TIMELINEVreme definitivno “leti”! Uprkos činjenici da je od predstavljanja modela D5200 prošlo gotovo godinu dana, promocija Nikona D5300 nekako nam se čini preuranjenom... kao da smo prethodnika tek nedavno ugledali prvi put. Očigledno je da je ubrzan tempo koji je već neko vreme aktuelan u svim domenima fototehnike (i ne samo nje!), učinio da vreme naizgled brže prolazi, pa i smena generacija deluje češća nego što zapravo jeste. Izloženost potrošača proizvodima koje krase nevelika unapređenja, vremenom je kreirala uslovni refleks koji izaziva vrlo negativne reakcije na učestalo “štancovanje” novih modela. Nesrećne okolnosti su Nikon D5300 automatski svrstale u grupu neinventivnih „imitatora“ prethodne generacije, zajedno sa Canonovim EOS-om 700D i Nikonovim D610. Iako sva tri aparata imaju neke dominantne zajedničke crte sa modelima koje su zamenili, činjenica je da za razliku od ostala dva, Nikon D5300 itekako ima razloge da bude prihvaćen malo drugačije i prigodno ispitan, bez predrasuda bilo koje vrste.
Već smo u prethodnih par navrata zamerili vodećem dvojcu (Canon i Nikon) da previše testiraju strpljenje svojih poklonika i da u nedostatku ideja besomučno podgrevaju stare ili barem nedovoljno sveže tehnologije. U svetlu dešavanja na fotografskoj sceni, gde konkurencija nikad nije bila oštrija i kada se borbe vode na više frontova istovremeno, pomalo indiferentna poslovna politika može biti mač sa dve oštrice. Dok se u jednom momentu demonstrira istrajnost i imunost na poteze manjih igrača, u drugom se sve to može vratiti poput bumeranga i nastup na tržištu preko noći učiniti gotovo patetičnim. I pored svega što smo videli, Nikon je odlučio da tranziciju među generacijama učini nešto manje atraktivnom, barem na prvi pogled, a korisnici, kako budući, tako i oni postojeći, to su dočekali “na nož”.
Naravno, da proizvođač svojim potezima ne daje povoda za takav opšti stav, sigurni smo da nezadovoljstva ne bi ni bilo. Ipak, Nikon je sam sebe postavio u nezavidnu poziciju, svojevremeno se trudeći da smenu generacija odradi što je moguće češće, da bi sada došao u poziciju udaranja u tehnološku barijeru, kada napredak, barem trenutno, više nije moguć. Trend rezolucijskog rasta je nezadrživo napredovao u poslednjih par godina i čini se da je 24 MP dosegnuto mnogo ranije nego što je to iko mogao da nasluti u vremenima iza nas. Ako čak i izuzmemo top model, Nikon D800(E), rezolucija je višestruko uvećana i u kategoriji početničkih (“entry-level”) aparata, a razlozi su, složio se neko ili ne, mahom marketinške prirode. Bez obzira što među svima nama sigurno ima onih koji će s lakoćom uspeti da materijalizuju prednost mamutskih fajlova, veći je broj onih koji će, barem u ovom cenovnom razredu, svoju pažnju pokloniti nejakom JPEG formatu i potpunoj automatici. Da li je umesto ovakvog tehnološkog razvoja bilo moguće baciti karte na unapređenja u drugim domenima? Svakako da! S druge strane, kompaniju Nikon, koja nikad u potpunosti nije stala iza svojih senzora u svim fazama nastajanja, ne možemo jedinu kriviti kada je ovaj aspekt unapređenja u pitanju, jer i ne zavisi sve od njih. Usvajanje senzora poslednje generacije je obaveza koju Nikon nije morao da preuzme, ali bi se na taj način svesno odrekao nemalih prihoda koji se u ovoj klasi aparata generišu, nezavisno od tržišta na kojem nastupa. I, što je još gore, na taj način bi sebi napravio teško nadoknadiv zaostatak, čije je kompanija posledice već imala prilike da konzumira u ne tako dalekoj prošlosti. Da je o celoj problematici oko senzora odlučivao isključivo Nikon, smeli bismo da se opkladimo da bi rezolucijski rast bio postepen. Ovako, realno je reći da se krivac ne može pronaći samo u dotičnoj kompaniji. Kako svaka priča ima dve strane, ne možemo staviti po strani ni ogroman napredak koji je ostvaren na polju dinamičkog raspona, čemu je Nikon doprineo na svoj način, izbacivši svoje proizvode u prvi plan, ispred svih ostalih.
Sada, kada je tempo već ustanovljen, teško je objasniti i zašto sada izlazi novi model, kad ni stari nije dostigao maksimalne prodajne parametre, isto kao što bi teško bilo objasniti zbog čega kasni, da kojim slučajem nije predstavljen. Nejasnoća je mnogo, entuzijazma u projektnim timovima kao da nedostaje, a tržište nikad surovije. Nikon je zbog toga prinuđen da sa D5300 donese neke velike promene, čije će implikacije na industriju biti veće nego što se pretpostavlja. Zanimljiv početak jeseni, rekli bismo.
SPECIFIKACIJENovina možda nema previše, ali moramo priznati da je njihov obim ipak nemerljivo iznad tragikomičnih tabela kakve smo videli u slučaju Canona EOS 700D i Nikona D610. Ovde se, ako ništa drugo, o nečemu da diskutovati:
Tehničke karakteristike: Nikon D5300 u poređenju sa D5200 Većina podsistema na D5300 je preuzeto iz prethodnog modela, pa otud i negativan stav po pitanju unapređenja. Ipak, ako zanemarimo senzor koji je u osnovi isti, AF sistem koji je u celosti nasleđen od prethodnika i još neke sitnice, D5300 ipak ima šta da ponudi. Izostanak AA filtera je bitna, ali ne i jedina novina, dok se na prvi pogled može primetiti i prošireni ISO raspon. Expeed 4 doživljava svoju premijeru upravo na ovom aparatu, a i zasluge za bitno unapređeni video mod idu upravo u pravcu novog procesora. Displej je konačno dobio odnos stranica kakav je oduvek trebao da ima, autonomija je povećana zahvaljujući reviziji baterije, a telo je čak i nešto manjih gabarita nego ranije. Ipak, dve najučljivije razlike tiću se Wi-Fi i GPS modula, po prvi put integrisanih u jedan Nikon DSLR. Više nego dovoljno materijala za podrobniju analizu...
PAKOVANJENikon D5300 se nudi u nekoliko varijanti, gde je osim jednog od dva raspoloživa kit objektiva, moguće birati i boju tela, između klasične crne, sive ili crvene. Sadržaj kutije možete videti na na slici ispod:
Nikon D5300, sadržaj „body only“ pakovanja U osnovnom („body only“) pakovanju se osim tela, pripadajućih poklopaca bajoneta i papučice blica, nalazi EN-EL14a baterija i prateći punjač MH-24, viljuška punjača za priključivanje na mrežu (priložena umesto naponskog kabla), široki kaiš za rame, poklopac tražila, USB kabl za povezivanje sa računarom, audio/video kabl za priključivanje na eksterni displej, kratko i detaljno štampano uputstvo, diskovi sa Nikon ViewNX2 pratećim softverom za Windows i Mac OS, kao i uputstvom u elektronskom obliku. Pored ovog osnovnog pakovanja, postoje i verzije sa dobro poznatim AF-S DX Nikkor 18-55mm f/3.5-5.6G VR objektivom, kao i novim AF-S DX Nikkor 18-140mm f/3.5-5.6G ED VR.
Ostatak teksta →
Nikon D5300, TestPozdrav