Dušane, u fotografskim vodama imas nekoliko legendi koje se prenose sa koleno na koleno. Svakako najpoznatija je da blic u glavu rezultira umiranjem jedne pande, a druga se upravo odnosi na selektivnu desaturaciju. Legenda kaze da postoji mogucnost odpadanja piše
Šalu na stranu, selektivna desaturacija se definiše kao kič, a ispred tebe kao fotografa nalazi se niz mogućnosti da istakneš neki detalj na fotografiji... kao što je recimo igranje dubinskom oštrinom ili nekim drugim kreativnim pristupom.
Dakle ukratko, selektivna desaturacija nije omiljena međ ljubiteljima fotografije.
E sad, druga kritika bi se odnosila na potpis... tačnije na izbor fonta i odabir mesta na koje ga stavljaš. Recimo, na trenutak možeš pomisliti da je na govornici grafit, a ne potpis autora. Dakle, ćušni ga u neki od uglova, stavi neki manje kitnjast font i u zavisnosti od osvetljenosti ugla, odabereš belu, sivu ili crnu boju. On treba da je neupadljiv i da ne remeti samu fotografiju, a opet da na neki diskretan način pruži info o autoru i eventualnim copyright pravima.
Eto tako