TIMELINEKao relativno troma po pitanju tehnološkog napretka, autoindustrija je krajem prošlog veka ustalila jedan termin kojim je nastojala zabašuriti nedostatak ideja ili druge probleme u razvoju – „restajling“. „Restilizacija“, kako bismo to rogobatno preveli na domaći jezik, označava osveženje starog modela, najčešće u dizajnerskom smislu, kako bi vremenski jaz do sledećeg, „pravog“ noviteta bio elegantno premošćen, te na taj način amortizovao efekat već dosadnog vizuelnog utiska koji na potencijalne kupce ostavlja već vremešni, aktuelni model.
Paralelu sa foto-industrijom nam do sada nije palo na pamet da povlačimo, ali zabrinjavajući trend koji se do pre nekoliko godina mogao u svom punom intezitetu mogao videti kod Nikona, a od skoro i kod Canona, jednostavno provocira na izvođenje takve analogije. Pretakanje iz šupljeg u prazno, neinventivno ceđenje starih tehnologija i sve to za često i veći novac nego ranije, postaje iritantno do te mere cela oblast prosto „vrišti“ poput ispraznih marketinških bitaka u modnoj industriji. Da li je fotografija toliko potonula u smislu odnosa kvalitet/kvantitet, da se sve svodi na ogromne količine nepotrebne fototehnike koju vrhunski marketinški stručnjaci očas posla upakuju kao nešto bez čega prosečna ljudska jedinka ne može živeti, ili su fotografi, amateri i profesionalci, svoju žeđ za dobrom vizuelnom ekspresijom počeli da utoljuju sve masovnijom kupoholičarskom groznicom, dok kompanije samo nastoje da odgovore takvim potrebama? Iako pasus počinje pitanjem na koje deluje da možda imamo odgovor – ne, nemamo. Znamo samo da rezultat svega možemo videti kroz buljuke raznih fotoaparata u svim kategorijama, kojih godišnje izlazi u količinama koje su nekada bile adekvatne samo za proizvodnju modnih detalja, a da neki od njih možda deluju sjajno iz ugla neobaveštenog pojedinca, ali istovremeno i bajato, neinventivno i skoro pa besmisleno, iz ugla onih čije se poverenje godinama, pa i decenijama stiče. Da nije Nikona i dela MILC (Mirrorless Interchangeable Camera) divizije, uzlazna foto-era bi odavno sunovratila svoj blistavi trend.
U slučaju EOS-a 700D ovakav potez prevazilazi prostu nemarnost za potrebe tržišta i više se graniči sa drskošću, pa i čistim bezobrazlukom. U trenutku kada neki rivali pokazuju zube bukvalno u svim domenima, dopustiti da reprezent najprodavanije klase svoje novitete praktično svede na novi firmware i oznaku modela u ćošku, deluje ni manje, ni više, nego potpuno suludo i prepotentno. Nesreća čitave ove pripovetke je u tome što će jedna ovakva poslovna filozofija, savršeno oslikana u čuvenoj „psi laju, karavani prolaze“, najverovatnije opet proći nekažnjeno. I ne samo to, nego se još može desiti da Canon i ovaj put pobere nove prodajne rekorde, te na taj način direktno naškodi proizvodima koji zaslužuju pažnju. I svojim, i tuđim, bez razlike.
Isprovocirani promocijom jednog ovakvog, iako suštinski dobrog aparata, odlučili smo da je umesto detaljnog testa sasvim dovoljno uputiti čitaoce na test prethodnog modela – EOS-a 650D. Najprostije rečeno, u EOS-u 700D nismo prepoznali baš ništa što bi vredelo uloženog truda za podrobno testiranje, jer su svi pokazatelji potvrdili da se radi o identičnom aparatu sa novim imenom.
Kao i mnogo puta do sada, tek posle nekog vremena na tržištu, pokazaće se šta je od pretpostavki tačno. Razum govori da „recikliranje“ skoro identičnih aparata nema dobru prođu, a opet – upravo je slaba obaveštenost kupaca kojima će ovo biti prvi DSLR, najčešći razlog za neobjašnjiv uspeh nekog modela. EOS 700D, Rebel T5i ili Kiss X7i... nazovite ga kako želite, opet postavlja nove standarde u klasi, pa i van nje. Na žalost, ne u smeru u kojem većina očekivala pomak, već u smeru koji neodoljivo asocira na podgrevanje bajatog hleba.
PAR DETALJAŠminkanje starog modela, ili „restajling“ kako se to moderno kaže, nije baš novi recept za nevešto prikrivanje neinventivnosti. Međutim, šminkanje u prošlosti već našminkanog modela dovodi do gotovo komičnih situacija poput ove:
Tehničke karakteristike: jednojajčani blizanci ili samo previše liče?
Canon EOS 700D u poređenju sa 650D
Analiza jedne ovakve tabele skoro da podseća na enigmatske zavrzlame koje smo svi nekada rešavali u časopisima zabavnog tipa, kada u poređenju dve naizgled identične ilustracije treba ustanoviti neku tačku ili crticu razlike među njima. Poređenje 700D sa 650D izaziva otprilike identičan osećaj – trudili smo se neko vreme da primetimo gde se kriju zasluge za novo ime, ali osim dve kratke reči i nove oznake, nešto bitno pomena nismo našli. Efekti u realnom vremenu, koje sada možemo ispratiti u LV režimu, očigledno teže oko 5 grama, kolika je i razlika u masi između dva aparata, a po Canonu su dovoljan razlog za promociju „sasvim novog modela’.
Ako izuzmemo prethodna saznanja i iskustva sa starijim modelima, koja su neophodna da biste imali formiran stav poput našeg, Canon EOS 700D zapravo uopšte nije loš aparat. Kao što to uostalom nije ni jedan moderan aparat u današnje vreme. Kao zaseban entitet, potencijalnom kupcu će ponuditi baš sve – sjajan senzor, odličnu izradu (možda bi se čak moglo reći i najbolju u klasi), čitavu plejadu raznih funkcija koje su do pre samo nekoliko godina bile teške za zamisliti, a tu su sve novotarije koja su skoro obavezne u današnje vreme, kako bi aparat imao prođu. Video mod je jedna od tih funkcija i na EOS-u 700D je realizovana na način koji jedino problem kvalitetnog autofokusa ističe kao relativno opipljiv nedostatak, gledano iz ugla jednog prosečnog početnika. Sistem konvencionalnog, faznog autofokusa je, s druge strane, dovoljno napredan da ni ozbiljnim entuzijastima neće biti smetnja u postizanju kvalitetnih rezultata, a obrtni displej osetljiv na dodir je samo još jedna od sjajno realizovanih funkcija.
I, gde je onda problem – sigurno se pitaju neki od vas? Uvod je sve rekao, pa će ovaj „Na prvi pogled...“ ostati i poslednji (pogled) koji posvećujemo ovom aparatu. Nadalje nema previše smisla da ponavljamo, osim da se nadamo da će ovakav „evolutivni“ fijasko biti zasluženo kažnjen, te da će rezultovati istinskim pomakom u bliskoj budućnosti. Kako bi se nastavak testa ispostavio identičnim testu prethodnika, odlučili smo da vas, uz izvinjenje za bajat članak, uputimo na ranije objavljeni Canon EOS 650 Test. Oni koji su se nameračili na svoj prvi DSLR i istrajni su u tome da to bude Canon, nemaju razloga za brigu i mogu mirne duše da ignorišu veći deo uvoda. Jer, kao što rekosmo, nije problem sam aparat – problem su njegove razlike (ili je poštenije napisati „razlike“) u odnosu na identičan aparat oznake Canon EOS 650D.
Uputstvo ćemo ipak priložiti za novi aparat, reda radi:
Canon EOS 700D, Uputstvo na engleskom (PDF)
Hvala na razumevanju!
Pozdrav