Nisam video tu fotku sa detetom i lesinarom ali jesam citavu gomilu slicnih. Ne znam sta je fotograf mislio dok je radio svoj posao, da li je mogao da pomogne detetu ili ne, ali takvi radovi imaju neprocenjivu vrednost. Da nije takvih slika, kako bi smo znali za problem sa gladnom decom Afrike? Da li bi iko reagovao na neku obicnu, amatersku fotku?
Samo majstori, a takvih ima i ovde na forumu, mogu da zabeleze i ono sto se ne vidi, uzas, jad, strah, patnju, bol, beznadje... I samo takve fotke mogu da izazovu odgovarajucu reakciju posmatraca.
Gledajuci izuzetno potresne fotografije iz Etiopije ni jednog trenutka nisam ni pomislio na to cime su radjene, koja je eskpozicija, blenda, filter... cak ni na to kako se osecao fotograf dok je sve to gledao kroz trazilo. Na pamet mi nije padalo da li je moralno fotografisati tako nesto, i objaviti u meidjima. Samo sam osecao ogromnu tugu, i sramotu sto pripadam ljudskoj vrsti. Posle toga sto sam video moj zivot vise nikad nece biti isti, a verujem da i mnogi drugi, koji vide takve fotke nece moci nikad da ih zaborave.
Upravo je to svrha takvih fotografija. Da se promeni svest ljudi.