cronnin hvala Ti, meni je makro izazov, i kada nekom objašnjavam da mi je hobi fotografija, uvek dodam "makro". Jasno, snimam i drugo (tipičan svaštar), ali su to većinom porodične fotografije, "uspomene za sećanje". Nikako da nadjem vremena za malo prirode. Što se nedostataka tiče, naravno da sam ih svestan. Mnogo toga još nedostaje, oštrine pre svega, a moj nedostižni cilj je
stack.
VeNoM imam dva makro stakla, 150 Sigmu i 90 Tamron, kao i tube. Iskreno, sa tubama nikako nisam bio srećan, mada literatura kaže drugačije. Istina, ima i poštenih tutorijala koji kad opisuju makro fotografiju, na prvom mestu stave objektive koji su za to namenjeni, na drugom tube, pa predsočiva i tek onda okretanje objektiva naopako... Ne znam koji aparat koristiš, ali zza mene je 90 mm Makro jako dobro staklo, istovremeno ne tako skupo (uslovno govoreći), i na raznim forumima ćeš naći mnogo dobrih makro fotografija sa oviam objektivom Po meni je ovo staklo dobro i za portrete (f mu je 2.
.
Tony hvala, moj san, a mislim i svakog makro fotografa, jeste da na fotografiji ugleda one kockice (složene oči) neke bube. Ovde se, na dve fotografije, te kockice naziru (nedovoljna oštrina o kojoj govor
cronnin. Da sam snimao sa stativa (što još uvek najčešće ne radim!) mogao sam da probam
stack! Zapravo, trebao sam da pravim
stack sa onim crnim i neuglednim bubama na kojima su kapi rose, jer su bile mirne i nepokretne, snimane u raaaaano jutro, ali eto, iako je aparat bio na stativu, ja to ne uradih....sad se kajem!
Evo jednog vilin konjica, snimanog po blještećem suncu, na neodgovarajućoj podlozi čeličnog kabla, ali kad dugog nema.... Ja obično snimamu A modu (f oko 10 pa nagore) a dozvolim Nikonu d600 da odabere ISO u rrasponu od 200 - 800. Naravno, vodim računa da mi brzina zatvarača bude veća od 1/150, da izbegnem podrhtavanje ruke, što i jeste najveći trik.
