...ali sreća je ipak što tamo nismo bili sami
Ne mogu da ne iskoristim ovu priliku da se ne zahvalim našem drugaru i prijatelju sa foruma
Vitu Jermanu (i njegovoj ljubaznoj supruzi) , na iskrenoj i toploj dobrodošlici u njihov dom ali i na svoj ostaloj nesebičnoj pomoći koju nam je ukazao tokom ove expedicije, bez koje ovaj put nikada ne bi izgledao onakav kakav je bio.
Iskreno bilo je ovo jedno nezaboravno iskustvo kakvo se pamti, i koje će ostati u sećanju i onda kada se čovek bude prisećao samo najupečatljivijih dogadjaja u svom skromnom životu.
U expedicionom korpusu ekipa ovaj put mala, ali pažljivo birana.... Put će biti dug a iskušenja velika pa nije ni moglo drugačije nego tako...SMarko, Oldtimer, Vito i moja malenkost - Argon.
Nakon ranojutarnjeg polaska i više od 5h klackanja autoputem bratstva i jedinstva , stižemo na naše prvo odredište Slovenske Konjice i dom dragog nam, Vita Jermana.
Nakon radovanja, okrepljivanja duše i tela, a zatim i poslednjih provera opreme i maršute puta, pred ponoć krećemo put našeg konačnog cilja - Dolomita.
Dva velika automobila su krcata opremom.
Sami se čudimo koliko nam toga treba, u neverici vrtimo glavom ali svejedno .... krećemo.
Šta je bilo zatim iskreno ne znam....Zaspao sam kao klada, kao i uvek što činim u sličnim situacijama. Prosto te dosadne delove najviše volim da prespavam.
Put je vodio preko Slovenije, Austrije i na kraju Italije dok pred zoru nismo stigli...Pred nama su jutarnji traci otkrivali nešto na šta naše oči uopšte nisu navikle...Dzaba tu priča.
Expedicija je trajala oko 4-5 dana, a ovo su fotografije sa tog puta..... pa polako da krenemo
