Ovo jedva čekam da čujem od ostalih.
Još dok sam imao običan kompakt, relativno često sam nailazio na čudne/radoznale/sumnjičave poglede ljudi koji se zateknu u mojoj blizini dok fotografišem. Sa dslr-om je pažnja mnoooogoooo veća. Još dok mi visi na ramenu ljudi me posmatraju, a tek kada ga skinem i kadriram nešto...
Mnogi su morali da me prekidaju i pitaju "za koje novine slikam".
Drugi se pak usude i da me pitaju šta to slikam jer oni ne vide ništa zanimljivo u slikanju nekog drveta, psa, mačke, lista, bube... U trvđavi sam slikao vrane koje su kljucale po travi, pa sam se i ja spustio nisko i hvatao ih iz njihove perspektive. Zanesem se dok slikam, a kad sam se malo "osvestio", iza mene se okupilo 4-5 ljudi i posmatraju šta radim. Prosto postane neprijatno kad te gledaju kao da si neki ludak koji je taze pobegao.
Čudno mi je što ljudi svašta sebi dozvoljavaju kako bi me prekinuli u radu. Čujem čak i uvrede tipa - "vidi budalu, slika golubove", koje dobace iz pozadine.
To je zato što se dosta krećem u urbanim sredinama, jer sam nedavno prodao auto pa ne mogu ići negde van grada. Znam da je van grada mnogo lakše za rad, mirno i nema ili je vrlo malo ljudi.
Jedan od najvećih bisera bio je dekica, koji me je posmatrao 15ak minuta, kada mi je prišao i rekao: "Sine, uspori malo, će ispucaš ceo film".
Kakve su vaše zgode i nezgode?