TIMELINE„Kralj je mrtav! Živeo kralj!“
Poznata srednjevekovna fraza možda i nema preterane veze sa situacijom u foto-industriji, ali možemo reći da idealno ilustruje smenu na rezolucijskom tronu kojoj prisustvujemo ovih nedelja. Da li je ovo vesnik nekih novih prilika, ostaje da se vidi. Zasad su reflektori upereni u novog vladara maloformatnih DSLR-ova, a prvi utisci govore da bi on mogao načisto da poremeti poimanje rezolucijskog rasta kao otežavajućeg faktora u pogledu održanja kvaliteta snimaka dobijenih Bayer-ovim senzorima. I ne... nije u pitanju Canon!
Ne mali broj puta smo na ovim stranicama stidljivo pominjali teoriju koja kaže da dva najveća rivala, titana foto-industrije, svoje suparništvo grade na međusobnim dogovorima iza kulisa. Canonov EOS 7D je bio jedan od retkih argumenta protiv takve teorije, budući da je direktno udario na Nikonov D300. Međutim, sumnje su ubrzo obnovljene, pošto pravi naslednik D300 nije stigao, uprkos godinama koje su u međuvremenu prošle. I taman kada zaboravimo na tu priču, japanski dvojac nam dâ povoda da je opet rehabilitujemo. Tako legenda živi i dalje, a nedavna dešavanja što sa jedne, što sa druge strane suparničkog nišana, upravo idu u prilog ideji da je spoljna fasada samo jedan deo priče, te da se tajming određenih, vrlo ozbiljnih prekretnica u poslovnoj politici obe kompanije, jednostavno previše precizno uklapa da bismo to mogli podvesti pod puku slučajnost.
I zaista – kako drugačije objasniti koncepcijsku rokadu koju upravo gledamo ovih dana? Kralj visoke rezolucije – Canon, preko noći je rešio da svojim korisnicima ponudi sopstvenu, dugo očekivanu varijantu Nikonovog D700 pod imenom EOS 5D Mark III, dok je Nikon uradio potpuno suprotnu stvar, ustanovivši novu klasu pod imenom D800(E), žrtvovavši višegodišnju mantru o low-light performansama zarad veoma krupnog rezolucijskog unapređenja. Iako svojim imenom D800 sugeriše da predstavlja sukcesora izuzetno popularnog D700, on to ni izbliza nije, što je potvrđeno i od strane samog proizvođača.
Prvi put Nikon je ponudio 35mm aparat izuzetno visoke rezolucije za cenu manju od one za koju se može kupiti nov auto niže kategorije. Sama rezolucija od monstruoznih 36 MP je velika i u apsolutnim okvirima, a kamoli u poređenju sa onim što je već na tržištu! Ono što je posebno zanimljivo je činjenica da je ovo prvi put da Nikon uleće u klasu kojom već godinama suvereno vlada konkurentski EOS 5D Mark II. Da sve bude još zanimljivije, Canon zasad ne pruža praktično nikakve signale da će predstaviti naslednika svog naprodavanijeg Full-frame aparata u aromi koju su korisnici 5D Mark II očekivali. Umesto toga, dobili su 5D Mark III koji ima vrlo malo veze sa onim što je 5D kao klasa godinama predstavljao. Tako smo došli u situaciju da Canon konačno ima svoju verziju D700, dok je Nikon prvi put ponudio sopstveni stokerski san – D800 (E).
Već nekoliko godina se verni Nikon korisnici nadaju nekom D700x modelu, koji bi koncepcijski ispratio ono što smo tek sada dobili sa D800, samo u 24MP aromi, nasleđenoj iz top modela D3x. Očigledno su u Nikonu, odlukom da ne ponude ono što tržište želi, na sve načine nastojali da izbegnu scenario koji je Canon dopustio predstavivši 5D Mark II i tako ugrozivši flagship modela EOS-1Ds Mark III. Koliko je ta odluka bila mudra, pokazaće vreme. Tek, ako je suditi po analizama prodaje, odnosno tržišnog uspeha 5D Mark II, poslednje za čim Canon treba da žali je prodaja najskupljeg modela, jer je pomenuta „petica“ oborila sve moguće i nemoguće rekorde prodaje jednog FF DSLR-a.
Da li se i Nikon može nadati sličnom uspehu? Teško je reći. Kao što to obično biva kada su veliki koraci u pitanju, D800 nije aparat za svakoga. Čak i oni koji su ciljna grupa, imaće izvesnih poteškoća u odabiru prave verzije, jer je ovo jedan od retkih serijskih modela koji se isporučuje u dve varijante. Jedna konvencionalna, označena kao D800, dok je drugu prati sufiks „E“ u nazivu, a označava (po specifikacijama) potpuno identičan aparat, ali „bez“ low-pass (AA; Anti-Aliasing) filtera. Kakve su realne implikacije ovog zahvata koji je uobičajen u svetu srednjeformatnih (MF; Medium Format) profesionalnih tela, ostaje da vidimo, a činjenica je da je D800 (E) prvi klasični DSLR koji (po onome što ćete u nastavku videti) pretenduje da pomrsi račune prilično suverenim MF igračima. Da li ovo znači prekretnicu po pitanju budućnosti foto- industrije ili samo previše krupan zalogaj, ostaje da vidimo...
SPECIFIKACIJENije baš uobičajena situacija da novo telo nemamo sa čime da uporedimo. A sa D800(E) je baš takav slučaj. Kako on nije direktan naslednik D700 (iako ime ukazuje da jeste), poređenje sa već čuvenim „sportistom“ ne bi bilo svrsishodno. Zato ćemo predstaviti samo specifikacije D800, odnosno njegove „E“ podverzije, koje ćemo i testirati ovom prilikom (mada, sve rečeno za jedan, važi i za drugi):
Tehničke karakteristike: blizanci - Nikon D800 i D800EPogled na specifikacije definitivno odbacuje teoriju da je u pitanju naslednik popularnog D700. Iako im je više podsistema zajedničko ili barem veoma slično, ključna razlika je u senzoru i to ne bilo kakvom! Kao što rekosmo u uvodu, u pitanju je apsolutni rezolucijski rekorder 35mm formata, sa tendencijom da to ostane barem neku godinu. Skoro potpuno neočekivano od Nikona, ali svakako dobrodošlo! Svojevrsna euforija koja je ispratila prvobitne glasine, ali i zvaničnu najavu ubrzo nakon toga, podelila je javnost na dve dominantne grupe – jedne koji su najblaže rečeno apsolutno oduševljeni novim aparatom i druge koji na celu koncepciju gledaju sa nevericom i kiselim osmehom.
Krenimo redom...
Ostatak teksta →
Nikon D800/D800E, TestPozdrav
