Odmah da kažem, ja sam, izgleda, u prilično "obolelom" stadijumu, ako se tako mogu izraziti....
Nedavno odlučih da uštekam novac za neki telefon, iako sam rekao da više nikad neću dati preko 150€ za telefon jer za sećam se kad kupih Nokiju N73 za 400€ kad je tek bila izašla, pa sam se jedno X puta iznervirao zbog njenog dzojstika, servisa i slično, i onda se opet zajebunih i kupih Nokiju N96 takođe 400€... Dobro, ovaj drugi me je ćale častio jer sam sredio 3 godine faksa, al', svejedno, i kod njega me je iznervirao nekvalitetni slajder a prodavcima je sasvim normalno da to škljocka tako kako škljocka i tu reklamacije nema
...
Ovaj što želim je trenutno 370€, pa ću čekati da mu cena opadne i da ja to uštekam
A danas, u prolazu kroz Spens, vidim Nikon D3000 ili D3100, nisam obraćao pažnju za 40000 dinara... I onda počinje tako da me pecka... HTC Desire HD košta 370€, a ovaj dSLR skoro isto... Šta kupiti?
Pa onda skontam da mene kod dSLR fotoaparata pali bokeh, što za sobom povlači i neki prajm staklić... I naravno još koju stotinu evropejaca... A poznavajući sebe, onda će, za neko vreme, trebati još neki staklići i još neki novac koji ne'am
I totalno zaboravim na telefon... O njemu počinjem da mislim upravo sada, ponovo... Nema pokretnih delova pa rekoh da probam i to, možda me neće nervirati kao ova 2 poslednja...
I tamo - ovamo, hoću ja oboje, al neće da ide...
Ako ćemo realno, mogu ja da živim i bez Andorid OS-a, i bez dSLR-a koji daje kvalitetne fotke, a da njihovom mestu ostanu Symbian OS i Fuji fotoaparat koji su trenutno na stolu...
Međutim, samo se delimično slažem sa onim da se za recimo 500 evropskih novčanica ili čak manje, može kupiti telefon koji će služiti za razgovor i sms, fotoaparat, mp3/4 player, i neki jeftiniji netbook... I imaš "sve" dok neko za te pare kupi samo dSLR ili multifunkcionalni telefon, sa možeš misliti, fotoaparatom od 8MPx (a kvalitetom fotke kao da je fotkano Casio digitronom)...
Šta da radim sa svim tim nabrojanim? Sve u jedan kofer i onda vuci sa sobom...
Nije baš zgodno svakodnevno vući tolike gedzete sa sobom, a s druge strane, ne bih da kupujem nešto što baš i nije toliko kvalitetno (da bih se uklopio u neki budzet) i da mi bude rešenje za naredne 2-3-4 godine...
5. godinu koristim laptop koji još nemam nameru da koristim jer je pravi zmaj i danas ali mi ga je toliko mrsko poneti na faks da je to strasno... Iako je u njemu 3,5 kg, zamislite kako bi bilo nositi sa sobom sve gore pomenuto
I uz sve gore nabrojano, treba položiti još par ispita i završiti elektron'ku, koji takođe traže veeeeeliku pažnju i vreme, tako da je hardver i softver sa mnom uvek, hteo ja to ili ne...
U ovom trenutku zaista mislim da je ljudima koji su na bilo koji način operisani od tehnike, tehologije, hardware-a i software-a, u određenim trenucima lepše nego ovim drugim koji su tome posvećeni i u tome vide lepotu....
Njihovo shvatanje fotoaparata je da onaj od 50€ daje fotku kao i onaj od 5000€ koju će on izraditi na jeftinom fotopapiru formata 10x15 za 20 dinara...
Nema pojma ni šta je bokeh, ni šta je prajm staklo, šta je PS i kako se u njemu radi.... Na kraju krajeva, ako mu je to stvarno toliko potrebno, dodje do mene i kaže: "Šule, pomozi ako Boga znaš, napravi, uradi, odradi... Eto mene za 2h, idem popiti kafu pa me zovi kad završiš..."
Tako je i sa telefonom, i računarom koji služi za čitanje Blica, Politike, Monda, četovanje na FB... Njemu to pokazuje ono što on hoće da vidi, a to što mu kuler na procesoru nije očišćen 7 godina, to nema veze, tu prašinu će skloniti neki drugi "dobar drugar" za takve stvari jer on uživa u usisavanju tuđe prašine...
Naravno, ovo sve govorim kad je u pitanju ono "ajde, učini mi uslugu pa ćemo piti kafu kad se vidimo" a znamo svi da ćemo se videti na toj kafi videti nikad...
Kako Vi ostali stojite po ovom pitanju? Tj. po svim pitanjima, od onog koliko ste zaludjeni računarima, telefonima, ma svime, do onog, ajd me fotkaj da mi je pozadina zamućena a nemam nijedne bore na čelu, to je tebi 5 min?