Fotografija kao poziv i granice (ne)ukusa

[StORM48]

Nešto ne mogu da se setim da li smo imali jednu ovakvu temu, koja se ticala morala u fotografiji. Naravno, nema uvek mesta glumiti lažnog moralistu, ali trebalo bi da neke granice postoje. Ili ne?

Šta me ne nagnalo da pokrenem ovu temu?

Elem, svi ste čuli da je pop diva, Vitni Hjuston, nedavno preminula u 48-oj godini. Tužna priča svakako, bez obzira koliko je neko njen fan (ili nije). Činjenica je da je obeležila jedno muzičko razdoblje i da su mnogi uživali i u njenom glasu i u njenoj muzici.

E sad, zamislite onu situaciju kada mediji krenu da se frljaju naslovima "poslednja fotka" itd, pa se tu uglavnom misli na neku javno dostupnu fotografiju, nastalu na nekom koncertu, na nekoj konferenciji za štampu, u toku intervjua ili neke gala-svečanosti. Međutim, šta kada fotograf prekorači granicu, a urednik guznih novina opali ovakav naslov:

Leš Vitni Hjuston: kada novine preteraju
Izvor: Novosti, B92

Američki tabloid National Enquirer šokirao je javnost objavljujući na naslovnoj strani fotografiju tela Vitni Hjustom položenog u otvorenom mrtvačkom sanduku.

[StORM48]

Mislim, jasno je da je i ova moja tema svojevrsno kvarenje inače vedre atmosfere na forumu, ali o ovome treba prodiskutovati. Fotografija je oduvek bila i JESTE instrument kojim se mogu uzburkati strasti i uopšte - pobuditi emocije. Koliko će to daleko ići, najpre je na fotografu. Da, glavni urednik je mogao da izabere da ovu fotku ne stavi nigde, a kamoli na naslovnu stranu, ali fotku ipak nije snimio on. Nije je ni dostavio samom sebi.

Ostatak članka na B92 kaže:

"Prodane duše", "šokantno", "strašno" i "degutantno", samo su neki od komentara čitalaca ali i komentatora brojnih dnevnih listova i drugih tabloida kao što su Guardian i Daily Mail.

Fotografija je snimljena u pogrebnom centru u Nuarku, rodnom gradu Vitni, gde je sanduk sa njenim telom bio izložen tokom velike komemoracije održane prošlog vikenda, na kojoj su se od Vitni oprostili porodica i prijatelji, prenose američki mediji.

Tabloid je objavio da je Vitni sahranjena u omiljenoj ljubičastoj haljini, s nakitom vrednim pola miliona dolara i da je imala zlatne papuče na nogama.

Njena sahrana uživo je, uz dozvolu porodice, prenošena na sajtu novinske agencije Associated Press koji je zabeležio preko 2 miliona posetioca u tim trenucima.

Vitni Hjuston, čija je muzika obeležila poslednje dve decenije dvadesetog veka, preminula je 11. februara u 48. godini..

Prema rečima Kristen Foster, pevačicine menadžerke za odnose s javnošću, Vitni Hjuston nađena je mrtva u sobi na četvrtom spratu hotela "Hilton" na Beverli Hilsu, u Los Anđelesu. Umrla je uoči dodele nagrade "Gremi", u istom hotelu gde je održavana godišnja zabava uoči tog događaja.

Nedavno je i slika beživotnog tela Majkla Džeksona prikazana tokom suđenja njegovom lekaru I objavljena u pojedinim medijima izazvala veliku pažnju javnosti.

Ovo nije prvi put da ovaj tabloid objavio fotografije mrtvih zvezda.

To isto je magazin ranije učinio sa telom Majkla Džeksona, a 1977. godine, i sa telom preminulog Elvisa Prislija kada prodato 6.5 miliona primeraka ove novine.

Šta reći... DNO!

Pozdrav

[Stalker]

[Edit by StORM48: Obrisan nepotreban citat.]

Nema smisla izbegavati The Dark Side, jer je prisutna i te kako.
Ne vidim zašto bi se toliko prašine diglo oko pevačice koja je riknula od droge, lekova, alkohola i čega sve ne, a niko se nije setio da pokrene priču o onom fotografu koji je slikao afričko dete koje umire od gladi i lešinara pored njega koji čeka da dete umre. Zašto ga je slikao, zašto mu nije pomogao? Jeste da se fotograf ubio posle tri meseca, što govori da je imao bar malo časti, ali to ne menja činjenicu da je dozvolio da njegov novinarski, fotografski, umetnički ili kakav već impuls prevagne nad činjenicom da je dete umiralo pred njegovim očima. Fotkao je to, rekoa "jao, strašno" i otrčao da pošalje sliku novinama.
Objavljena njena slika u kovčegu, pa? Zašto se niko ne buni kad se u novinama objavljuju slike osakaćenih i mrtvih vojnika? Niko ne uzima u obzir da roditelji tih vojnika mogu da vide te snimke u novinama i na televiziji?
Šta je sa snimcima nastradalih u nesrećama ili napadima bombaša samoubica? To li spada u dokumentarnu fotografiju ili tako neki politički korektan naziv?

[StORM48]

Pa ista je priča, samo nije ista ravan.
Ovde se isto radi o senzacionalizmu, samo što ga prožima nemogućnost spoznaje da će emocije posmatrača biti "pogrešne", odnosno obrnute od onoga što je taj neki nesrećni fotograf mislio.

Mislim "the last photo"...

Ne kažem ja da je ovo najmorbidnije. Tačno je da je bilo i morbidnijih, ali znaš kako - kada ne očekuješ da neko i jednu tako banalnu priču ne može da isprati dostojanstveno, onda to mora da šokira na neki način.

Senzacionalizam, ali nešto drugačije začinjen.

Pozdrav

[Stalker]

[Edit by StORM48: Obrisan nepotreban citat.]

Narod ište, narod dobija. Jednostavno.
Ne šokira me nimalo. Tom fotografu je neko rekao da uradi takvu fotku, i on je to, kao profesionalac zaposlen kod tog nerkog, uradio.

[Grizli]

Stalker me prestiže,i ja htedoh da pomenem taj primer za dete gore naveden
Moje mišljenje ,kako vreme odmiče ,ne bi me iznenadilo da soon slikaju sve živo bez imalo griže savesti,npr silovanje i pedofiliju ako već neki fotografi nisu i to zabilježili,ako takve mogu da ljudi nazovu fotografima,al ima  i onoga urednik sve to traži,pa servira narodu,on samo zaustavlja momenat

[Djenka]

Nisam video tu fotku sa detetom i lesinarom ali jesam citavu gomilu slicnih. Ne znam sta je fotograf mislio dok je radio svoj posao, da li je mogao da pomogne detetu ili ne, ali takvi radovi imaju neprocenjivu vrednost. Da nije takvih slika, kako bi smo znali za problem sa gladnom decom Afrike? Da li bi iko reagovao na neku obicnu, amatersku fotku?
Samo majstori, a takvih ima i ovde na forumu, mogu da zabeleze i ono sto se ne vidi, uzas, jad, strah, patnju, bol, beznadje... I samo takve fotke mogu da izazovu odgovarajucu reakciju posmatraca.
Gledajuci izuzetno potresne fotografije iz Etiopije ni jednog trenutka nisam ni pomislio na to cime su radjene, koja je eskpozicija, blenda, filter... cak ni na to kako se osecao fotograf dok je sve to gledao kroz trazilo. Na pamet mi nije padalo da li je moralno fotografisati tako nesto, i objaviti u meidjima. Samo sam osecao ogromnu tugu, i sramotu sto pripadam ljudskoj vrsti. Posle toga sto sam video moj zivot vise nikad nece biti isti, a verujem da i mnogi drugi, koji vide takve fotke nece moci nikad da ih zaborave.
Upravo je to svrha takvih fotografija. Da se promeni svest ljudi.
 

 

[Hornet]

To je ova fotka:

Ukratko: otišao je od deteta, dobio pulicera i ubio se.

Ovo sa Vitni mi je degutantno (nekom možda nije). Degutantan mi je i cilj zbog kog je fotka napravljena
Fotke sa afričkom decom i drugim motivima humanitarnih katastrofa u principu mi nisu degutantne jer bi trebalo da im je cilj da pobuđuju savest šireg javnog mnjenja. U slučaju ove fotke stravičan mi je čin fotografa koji je ostavio dete u ovoj situaciji i to definitivno poništava i vrednost same fotografije, pulicerove nagrade...

Sećam se neke cure na zoni, koja je slučajno bila očevidac teške saobraćajke (čini mi se da je kombi pregazio pešaka) i koja je polomljenu žrtvu uspešno fotografisala (ne sećam se da li je žrtva preživela). Deo ljudi na zoni se zapitao zašto se uhvatila za aparat, umesto da priskoči u pomoć, dok je ostatak ishvalio "profesionalni duh" koji je cura iskazala
Koliko ljudi, toliko ćudi...

Zaključak: Moral nije precizno definisana kategorija, a i sklon je krivljenju, te često i pogrešnom tumačenju.

[StORM48]

Ovo sa Vitni mi je degutantno (nekom možda nije). Degutantan mi je i cilj zbog kog je fotka napravljena
Fotke sa afričkom decom i drugim motivima humanitarnih katastrofa u principu mi nisu degutantne jer bi trebalo da im je cilj da pobuđuju savest šireg javnog mnjenja.

To je ta ključna razlika. Motiv ove fotke može izazvati i neke pozitivne krajnje efekte (veću brigu onih koji mogu da pomognu itd), a ona fotka iz uvoda teme - koja je njena vrednost u bilo kom smislu, osim da iskazuje čistu bizarnost kojoj teže tabloidi i oni koji ih čitaju?

Mislim - hej! - razlikujemo li pristup i uopšte motive nastajanja i motive na fotografiji?

Pozdrav

[unique93]

Tu fotku sa detetom je napravio Kevin Karter, i koliko sam ja cuo, on je fotkao to dete dok je njegova majka otisla do kamiona ili helihoptera sa hranom...e sad ne znam koja je prica tacna...ja sam ovako cuo...inace, ima film o njemu i jos par fotografa, koji su radili sa njim...film se zove Bang Bang Club i nije uopste los

[Djenka]

ova fotka je strasna, ali ima mnogo gorih. Krupni planovi dece, njihove tuzne oci, muve koje ih zive jedu... to nikog (normalnog) ne moze da ostavi ravnoduznog. Osudjivati fotografa koji je ovo zabelezio zato sto se okrenuo i otisao (ako je to uradio) nije na mestu. Iz fotke se ne vidi koliko je takve dece, sta ako ih ima 10-ne, 100-ne, a on je jedan. Kako da im pomogne? Sa druge strane, ne sme ni da im da svoj sendvic, bombonu, ili sta vec, jer bi ih to odmah ubilo. Ljudski organizam iscrpljen gladovanjem mora da se polako navikava na hranu.

No, ova tema nije otvorena zbog dokumentarnih fotografija ovog tipa vec zbog onih drugih. Apsolutno se slazem da je to dno dna. Razlika je ogromna, u svemu. Ali rece neko, narod iste, narod dobija. I fotkanje je jos i bezazleno. Ljudi snimaju sahrane video kamerama.

[StORM48]

Razlika je ogromna, u svemu. Ali rece neko, narod iste, narod dobija. I fotkanje je jos i bezazleno. Ljudi snimaju sahrane video kamerama.

O da... ima toga i kod nas.
Teško je za poverovati, ali neko zapravo zaista trčkara okolo po sahranama i škljoca aparatom! 

Pozdrav

[tik-tak]

Skup pravila o ponašanju i meñusobnim odnosima ljudi koja je
izgradila i usvojila neka društvena zajednica može se definisati kao moral.
Na moral se gleda i kao na svest o dužnostima, kao na spremnost za vršenje
nekih zadataka, kao na disciplinu, samopouzdanje, hrabrost. Gledano, tako
moguće je govoriti o učeničkom moralu, nastavničkom moralu, moralu deca,
roditeljskom moralu, moralu muškaraca, moralu žena, moralu radnih
zajednica kolektivnih udruženja.
definicija morala sadrži ove elemente;
1). da je moral poseban oblik društvene svesti;
2). da obuhvata odredjeni skup pravila i normi ponašanja ljudi;
3). da reguliše odnos medju ljudima, izmedju pojedinaca,
pojedinaca i grupa i izmedju grupa;
4). da se odnosi odredjuju na bazi dobra i zla.

  a sad na fotografiju da se vratim. cilj fotografije da izazove osecanje kod ljudi. ako neko zeli da slika rodjenje deteta, rodjendan, vencanje, smrt to je njegova privatna stvar. ako umetnik zeli da skrene paznju na neke stvari u drustvu onda se to moze nazvati umetnoscu, kao sto je u o ovom slucaju etiopsko dete. pitanje je dal je pomogao ili nije pomogao , da li je mogao ili nije mogao. nisam bio u toj situaciji pa ne znam. jadno je to sto su "drustva" sakrila iza fotografa plasiraju da je trebao da pomogne a ne da ode. ko je napravio takvo stanje u toj zemlji ? sta su organizacije ucinile ? NISTA. jednostavno oni imaju svoj interes i to je to.

 ako fotograf slika neciju privatnu kucu bez saglasnosti vlasnika a pri tome nije ni muzej ni neki drustveni problem mogu reci da je to zloupotreba. sto se tice vitni ona je slavna licnost i ona nema privatnost tako da ovo spada u paparaco fotografiju. iskreno ja sam protiv mnogih takvih slika. npr. slikaju 50 fotografa kako neka slavna iznosi bebu iz porodilista.

[Grizli]

Razlika je ogromna, u svemu. Ali rece neko, narod iste, narod dobija. I fotkanje je jos i bezazleno. Ljudi snimaju sahrane video kamerama.

O da... ima toga i kod nas.
Teško je za poverovati, ali neko zapravo zaista trčkara okolo po sahranama i škljoca aparatom! 

Pozdrav

svaka na mestu!

[Zoran Rodic]

Ma bre ovo nije fotografisao fotograf, vec neko iz uze familije ... i to sa nekim mobilnim telefonom.

Taj se omastio poprilicno prodavsi ovo nekom tabloidu.

[tik-tak]

Ma bre ovo nije fotografisao fotograf, vec neko iz uze familije ... i to sa nekim mobilnim telefonom.

Taj se omastio poprilicno prodavsi ovo nekom tabloidu.

dok se nekom ne smrkne drugom ne svane, sto bi rekli srbi. u tome i jeste stvar. da li je novac sve u zivotu i po svaku cenu ili treba imati malo i morala i dostojanstva ?