Svima koji su fotke pogledali i uputili komentare zahvaljujem na utrosenom vremenu i dobroj volji da ga trose i na moje fotke:-)
Panchester, mislim da ne bih imao ni bolje ni gore fotke bilo koju opremu da koristim. One su takve kakve su (neke nikakve i njih niste ni videli, neke bolje od nikakvih i njih takodje niste videli i neke prihvatljive koje ste videli) i meni se srce cepa pri pomisli da bi trebalo da dam gomilu love, citaj "vremena", na opremu umesto da tu lovu, citaj "vreme", usmerim na putovanje:-). Da zivim od fotografija i da mi ih neko trazi u enormnoj rezoluciji i dimenzijama, verovatno bih u neku drugu opremu i investirao. Ovako, meni je mnogo bitnije da otputujem, a da li cu to putovanje i cime zabeleziti, stvarno mi je svejedno:-).
Ne bi bilo lose da su fotke tematski izdvojene i propracene odgovarajucim komentarima, tu si potpuno u pravu. Ali za to zaista nemam vremena (citaj vremena) pa to za sada ostaje samo na konstataciji.
Kad vec kazes da su ti pustinjske fotke favoriti i ja da kazem da su pustinje fantasticna mesta, pod uslovom da covek u njima ne ostavi svoje kosti. Nisam imao priliku da ih obilazim avanturisticki vec samo turisticki i video sam parcice pustinje Vadi Ram u Jordanu, Sahare u Egiptu i Tunisu i parcice Mohave i pustinjskog dela Kolorado platoa u USA... Takvo prostranstvo, kolorit i tisina od koje ti bubnja u glavi je neopisivo. Posebna prica je pustinjski deo u USA. Da li mozes da zamislis da se satima kreces putem pravim kao strela, da ti u susret ne dolaze nijedna kola, niko ne ide za tobom, okolo nema ranceva, pumpi, gradova...? Od tri razlicita mobilna operatera, nemas signal ni za jednog. A kao sve je pod kontrolom jer ipak si na asfaltiranom putu:-)