@millas
Objasnio sam u većini testova. Znači - ne čitaš testove, a!? Sedi jedan!
Šalim se. Evo kako to funkcioniše - vrlo je slično fotografiji, ali ume da buni. I mene je, pa sam pre nekoliko godina rešio da to malo izbistrim i - uspeo.
Zatvarač kod aparata svi znamo šta radi. Kod videa je isto to u pitanju, samo što se zavesica ne pomera fizički (za tim nema potrebe), već se on reguliše elektronski, tako što "pali/gasi" senzor, eksponirajući frejm po frejm.
Svi znamo da se video sastoji od frejmova u sekundi (fps). Dakle, kad zamislimo film koji je snimljen u 30fps, a onda i jednu njegovu sekundu, videćemo da se ona sastoji iz tih 30 sličica, je l. E sad, svaku od tih 30 sličica zamislimo kao običnu fotografiju. Bukvalno tako. Šta dobijamo. Dobijamo 30 fotografija, koje su ekvivalentne pucanju rafala brzinom od 30fps, samo što su sve u niskoj rezoluciji.
Kako je cela sekunda podeljena na 30 delova, odatle sledi da jedan frejm, može da traje najduže trideseti deo sekunde, odnosno 1/30. Znači, trajanje frejma je fiksna veličina, koja zavisi od podešavanja kvaliteta. Ako je video snimljen u 50fps, onda će maksimalno trajanje frejma biti 1/50.
Imajući to u vidu, obrati pažnju na sledeći parametar - ako se prema svakom frejmu odnosimo kao prema običnoj fotografiji, znamo da ga, osim ISO vrednosti i otvora blende, karakteriše i brzina zavesice. E sad, isti taj parametar primenimo na sam frejm, nezavisno od ostatka filma. Iz toga sledi da maksimalna brzina zavesice u filmu utiče na "razmazanost" (motion blur) svakog pojedinačnog frejma. Kada je zavesica brza, onda su svi frejmovi dovoljno zamrznuti, pa slika, kada je tečna, postaje niz veoma oštrih frejmova, koji kada se puste jedan za drugim, proizvode efekat sličan TV kameri (brza zavesica se koristi u živom TV programu - vesti, dokumentarne emisije, većina serija...). Što je zavesica sporija, tj. bliža limitu (limit je, kako sam prethodno napisao, 1/fps filma), to je zamućenje svakog pojedinačnog frejma veće, a time su i prelazi između frejmova mekši. Takvi (spori) frejmovi su, sami za sebe, kao fotografije potpuno neupotrebljivi. Ali, kada se puste tečno, brzinom od najmanje 24fps, deluju glatko i daju onaj filmski "look", koji viđamo u bioskopu i uopšte, na filmovima više kategorije (u tehničkom smislu).
U praksi, kako mi je objašnjeno (hvala Xandros), za sporiju zavesicu se treba držati
1/(fps*2) brzine. Ranije je to pravilo bilo zbog mehaničkih ograničenja filmskih kamera, a danas se to pravilo praktikuje kako zamućenje ne bi napravilo efekat, od koga dolazi do mučnine, već nakon kratkotrajnog gledanja
EDIT: Ispravka lapsusa
Pozdrav