im zene rade (da prepoznaju kucu), dok oni nedaleko od obale ribare. Malo tesko za poverovati, ali nasao sam da je to mozda interesantno
Svako mesto je jako slicno, ali ujedno jako specificno. Jedno mesto nisam uopste stigao da posetim, a to je Corniglia. Jedino mesto koje uopste nema kuce na obali mora, nego je bas na samim liticama visoko iznad vode. Monterosso mi je bio najmanje privlacan, jer je izgradjen na malo klasicnijem i pristupacnije terenu. To je ujedno i najbolje mesto za kupanje, sa jedinom polu-pescanom plazom u celom regionu. Za najlepsa mesta na plazi suncobran sa dve lezaljke je 20e, nesto jeftinije je suncobran sa dve stolice. Koktel u obliznjem kaficu 6e, kugla sladoleda 2e, kafa 2-2,5 evra. Cisto ako nekog zanima
Dakle, nakon neuspesnog parkiranja u Riomaggiore-u prvog dana (prosto nije bilo mesta nigde, pa cak ni skroz gore), krenuli smo dalje i stigli u vec spomenutu Manarolu. Posto nisam ni video ta mesta, platili smo parking samo za dva sata (2e na sat kako sam vec rekao), a trebalo nam je barem 45 minuta da se spustimo i vratimo do kola, nismo se mnogo zadrzavali, da ne bi popili kaznu za parkiranje. Samo jedna fotka iz prethodne serije je tog prvog dana, a vratili smo se u Manarolu tek poslednjeg dana, jer nisam mogao da dopustim da ne ufotkam cestito i taj grad. Jos jedna informacija za Manarolu je da je poslednja fotka nastala direktno sa stola restorana. Odatle i ovo svetlo na travi u prednjem planu. Apsolutno fantastican restoran u formi otvorenog bara, sluze prsutu, slaninu, sireve i dobro vino, sa spektakularnim poglednom na Manarolu. Trazeci mesto za fotkanje preko dana, izabrao sam to kao lokaciju za fotkanje i vec se pripremio za cupanje usiju prilikom vadjenja novcanika... Na moje iznenadjenje, cene su bile skroz pristupacne i ne mnogo razlicite od drugih restorana u Cinque Terre-u. 16e velika porcija, sasvim dovoljna za nas dvoje. Nemojte zaobici taj restoran ako se nadjete u tom gradu. Ja sam konacno mogao da fotkam na miru, da me zena ne ceka sama negde. Imam jedan timelapse sa tog mesta, postavicu ga verovatno na kraju
Nakon Manarole, dosli smo kolima do Corniglie, gde opet nije moglo da se pridje parkingu, pa nastavili za Vernazzu, gde smo nasli parking relativno daleko od samog grada. Relativno, jer 50m u tim mestima je kao 500m u Vojvodini. Vec sam rekao da tamo ni korak ne moze da se napravi, a da nije penjanje ili spustanje. Trazeci mesto za kupanje, zenina frustracija zbog parkinga, zatvorenih puteva i nedostatka normalnog mesta za kupanje, kao i spori poceci i ponovno navikavanje na fotkanje, nisu doveli do zadovoljavajucih fotografija, tako da mi je ostao zadatak da se vratim u Vernazzu jos jednom. Posto cu ovog puta da vam pokazem Vernazzu, samo da napomenem da su ove fotke nastale u tom drugom pokusaju
Vernazza je meni mozda i najintereantnije mesto i mislim da je mozda i najpopularnije medju fotografima.
Dakle, Vernazza
