Zaboravljeni

[Stein]

Zapnu mi za krajičak oka, tamo negde, daleko iza ulične ograde, u zadnjem kraju dvorišta, zaboravljeni...

[Stein]

i još...

[cronnin]

Nije loše, ali moraćeš više da se pomučiš tražeći bolji ugao.

[Argon]

kadar je pretrpan svačim nečim i haotičan. Nejasan je i teško drži pažnju.
Svetlo je veoma loše a ima i drugih mana...Bolji ugao teško da bi opeglao ove male probleme.
Onako drugarski, ovo ne valja...
Ovde bi od pomoći bila filozofija zvana ˝manje je više˝, i mnogo više nadahnuća i inspiracije kada se uzme fotoaparat.

[Stein]

Hvala na komentarima

Što se izbora motiva tiče, tražim odbačene stare aute po zabačenim delovima dvorišta što sa sobom uglavnom povlači problem pristupa objektu (starom autu kojeg su davno otpisali)
Takva dvorišta uglavnom više liče na otpad, zarasla su u korov i auti su nepristupačni za slikanje osim sa ulice odakle i kako dobaci pogled. Ideja je bila da slike budu "dokumentarnog" karaktera, tj, da zabeležim nešto tako kako jeste, ali ako nije dobro, onda nije dobro... Ne znam kako ću iskopati bolji ugao jer se recimo "fića" vidi odatle i samo odatle, sa suprotne (prednje strane) auta je njiva koja je ograđena žičanom ogradom... Jedino da nekome pokucam na vrata i kažem šta želim pa da me ili pusti u dvorište ili otera motkom

[Stein]

Ovo su ne-editovani originali, ako ne računam umanjenje na propisanu veličinu. Ne znam da li je od ovoga uopšte moguće napraviti bolji rezultat (promeniti ugao snimanja na ovim slikama sigurno ne mogu) no u smislu post-procesiranja... ?

[I love deadlines]

Slika sa fićom je mnogo bolja ovakva nego kropovana/zumirana.

[Rodeo]

Evo nekog mog vidjenja te slike, nadam se da ne smeta.

[I love deadlines]

Original je, što se mene tice, ipak najbolji. Dobra je centralna pozicija u kadru, boja automobila ga ističe, seno (slama? seno? slama? zob, zob, zob?) ga lepo uokviruje... Ako je cilj da fotografija bude dokumentarna, širi kadar obezbeđuje kontekst. Kropovi ga samo nagoveštavaju.

[Argon]

Deponije, smetišta, odpadi... mene nekako puno više zanima poenta fotografisanja ovakvih mesta...
Ako je u pitanju informativna tj dokazna fotografija u smislu podnošenja prekršajne prijave protiv Petra Pretrovića ili N.N. lica, onda to još mogu da razumem...

U suprotnom, da li je kadar ovakav ili onakav, obrada c/b ili u boji ja stvarno ne vidim šta će to promeniti...
Poznato je da se na planeti zemlji razne loše stvari dešavaju i to je fakat...Ali srećom postoje i neke druge lepše stvari, i fotografija je sigurno jedna od njih...

Nisam ja siguran zato da treba mešati babe i žabe bez neke preke potrebe...

[Rodeo]

Poznato je da se na planeti zemlji razne loše stvari dešavaju i to je fakat...Ali srećom postoje i neke druge lepše stvari, i fotografija je sigurno jedna od njih...

Zasto bi se ogranicavali na fotografisanje samo lepih stvari?

[Argon]

hm, pitanje je naravno jako smisleno...
..ali će zato svaki moj sledeći odgovor bio jako besmislen onom ko me do sada nije razumeo.

[Stein]

Ja sam "frišak" u svemu ovome bez obzira na godine pa molim da mi se ne zameri ako pogrešim tu i tamo, ako ne radim neke stvari kao iskusniji.
Dugi niz godina sam bio okupiran svim i svačim a fotografisanje se uglavnom svodilo na banalno dokumentovanje trenutaka koje vredi zabeležiti kao podsetnik (druženja, izleti, letovanja, odrastanje deteta) i nekih stvari koje sam radio (posao/hobi) a sve je to uglavnom beleženo takvim aparatima kakve sam u tom trenutku sebi mogao priuštiti.
Tek sam sa pedeset uspeo da odvojim toliko da sebi priuštim pristojan aparat i nekoliko objektiva da mogu da se zabavim slikanjem koje nema direktne veze sa porodicom ili poslom.
Motivacija za (bar ja to tako doživljavam) slikanje starih, zaboravljenih i odbačenih auta je povezana sa onim pričama i sećanjima ljudi koji večito izvlače priče kako se nekada išlo "peglicom" ili "fićom" skroz do Beča ili Turske, mora, kupovine prve "bube" i kako je to bila "velika stvar" za nekoga i uz to obavezno priča kako su to bila divna i bolja vremena. Što bi rekli Good old times
Nije poenta u samom autu, nego u sećanjima vezanim za to neko vreme i taj neki auto koji eto, danas nije mnogo više no gomila krša negde u žbunju ili zadnjem delu dvorišta. Te karoserije ostaju nemi svedoci nekog "boljeg" vremena koje je nepovratno prošlo.
Naravno, pitanje je kako to neko doživljava. Ostaje doduše, i pitanje zašto, ako im već taj krš ne treba i ničemu ne služi, a predstavlja ruglo, to čudo još uvek stoji tamo? Dovoljan bi bio jedan telefonski poziv i kamion iz otpada bi to došao da pokupi i rešio bi vlasnika bede. Siguran sam da ih ne "čuvaju" zato što im treba ili zato što imaju neke planove da te aute restauriraju ili makar "vrate u život"... Mislim da ih podsvesno drže kao što neko čuva stare slike u albumu, kao podsetnik na neka davno prošla vremena za koja još uvek negde u sebi misle da su bolja nego ovaj život koji žive.
Danas vozim "nov" auto sa svim mogućim gedžetima, ali svaki put kad vidim starog "Minija", uvek se setim svog prvog auta i prvog odlaska na more minijem... (i svih problema i kvarova koji su bili deo avanture  )
Eto... Valjda ovo znači da ima istine u onoj izreci da je lepota skrivena u oku posmatrača...

(na slici moj Mini...)