Sa paznjom sam procitao "dvoboj" oko toga da li treba hvaliti ili samo kritikovati fotografije koje tako pomno kacimo na ovaj forum. Meni se cini da je istina negde na sredini. "Lajkovanje" verovatno prija (Bole je u pravu, najtuznija je fotografija na koju se niko ne osvrne!), ali je pohvala mnogo vise od toga. Ona je ohrabrenje nekom od nas koji se muci, trudi, ulaze i radi...a sve ide nekako sporo i traljavo. U tom slucaju ona mala rec "Dobra fotka, odlicno" moze znaciti mnogo i verujte mi da znam sta govorim! Iz licnog iskustva, jasno! Sa druge strane jesam i za kritiku i dobronamerno ukazivanje na greske, ali ne tek bilo kakvu kritiku, tipa "mogao si malo da posvetlis", vec onu koja se oslanja na EXIF i koja konkretno ukazuje na blendu, ekspoziciju, ISO... i tek onda sledi kriticki osvrt na sam dozivlja fotografije, obradu, crop i td. Ovaj osvrt je kraju, zato sto je taj "umetnicki dozivljaj umetnickog dela" ipak subjektivna stvar. Ne jednom sam doziveo da neka mnogo hvaljena fotografija, pa i nagradjivana, meni bas i nije nesto, u umetnickom smislu mislim... I da sumiram, - i za pohvalu sam i za konstruktivnu kritiku sam. A stose fotografije dece tice, mislim da tu prestaje svaka objektivnost. Deca su, kako neko ovde rece, generalno lepa, a subjektivnost raste sa rodjackom bliskoscu ("nije sto je nase, ali...").
