TIMELINEPosle turbulentnih godina od predstavljanja prvog člana X sistema, mnogo osporavanja usled loše softverske podloge i nastojanja da se nametne kao ravnopravan takmac postojećim igračima na tržištu, Fujifilm je konačno došao u poziciju da može da uspori tempo i zadrži se na utabanim stazama, čije je nastajanje mukotrpno platio, razvojem koji svakako nije bio jeftin, a bio je dodatno opterećen insistiranjem na nesvakidašnjem dizajnu.
X-T4 je prvi iz serije, koji je u startu prepoznat prema svojim kapacitetima i koji neće imati teret dokazivanja u oštroj konkurenciji. Bukagije, koje je Fujifilm sebi obezbedio, odbacivši bilo kakvu ideju uvođenja 35mm senzora u svoju ponudu, učinila je igru nešto težom u samom startu. Međutim, praksa je pokazala da ova poslovna politika nije bila toliko bezumna, koliko je možda delovala u svom začetku. Razlozi za to se kriju u činjenici da je zasićeno tržište aparata sa senzorom punog formata, više sklono traćenju resursa, nego obezbeđivanju primata.
Nasuprot tome stoji skromnije, ali bitno živopisnije tržište APS-C modela, u kojem obitava i celokupan X sistem. X-T4 je etabliran kao najvažniji model u okviru tog sistema. Radi se o aparatu koji kombinuje superiorne elemente u okviru brenda i nudi ih u integralnom obliku, maksimalno lišenom uslovljavanja i ograničenja, najčešće nametnutih u nižim klasama. Takođe, iako deli cenovni rang sa X-Pro3, ciljne grupe su im dijametralno različite, gde X-T4 dominira onom koja od aparata očekuje beskompromisne performanse, uz što manja ergonomska ograničenja.
Retro momenat ostaje okosnica dizajna, ali se primećuje da Fujifilm sve manje insistira na isključivom potenciranju baš takvih komandi i dozvoljava ograničenu, ali sve efikasniju „digitalizaciju komandi, što u konačici – dovodi do bitno bolje ergonomije.
Ono što mnogima prvo privuče pažnju, senzor, ovaj put je skinut s liste unapređenja, što ne mora nužno biti uzeto kao nedostatak. Najzad, senzor u Fujifilm aparatima nikad nije bio problematična stavka, te je i sad svu pažnju moguće usmeriti na neke druge aspekte funkcionisanja. Koliko je ceo recept zreo i otporan na eventualne nedostatke, pokušaćemo da dokučimo u nastavku testa.
SPECIFIKACIJESimbolične generacijske razlike su u principu nepoželjne. Potencijalni kupci teže ka tome da za svoj novac dobiju što više, a unapređenja koja je potrebno tražiti u tabelama, obično ne sugerišu da je proizvođač imao ozbiljne planove:
Tehničke karakteristike: Fuji X-T4 u poređenju sa prethodnikomX-T4, bez obzira na tek sporadične promene, ima dovoljno argumenata da vas ubedi da je čak i tranzicija sa X-T3 vredna ulaganja. Naravno, isplativost zavisi od ličnih afiniteta, ali je teško odoleti takvim pikanterijama kakva je integrisana stabilizacija na nivou senzora, brži rafal, obrtni displej ili veća baterija. Nisu promene limitirane samo na ove stavke, ali su one najatraktivnije. Određena unapređenja su izvedena i na nivou video zapisa (istina, dosta stidljivo) i u softverskom segmentu generalno.
PAKOVANJEFuji X-T4 se nudi u dve varijante i dve vrste pakovanja. Samo telo može biti u crnom ili srebrnom finišu (metalni delovi oplate), dok pakovanje može podrazumevati samo telo ili sa kit objektivom. Mi smo na testu imali crno telo u kit varijanti. Pakovanje je standardno za Fuji. U diskretnu, mat crnu kutiju, gotovo kockastih proporcija, smešteno je sve ono na šta smo navikli kada je Fuji X sistem u pitanju:
Fuji X-T4, sadržaj kit pakovanja sa Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS objektivomSadržaj kit pakovanja, osim tela i poklopca bajoneta, podrazumeva zaštitni poklopac papučice blica, široki rameni kaiš, poklopac PC-sync konektora, USB-C/3.5mm stereo adapter za slušalice, NP-W235 bateriju i AC-5VJ adapter sa pridruženim USB kablom za punjenje. Primećujemo da aparat sada stiže sa već montiranim trouglastim alkama za montažu ramenog kaiša, te je samim tim izostavljen i naročit alat za njihovu montažu ili uklanjanje. Kožne manžetne su takođe već montirane, mada bismo bili srećniji da je primenjeno rešenje kao kod Nikon DSLR-ova, gde je alkama fizički limitirana pokretljivost, tako da ni u kom slučaju ne mogu fizički dodirnuti, pa samim tim ni oštetiti telo.
Tu je, naravno, i kit objektiv, dobro poznati Fujinon XF 18-55mm f/2.8-4R LM OIS. Fujifilm X-T4 je jedan od retkih modela koji danas stižu sa štampanim uputstvom, ali je to slaba uteha, s obzirom da su neki drugi standardni elementi zakinuti. Pre svih – namenski punjač koji je, po uzoru na mnoge druge MILC modele, izostavljen u korist direktnog punjenja posredstvom samog tela, dok je baterija u njemu. U prethodnim recenzijama smo obećali da ćemo čvrsto ostati na liniji kritike ove prakse, pa to ovom prilikom i činimo.
U skladu sa trudom koji neki proizvođači ulažu u pogledu poštovanja logike (ali i džepa svojih kupaca), smatramo da je dovoljno samo prekopirati pređašnju konstataciju:
Virus bespoštedne i najčešće potpuno nelogične, nesvrsishodne i krajnje iritirajuće štednje, preti da se raširi na apsolutno sve frontove tehnike. Bezumna i neobjašnjiva ideja da jedan punjač može činiti nekakvu merljivu razliku u smislu profita, teško može parirati očitom i neizbežno gorkom ukusu koji, uz već očekivan marketinški kontra-efekat, ne ostavlja mnogo mesta racionalnoj analizi. Svaki pokušaj da ovakav potez racionalno objasnimo, završio se neslavno. Činjenica je da punjenje na ovaj krajnje diskutabilan način, neizostavno prolongira vreme između dva fotografisanja – prvo, zato što je punjenje sa standardnog USB konektora veoma slabog napona i samim tim sporo (može potrajati i 3 sata; jeste brže nego ranije, ali je i dalje sporo), a drugo jer se kao interfejs između punjača i baterije koristi ni manje, ni više nego – sam aparat. Samim tim, dok god se baterija puni, prinuđeni ste da sa njom parkirate i aparat, a to nekad podrazumeva i veoma nepraktične pozicije za držanje skupog aparata! Možda se kao očigledno rešenje nameće logična ideja o kupovini dva primerka aparata – jedan za korišćenje, a drugi za punjenje. Ili je možda ipak jednostavnije bilo uvrstiti i taj neverovatno skupi, obični, plastični punjač, koji bi celu zavrzlamu učinio nepotrebnom? Ideja punjenja putem USB konektora na telu može biti korisna kao dodatna opcija. Kao primarni način punjenja – ni slučajno! No, pošto neki proizvođači očito istrajavaju u svojoj ideji, bićemo slobodni da i mi istrajemo u svojoj, koliko god bila „donkihotovska“.
Ostatak teksta →
Fuji X-T4, Test
