TIMELINENišta ne motiviše tako snažno kao konkurencija. Dobrobit tržišta, kako proizvođači obično nazivaju svoje porive za povećanje zarade, tek je mali deo razloga iza kojih se pomalja napredak. Ukoliko se sve svode na praćenje prodajnih parametara, posle nekog vremena obično utihne i razvoj. Međutim, kada konkurencija diše za vratom ili, kao što je ovde slučaj, često dominira tržištem, to predstavlja dodatnu motivaciju kako za razvojni tim, tako i za marketinško odeljenje jedne velike kompanije. Nije tajna da je Canon, kao glavni oponent, često bio u poziciji da diktira uslove i pomera granice, bilo tehnološke, bilo marketinške. Ipak, nije mali broj onih koji su očekivali da će se uloge promeniti kad-tad i da će se uticaj dve najdominantnije kompanije gotovo izjednačiti. Iracionalno ili racionalno, verovanje se obistinilo, a Nikonov razvojni tim je to iskoristio na najbolji način, uspevši da u nekoliko navrata poentira bržim izbacivanjem aparata koje krasi rekordna rezolucija, uz više nego sjajan paket korisnih funkcija. Činilo se da smo barem u tom smislu došli do nekog psihološkog limita. Limita iznad kojeg nema smisla tražiti boljitak. Uprkos tome, napredak u ovom smeru nije završen. Očekivali smo da Nikon u skorije vreme predstavi naslednika D300s, koji bi poneo već poznati Sony senzor od 24 MP (naravno, modifikovan u Nikonovoj kuhinji, kao i obično), ali ne bismo bili iskreni ako bismo rekli da smo isti senzor očekivali i u entry level klasi...
Nešto manje od godinu i pô dana od promocije prethodnika svoje entry level („ulazne“) kategorije – modela D3100, Nikon nam predstavlja njegovog direktnog naslednika, D3200. Iako se kao primarna crta ove klase oduvek provlači ideja kojom će u malom pakovanju biti ponuđen paket kompromisa za što manje novca, nisu nepoznate ni situacije kada proizvođač, da li smišljeno ili kao rezultat pogrešne procene, nekim modelom ponudi više nego što je isprva planirao. Takvu smo situaciju imali sa prethodnikom, koji je upravo iz pomenutih razloga, po mnogo čemu bio čak i napredniji od D5000, kao aparata više klase.
Kada proizvođač propusti pravi trenutak za start, kasnije mu ostaje samo mučno hvatanje priključka. Nikon je svoj priključak u ovoj klasi konačno uhvatio sa D3100, pa smo sa D3200 iskreno očekivali malo drugačiji kurs – kurs utvrđivanja gradiva i relativno stidljiv napredak u nekim segmentima. Međutim, šta smo dobili? Senzor najviše rezolucije u APS-C segmentu, koji se nalazi u najslabijem Nikon telu. Ovakav potez dodatno zbunjuje, ako znamo da Canonov predstavnik ove klase, EOS 1100D, nije doneo nikakav naročit konceptualni pomak u odnosu na prethodnika, a u nekim aspektima ga je i degradirao. Da trend degradacije ne bi propao, pobrinuo se i Nikon, tako što je eliminisao neka rešenja viđena na D3100. Da li će rezolucijska manija ostati na snazi ili nas u budućnosti očekuje razvoj u nekom drugom smeru, ostaje da vidimo. Zasad, pogledajmo šta nam to novo donosi Nikon D3200...
PAR DETALJATehničke karakteristike su ponekad praktično jedini način da se utvrde razlike između dva aparata. Baš kao što je slučaj između D3200 i D3100, ako izuzmemo oznaku i tek sporadične detalje:
Tehničke karakteristike: Nikon D3200 u poređenju sa D3100 Ostatak teksta →
Na prvi pogled... Nikon D3200Pozdrav