Kao prosečan video i foto amater, želim ovim tekstom da pomognem svima onima koji žele da postanu video amateri. Pre nego što se počnu baviti stvaranjem (ne samo snimanjem) videa, budući video amateri treba da imaju jasan odgovor na pitanje: ZAŠTO ŽELE DA BUDU VIDEO AMATERI?
Da bi potpunije odgovorili na ovo pitanje, potrebno je da imaju osnovno predznanje iz sledećih oblasti:
1) VIDEO ŽELJE
Iz mog dosadašnjeg saznanja to je najčešće jedna od sledeće tri želje:
- prva želja je snimanje prvenstveno porodičnih videa, kao ,,živih uspomena“, bez interesovanja za vizuelno-tonski i sadržajni kvalitet , već samo njihov zabavni efekat,
- druga želja je posedovanje što kvalitetnije kamere, da bi se snimao maksimalni i vizuelno i tonski video kvalitet, gde je prvenstveno interesovanje za široko tehničko znanje o foto i video tehnici i sama tehnika, a (uglavnom) manje je interesovanje za sadržajni kvalitet videa i
- treća želja je podjednaka važanost i vizuelno-tonskog i sadržajnog kvaliteta videa, kao lične kreacije a ne trenutni zabavni ili prestižno vizuelni video efekat.
2) TEHNIČKI USLOVI ZA AMATERSKI VIDEO
Za video amatere potrebno je da poseduju: foto-video kameru, eventualno kompjuter i kompjuterski monitor (kao privremeno rešenje) i tv lcd ili plazma. Foto-video kamera (digitalni fotoaparat) sa najčešće potrebnim mogućnostima:
- optičkim, fiksni ili zum objektiv sa minimalom žižnom daljinom oko 30-35mm, zum vrednost dovoljna je 3 puta
- za snimanje ,,iz ruke“, otvor blende da je što veći, hromatske aberacije da ih nema ili da su što manje, optički vizir je nepotreban,
- elektronskim, senzor aparata i ISO vrednost da su što veći , ekspozicija, kontrast, nijanse i zasićenost boja da se mogu podešavati u svetlosnim uslovima kada je automatsko podešavanje neodgovarajuće. Veoma važna elektronska mogućnost foto-video kamere je da poseduje elektronski vizir-EVF. Pravilno podešavanje kamere moguće je jedino pomoću njega. Podešavanje pomoću lcd ekrana-monitora na jakom suncu (pri čemu se snima najveći broj snimaka) kao i podešavanje pomoću optičkog vizira je nemoguće. U oba slučaja stabilnost kamere je mnogo manja pri snimanju „iz ruke“ i
- tonskim, potrebno je da kamera ima pored ugrađenog stereo mikrofona i priključak za spoljni mikrofon, zbog direktnog snimanja komentara, a i kvalitetnijeg tona. Kompjuter (opciono) potreban je za montiranje video-filma i za dodavanje zvučne podloge, stvaranje naslova i eventualnog dodavanja foto-snimaka, a monitor kampjutera kao privremeno rešenje za reprodukciju videa, čija je veličina uglavnom do 24 inča. Ekran za reprodukciju amaterskih videa je ekran lcd ili plazma tv čija je optimalna veličina 40-42 inča za sobu do 20 metara kvadratnih. Veličina ekrana i njegova izvršena ili neizvršena kalibracija utiču na način snimanja videa i njegov vizuelni kvalitet. Video kamera –kamkorder je najlogičnija za video amatera, ali neodgovarajuća iz razloga: standardni amaterski kamkorderi nemaju elektronsko tražilo-evf, već samo lcd ekran-monitor. Evf imaju samo vrhunski (i skupi) amaterski kamkorderi (uglavnom su slabijih mogućnosti od onih u foto-video kamerama), zbog čega je snimanje kamkorderom ,,iz ruke“ pomoću lcd ekrana kao monitora (na jakom suncu) teže od foto-video kamere, naročito ako video snimak traje duže vremena ili se koristi velika zum vrednost i senzori svih amatersakih kamkordera (pa i najskupljih) su mali, imaju piksele male veličine, pa im je zbog toga, dinamički nivo filmskog snimka mali.
3) VIZUELNO - TONSKI KVALITET (SVAKOG VIDEO SNIMKA) AMATERSKOG VIDEA
Za vizuelni kvalitet video snimka (koji video amater želi) poterbno je:
- podešavanje foto-video kamere, odnosno njenih sledećih elemenata: vidne površine (šta ili koji deo čega snimiti), pravilne osvetljenosti, prirodnosti boja i kontrasta video snimka. Ovi elementi vizuelnog kvaliteta filmskog snimka moraju se podesiti pre snimanja. Elementi vizuelnog kvaliteta video snimka koji se ne mogu podešavati su: dinamički nivo snimka i hromatske aberacije i
- snimanje video snimka, sa što većom ,, stabilnošću’’ kamere prilikom snimanja, uvek sa nekim osloncem ako se snima ,,iz ruke“, najbolje je snimati sa stativom, korišćenje zuma samo kada je neophodno. Snimanje tona vrši se uvek direktno , a može se naknadno nasnimavati pomoću kompjutera. Direktno snimanje tona, je snimanje svih zvukova video snimka i planiranog komentara a naknadno (kompjutersko) dosnimavanje tona je nasnimavanje muzike i planiranog osmišljenog komentara.
4) SADRŽAJNI KVALITET AMATRESKOG VIDEA
Sadržaj amaterskog videa podrazumava:
- osmišljenu priču, koja je lična inspiracija svakog amatera,
- scenario (potsetnik za snimanje videa), kojim se priča pretače u način snimanja videa. Priča se prvo deli na scene, a scene se dele na video snimke (kadrove) kao i osmišljeni komentar ili deo komentara u previđenim video snimcima i
- montiranje videa, podrazumeva: spajanje video snimka u određenu video scenu i svih scena u video, kako je predviđeno scenarijem. Postoje dva načina montiranja amaterskog videa, montiranje videa u kompjuteru (koji je mnogo zahtevan) i montiranje videa „u kameri“ koji je mnogo jednostavniji, a vrši se tako što se video snimci svake scene kao i sve scene snimaju sa redosledom, dužinom i komentarom ili bez njega, kako je predviđeno scenarijem. Snimci koji iz tehnickog ili sadržajnog razloga nisu dobri odmah se brišu. U ovom slučaju svi snimci su istovremeno snimljeni i montirani u scene a scene u video. Za mene je amatreski video lično vizuelno-tonsko i sadržajno kreativno delo, a ne samo snimljene ,,pokretne slike“ ili poluprofesionalni film.
