1. Kada izoštriš sliku na subjektu, jasno je da postoji samo jedna ravan na kojoj je fokus savršen, a sve ispred i iza nije u fokusu. Ali, ako tvoje oko to ne primećuje, može da se kaže da ipak jeste u fokusu do neke mere. To određuje
Circle of Confusion i zavisi od tvojih očiju, tj. da li ga vidiš ili ne. Za tačkaste izvore svetlosti koji se nalaze ispred i iza fokusne ravni se CoC lagano povećava dok ne postane dovoljno veliki da može da se kaže da tačka više nije u fokusu. Najbolje pogledaj ovaj video:
https://www.youtube.com/watch?v=Pdq65lEYFOMSvaki senzor dake ima neki svoj originalni CoC, ali u krajnjem domenu to sve zavisi sa koje udaljenosti gledaš, šta gledaš (rezolucija monitora ili veličina printa) i šta je napravilo sliku tj.
pixel pitch senzora. Bez obzira što senzor ima puno pixela na malo mesta, pa CoC postane dovoljno veliki da obuhvati 4 pixela, ako tu istu fotku od 6000x4000 gledaš na 1920x1080 monitoru nećeš videti nikakav
blur. Isto tako ako posmataš odštampanu fotku sa 2 m, delovi gde CoC na senzoru obuhvata 9 pixela i koji su faktički mutni, mogu da ti izgledaju sasvim kristalno oštro
2. DoF zavisi od otvora blende. Što je otvor blende veći, to će tačkasti izvori svetla crvene i zelene boje, koji nisu u fokusu, biti veće površine na senzoru. Na gornjem primeru je otvor blende jednak prečniku šočiva, a na donjem je blenda zatvorena na otprilike 1/4 te vrednosti.
Za DoF
može da se kaže da zavisi isključivo od fizičkog otvora blende i da veličina senzora ne igra nikakvu ulogu. On nije uvek isti na f/2.8 jer to
f nije isto na objektivu gde je f=50 mm i na drugom koji ima f=180 mm.
Na ovom sajtu koji si linkovao ti piše “The calculator will automatically adjust for any "focal length multiplier" or "field of view crop" for the selected camera.”
Ako dobro razumem, on sam koriguje kadar da bi napravio istu kompoziciju. Nešto kao na ovoj slici?
Ako si slikao sa x1,6 krop aparatom i f=50 mm staklom na f/2.5, imaš otvor blende od 50/2.5=20mm. Ako nakon toga slikaš sa FF aparatom moraćeš da priđeš bliže subjektu da bi dobio istu kompoziciju kao na kropu, i zbog toga imamo manji DoF. Alternativno, da bi dobio istu kompoziciju, ti možeš da staviš 80mm objektiv na svoj FF aparat, ali ako hoćeš da zadržiš istu ekspoziciju, moraš da ostaviš f/2.5, što na tom objektivu daje fiziči otvor od 80/2.5=32 mm pa DoF postaje manji.
Preciznije, veličina senzora utiče na uvećanje i efektivnu žižnu daljinu, a oni posredno utiču na DoF. Stavljanjem FF objektiva na krop senzor, povećava mu se efektiva žižna daljina, zbog čega je uvećanje veće i samim tim CoC opseg postaje malo uži pa se smanjuje DoF. Istovremeno, otvor blende ostaje fizički isti, pa na takvu povećanu žižnu daljinu ima efekat kao da smo zatvorili blendu zbog čega se DoF povećava. E sad, ako hoćeš da napraviš potpuno isti kadar, sa krop senzorom još moraš da povećaš udaljenost između aparata i subjekta, i da povećaš fokusnu distancu, što rezultira povećanjem DoF-a. Ovaj poslednji efekat je fizički najizraženiji i kada se sva tri saberu dobija se povećanje DoF-a na krop aparatu, ako jurimo isti kadar.
3. Hiperfokalna distanca je najmanja udaljenost na koju možeš da foksiraš objektiv, a da ti istovremeno svi objekti u pozadini (do beskonačne udaljenosti) ostanu u fokusu. Bitna je za pejzažnu fotografiju, jer moraš da ideš makar do nje da bi ti pozadina bila u fokusu. Ako ti prvi plan nije neophodan, onda slobodno možeš da fokusiraš dalje od HFD. Inače se najbliža tačka koja će biti u fokusu nalazi na polovini te HFD udaljenost.
