TIMELINESumnja koju smo izrazili prilikom predstavljanja najmanjeg DSLR-a ikada, Canon-ovog EOS-a 100D, a u pogledu toga da će klasa 1x00D možda prestati da egzistira, pokazala se netačnom. Zapravo, netačnom se pokazalo gašenje te klase, a da imamo neki suštinski novi aparat, baš i nemamo. Kao i mnogo puta do sada, ispostavilo se da su velikim korporacijama skoro potpuno nebitne analize koje su odraz javnog mnjenja. Razlozi su prostiji nego što se na prvi pogled može učiniti – „javno mnjenje“ je sazdano pre svega od stručne javnosti, profesionalnih mislilaca i zainteresovanih amatera koji, ma koliko sebi pridavali na značaju, ipak ne obrazuju većinu u skupini potencijalnih kupaca ili pratilaca dešavanja na fotografskoj sceni. Nepobitna istina, koje smo svi svesni, svoju n-tu potvrdu po redu, dobija upravo u predstavljanju jednog ovakvog aparata, modela čija je svrha vrlo bliska reprintu pohabanih reklamnih panoa, nakon što kiša i vrelina sunca speru njihov sjaj.
Alfred Hičkok, poznati britanski režiser, jednom je prilikom izjavio: „Televizijski program je kao američki toster – pritisnete dugme i svaki put izađe skoro isto“. U Canonu definitivno radi pozamašan broj ljubitelja Hičkoka. Ili barem američkog tostera. Šta god da je od ta dva, na momente se čini da trčimo nekakav maraton sa primesama mazohizma. Činjenica je da je malo onih koji se nisu umorili od Canonove Rebel klase (u najširem smislu) i upornog podgrevanja i žongliranja specifikacijama, sa tek sporadičnim inovacijama i to samo u pojedinim podklasama ove početničke kategorije aparata. Dovoljno je podsetiti da je nekad postojao samo jedan „Rebel“, dok ih sad ima najmanje tri aktuelna i jedan vegetativnog tipa (u ovom trenutku je to EOS 650D, koji je zamenjen novijim EOS-om 700D, ali i dalje egzistira na tržištu, kao što je i običaj sa Canonom u ovoj klasi). Ne sumnjamo da bi marketinški tim Canona (momci i devojke koji svoj posao rade izvrsno, u to nema sumnje) našao načina da nam predoči neophodnost njihovog postojanja u tom obliku, ali je malo onih koji se nisu zapitali: „Čemu sve to?“
Da budemo načisto – nismo jednom rekli da je čak i najlošiji aparat današnjice „loš“ samo komparativno gledano. Svi oni su već godinama iznad minimuma koji je potreban da prosečan korisnik (a kamoli laik) uživa u primarnoj radnji kojoj su ovakvi proizvodi namenjeni – fotografisanju. Pa, u čemu je onda problem, zapitaće se neki? Ni u čemu konkretno! Radi se samo o tome da biznis kao dokaz uspeha poznaje samo formu berzanskih aktivnosti i finansijske težine istih. Koliko god se mi upinjali da ukažemo na očigledne logičke nedoslednosti i bahato tehnološko unazađivanje pojedinih proizvoda (ili čak celih klasa istih, kako je to često slučaj), prodajni rezultati nas demantuju svom svojom silom. Bez kusura!
Suprotno očekivanjima upućenih, aparat čija je uvertira ovako mračna, verovatno će proći dobro na tržištu. Ne zbog toga što za kritike nema argumenata, već zato što marketing definitivno dozvoljava veće slobode nego što svaki pojedinac može da zamisli. Kako je moguće da neki proizvod bude toliko kritikovan, a da opet njegov tržišni skor bude dijametralno suprotan logici? Odgovor koji se nudi, prostiji je od pitanja – do onih kojih se ovakva vrsta kritike tiče, negativne ocene jednostavno ne dopiru. I dok to nije neobično za psihologiju mase, kojoj je globalizovano tržište odavno podložno, ono što nas čudi je odsustvo zapaženijeg uspeha onih koji su sav trud, novac i znanje uložili u istinski vrhunske proizvode, čija je jedina slaba tačka – slab marketing. Pogađate, mislimo na direktne konkurente. Kako one jače, tako i one slabije. Iz ma kog ugla posmatrali situaciju, nemoguće je neprimetiti jalov rezultat nekih zaista dobrih proizvoda u foto-industriji, a sve u korist onih koji se veoma malo (a nekad čak ni toliko) trude da vernim kupcima ponude nešto istinski novo i bolje.
I tako, dok se Canon već godinama bavi dodatnim raslojavanjem ionako upitno balansiranih proizvoda, drugi jedva sastavljaju kraj s krajem, konstantno gravitirajući u ograničenom prostoru između pozitivne nule i potpune propasti. Ne, nećemo roniti suze nad tužnom sudbinom drugih velikih korporacija... samo ćemo se zapitati da li kult karme možda postoji i na nivou ovakvih konglomerata, jer racionalno objašnjenje je očigledno nemoguće pronaći.
Ah da... tema je Canon EOS 1200D. Na američkom tlu poznat kao Rebel T5, a na japanskom kao Kiss X70. ’Ajmo još jednom...
SPECIFIKACIJELista specifikacija otkriva naizgled veće razlike nego što ih zaista ima, dok mnoge od njih definitivno predstavljaju pomak, ali ne u meri koja može da isprati direktnu konkurenciju:
Tehničke karakteristike: Canon EOS 1200D u poređenju sa 1100D Senzor je jedna od onih stvari koje jesu unapređene u odnosu na prethodni model, ali u odnosu na glavne rivale predstavlja ništa drugo do klasičan primer tapkanja u mestu. Ostatak je manje ili više razuman za klasu kojoj aparat pripada, ali se ipak postavlja pitanje da li je ovakav model opravdan, s obzirom šta se nudi i u okviru Canon brenda, ali i van njega. Pitanje bafera na starom modelu, koje je istom donelo dosta kritika, video koji nije u rangu očekivanog, kao i displej, dobili su svoja unapređenja, pa za razliku od situacije sa EOS-om 700D, ovde se ipak ima o čemu diskutovati.
PAKOVANJECanon je tokom godina veoma malo menjao izgled pakovanja (sa izuzetkom najskupljih modela), pa ne čudi što se na polici EOS 1200D veoma teško uočava u moru drugih Canon aparata:
Canon EOS 1200D, sadržaj kit pakovanja sa EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektivom Sadržaj kutije, osim samog tela i EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS II objektiva, obuhvata LP-E10 bateriju sa poklopcem, pripadajući punjač LC-E10 (ili ovde prikazanu LC-E10E, verziju sa kablom), standardni široki kaiš za rame, poklopac bajoneta, USB kabl za povezivanje sa računarom, kratko štampano uputstvo, garantni list i tri diska koji sadrže besplatan softver i uputstvo u elektronskoj formi. Softver se, kao i do sada, sastoji od Digital Photo Professional aplikacije za razvijanje RAW fajlova, EOS Utility alata za upravljanje aparatom, Picture Styles Editora za kreiranje kolornih stilova, Photo Stitch-a namenjenog spajanju snimaka u panoramu, a tu je i Zoom Browser EX, za organizaciju i pregled fotografija. Sve aplikacije su dostupne u verzijama za Windows i Mac OS.
Osim u ovoj, Canon 1200D se može kupiti i u paketu sa jeftinijim EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 III, a po prvi put je uvrštena i kombinacija tzv. „duplog kita“, koji osim optički stabilisane verzije 18-55 objektiva, uključuje i poznati EF-S 55-250mm f/4-5.6 IS II telezum. Za neke je ovo možda tek trivijalnost, ali smo mi sigurni da će ovakav komplet biti u vrhu liste želja, jer kombinuje veoma solidne optičke performanse po veoma pristupačnoj ceni. Još ako na to dodamo i uobičajeni popust koji važi za kit komplete, nije teško naslutiti popularnost u narednom periodu.
Ostatak teksta →
Canon EOS 1200D, TestPozdrav