Nije ni to toliko problematično, koliko je nedostatak volje da se to malo preciznije standardizuje. Digitalizacija je trebala da unese popriličan red u ovu oblast. I jeste donekle, ali ne u meri koliko je potrebno.
Prvi problem je OS. Jesu i monitori, ali OS i specifikacije koje omogućavaju svakom ološu da pravi zasebne entitete sa sopstvenim profilima, upravo i pravi zbrku. Konkretno - zašto PS uopšte postavlja pitanje nekonzistentnosti kolornog profila? Da je cela stvar u startu osmišljena kako valja, profilisanje bi trebalo UVEK biti samo i samo hardversko. Da čovek vidi ono što može, nezavisno od toga koji se prostor koristi, pa ko ima kvalitetnije - vidi, ko nema ne vidi i kraj. Međutim, ovde je čitava zbrka napravljena, jer svako uvoženje grafičkog fajla u neku aplikaciju, pravi lom sa profilima.
Pa tako osim sistemskog profila imamo i kalibrisani profil, profil samog fajla, profil izvornog fajla, profil za štampu i tako to. Normalan čovek mora da poludi pre ili kasnije od svega toga, jer u jednom trenutku pomisli da je uspeo sve da utegne kako valja, a onda odnese/pošalje fotke nekome, taj pusti u štampu i ono pičvajz! Tačno se od toga može doživeti nervni slom. E onda dolazi spoznaja da i onaj tamo na mašini ima neki svoj monitor, neki svoj profil, neki svoj workflow i onda sve pada u vodu.
Dodatnu zabunu prave i proizvođači fotoopreme, koji u svojim aparatima nude izbor između AdobeRGB i sRGB, time sugerišući korisnicima da aparat snima fotke u ovom ili onom profilu, a zapravo aparat to uopšte ne radi. On uvek snima u nedefinisanom prostoru, koji je neograničen. Sve što senzor zabeleži, biva upisano u fajl. Istina je da zbog dinamičkog raspona jedna RAW fotografija sadrži i mnogo više nego što se isprva vidi. A kolorni prostor koji se bira, on služi JEDINO i SAMO za JPEG. Ko bi želeo takav JPEG, nepoznato mi je.
Pozdrav
