70-200 f/2.8L je bolje rešenje, ako Ti treba blenda 2.8. Ako Ti ne treba, onda nema potrebe cimati se oko njega, jer - iako je super staklo (u svakom pogledu super, izuzetno), MNOGO je teže i veće od 70-200 f4L(IS), više mesta zauzima u rancu (da ne kažem - tragično više mesta) i tako to. Znači, sve zavisi koliko Ti blenda igra ulogu.
Što se 24-105L tiče, to je takođe sjajno staklo, i uz 70-200 i 10-22 čini BUKVALNO najsavršeniji zum komplet za krop, a uz kasniju zamenu 10-22 za 17-40, i za FF telo.
E sad, da li je TAJ KONKRETNI primerak 24-105L dobra kupovina, ne bih znao. 500€ nije baš uobičajena cifra koja se za njega traži, pa treba biti obazriv.
Kako proveriti objektiv? E to je već malo zeznuto za savetovanje. Ali ajd' da probam. Za početak je najlakše i najdelotvornije ono što se vidi golim okom. Ako je po tom pitanju sve OK, onda prelaziš na fazu 2
. Ova provera spada u red opsežnih, ali kako i toliki novac zahteva opsežno rmbanje, nemoj se ustručavati da ispitaš sve. Naravno, nemoj biti davež, ako je sasvim očigledno da je sa objektivom sve u redu.
-detaljno ispipaj objektiv, pogledaj s BUKVALNO svih strana, uključujući i skidanje oba poklopca;
-ispritiskaj ga propisno, da vidiš da li nešto krcka ili "žvaće" na njemu;
-vrlo pažljivo pogledaj stanje prednjeg elementa. Ako postoje neke mrlje, tačkice, linijice itd, koje podsećaju na obične muzge/prljavštinu, nemoj da Ti bude teško - insistiraj da se to odma' očisti. Specijalni premazi moraju biti homogene strukture, ne sme biti delova koji su uočljivo sjajniji od ostalih;
-proveri i navoj za filter. Objektivi koji su ispadali obično malo teže prihvataju filtere, zbog iskrivljenog navoja. Kada je na navoju nešto oštećeno, pošto je on od metala, obavezno se vidi beličasta boja;
-Proveru sprovedi i na zadnjem elementom. Istovremeno iskoristi priliku da obratiš pažnju na kontakte, kao i na sam bajonet. "Zubi" bajoneta ne smeju biti previše izguljeni ili nedaj bože iskrivljeni.
-proveri oba prstena. Na L objektivima nema greške. Osim srednjih zumova poput 24-105L i 24-70 čija je konstrukcija malo zategnutija, svi ostali imaju fokus i zum prsten koji klize BUKVALNO I DOSLOVNO SAVRŠENO (e zbog toga je L na ceni). Nikakvo grebanje, skičanje, cičanje i zapinjanje nije poželjno. Ako toga ima, nešto sa objektivom možda nije u redu;
-skineš oba poklopca, objektiv okreneš prema svetlu prvo s jedne, a potom i s druge strane prvo na minimalnom, a onda i na maksimalnom zumu. Otvor kroz koji svetlost prolazi treba da bude simetričan, ne sme biti ničeg što se kotrlja unutra ko u veš mašini i ne sme biti nehomogenih struktura optike - nikakvih riseva, zatamnjenja i tako to;
-brzo okretanje fokusnog prstena treba da rezultuje adekvatnim okretanjem skale u prozorčetu koja pokazuje distancu fokusa. Skala distance mora da se zaustavi na minimumu i na beskonačnom fokusu (znak ∞), čak i ako nastaviš da rotiraš prsten (tada rotacija postaje malo teža - tačno se oseti gde je kraj opsega);
-stavi objektiv na sopstveni aparat. Pogledaj kako izgleda kroz tražilo;
-proveri blendu. To ćeš uraditi tako što ćeš aparat postaviti na neki sto, tako da bude okrenut ka nekoj svetlosti (bitno je samo da iza aparata bude osvetljeno, ne mora da bude okrenut direktno ka svetlosti). Dok je aparat u aperture priority modu, desnom rukom pritisni DOF preview taster i držeći ga, roljaj kontrolni točkić. Listići blende moraju da budu "nevidljivi" na najvećoj blendi, i da se svakim korakom točkića skupljaju. Svaki zub na točkiću mora da zatvori po jedan korak blende, do minimalne blende za dati objektiv, koja je vrlo, vrlo mala. Na isti način otvori blendu širom.
To bi bilo to što se tiče opšte funkcionalnosti. Praktična funkcionalnost je malo više zapetljana i traži iskustva, ali može se napraviti neki "šablon" provere. Svako će koliko-toliko moći da uoči bitne nedostatke. Važno je ne biti preterana picajzla, jer će u tom slučaju kupovina da se pretvori u noćnu moru, a hobi u horor priču. Ne kažem da treba pristajati na kompromise, ali ne treba brojati svaki piksel, jer je to suludo i nepotrebno.
Cela "baterija" testova je izuzetno smorna za rad, a otprilike treba proveriti da li fokus pogađa uvek, odnosno u najvećem broju slučajeva, da li je oštrina u okvirima tolerancije na svim žižnim daljinama i posebno kakva je oštrina na najširem i najdužem kraju. Treba proveriti i koliko najveći otvor blende odstupa kvalitetom od prvog sledećeg koraka, jer loši primerci npr rade sasvim korektno na f/3.2, ali su skoro neprepoznatljivi na f/2.8.
Treba proveriti i distribuciju oštrine, takozvanu "centriranost". Suprotan termin od toga je "decentriranost", nepoželjna osobina optičke konstrukcije kod koje, zbog fabričke greške, optički elementi nisu u savršenoj osi. Iako je u teoriji ovo moguće rešiti u servisu, nije isti proces za sve modele, a samim može i različito da košta, od malo do puno. Pod uslovom da servis uopšte prihvati da se s tim bakće. Izbegao bih takav scenario. Proba nije baš jednostavna, ali podrazumeva fotografisanje potpuno pljosnate površine, poput nekog većeg zida, opet na svim bitnim žižnim daljinama (dovoljno je držati se onih označenih na samom objektivu, mada se može probati i samo minimalna i maksimalna, u principu je dovoljno). Treba koristiti "sweet spot", znači neki otvor blende koji tom objektivu najviše odgovara, na kojem postiže najveću oštrinu. To bi uglavnom bilo nešto između f/5.6 i f/8. Kada je objektiv decentriran, pad oštrine ka periferiji nije simetričan. Npr. leva strana je malo mutnija od desne i tako to. Blaga decentriranost nije strašna i ne treba se obazirati na to. Viđao sam je bukvalno na svim brendovima i na svim klasama objektiva. Od toga je teško moguće potpuno pobeći.
Jako je bitno sve optičke testove proveriti i fokusiranjem na minimalnoj, i fokusiranjem na maksimalnoj distanci. Neki objektivi super rade na malim distancama (par desetina cm do par metara), ali su totalni krš na beskonačnoj radnoj distanci.
Stabilizacija se vidi u tražilu ako radi kako treba i oko nje nema potrebe posebno se cimati. Zvuk koji ona proizvodi kada se objektivu priližimo, u potpunoj tišini, podseća na neko škrgutanje, krunjač i tako to. Dakle, to je normalno.
To bi bilo sve otprilike. Za mnoge je ovo preterano, ali kako pare ne brojim ja, ja sam napisao najdetaljniju "davež" varijantu. Ovo se može svesti na kratku vizuelnu proveru, proveru fokusa, samim tim i oštrine, kao i centriranosti.
Pozdrav
