Nisam bio tu kad je pokrenuta tema, pa čisto da pojasnim neke sitnice.
Fotografija se retko prodaje, u smislu kako se to radi s materijalnim dobrom. Isto kao i softver - kada nekome prodaš Windows, nisi mu prodao operativni sistem sa svim sorsovima i pravima na njega, već samo licencu za jednu instalaciju na jedan komp. Drugim rečima - kupovinom licence, OS nije postao njegovo vlasništvo. Postoji i druga varijanta, gde se fotka bukvalno PRODAJE/PREDAJE u vlasništvo drugom licu - tada ono sa fotografijom može šta joj je volja, pa čak i da je preprodaje dalje.
Ovo je sasvim uobičajena praksa u okvirima intelektualnih autorskih prava i nema tu ničeg čudnog.
Drugo, postoje namenske i nenamenske fotografije. Kada se rade namenske (za nekog klijenta se fotografišu neki objekti/subjekti koje je on napravio/kupio/angažovao), onda takođe prelaze u trajno vlasništvo. Međutim, kada su opšteg tipa i kupljene su iz postojećeg portfolija fotografa, tada obično važe neka druga pravila i tipovi licenciranja. Nisu to izmislili fotografi, nego neki drugi ljudi, a služi i da bi npr. zaštitilo subjekte fotografije od neželjene eksploatacije. Npr, bilo je slučajeva gde osoba kupi fotografije modela koji tek što je postao punoletan i pod plaštom "fotka je moja", ladno krene da reklamira Sex Shop. Možete misliti kakav je to šok bio za modela, kojem je predočeno za šta potpisuje saglasnost i takvog sadržaja nije bilo u ponuđenom dokumentu. Dakle, mora postojati granica.
Treće, neograničena prava podrazumevaju da je novi vlasnik u mogućnosti da zarađuje na kupljenoj fotki, a to mnogi kupci ne razumeju - TO NIJE obuhvaćeno nijednim ugovorom, osim ukoliko decidno nije tako navedeno.
I to bi otprilike bilo to.
Pozdrav