Nas mladi kolega Nenad Poljak se odlučio za ono što bih ja nayvao ekstremnom makrofotografijom. Pod tim podrazumevam ekstremno velika uvećanja, gotovo na granici sa mikroskopijom. To je interesantno područje, plitke dubinske oštrine, oblika i formi koje dozvoljavaju posmatraču da se nasluti i da se mašti da na volju. Ipak, to je i jako zahtevna oblast i nije dovoljno samo ući u što je moguće veće povećanje, ponekad je potrebno kontrolisati svetlos (deVil je o tome lepo komentarisao), ponekad treba pažljivije odabrati model koji se fotografiše, na Nenadovim fotografijama nisu svi modeli podjednako interesantni ni kreativni, pa se stiče utisak da je autor išao samo za jednim ciljem - velikim povećanjem. Lično bih dao prednost kapima, koje je Aleksa duhovito prokomentarisao i sa pravom dao puno komplimenata. Moj savet, ako smem da dozvolim to sebi, jeste da se ne ide sa tako izraženim povećanjima i da se oproba sa fotografisanjem biljaka i životinja iz mikro sveta, as it is.