Primena ovog faznog sistema odavno postoji. Mislim da ga u vojsi upotrebljavu vec jedno 100 godina.
Osnovna ideja je uvek ista, da se dolazeci zrak podeli u dva zraka i da se onda na osnovu razlike faza odredi udaljenost objekta.
Ceo modul se nalazi u donjem delu aparata, i jedno ogledalo vodi svetlost na njega.
Kada se pritisne dugme okidaca do pola aparat trazi fokus, i kada cujes potvrdu fokusa onda pritiskas dugme aparata da kraja da bi obavio fotografisanje. Tada se ogledalo dize. Svetlost vise ne ide ni u trazilo(viewfinder), ni na autofokusni senzor, vec direktno prema glavnom senzoru, koga jedino zavesica odvaja od ubitacnih svetlosnih sraka. Zavesica se otvara na onoliko vermena na koliko je podesen shutter-speed. Kod svakog DSLR-a se zato cuje karakteristicnan zvuk dizanja i spustanja ogledala, i otvaranja i zatvaranja zavesice. Na linku koji sam ti poslao u prethodnom postu imas da stikliras 'flip mirror to take picture' da vidis kako to izgleda.
Specificno lutanje fokusa postoji samo kod kompakata i prosumera aparata koji poseduju kontrastni autofokus.
Na DSLR-u u principu nemas preview slike, znaci ne mozes da vidis na ekranu gde je usmeren aparat, vec treba da gledas kroz trazilo. Novi modeli imaju opciju 'dizanja ogledala' i onda ulaze u 'live view' mod, u kom rade isto kao i kompakti, tj. radi im kontrastni autofokus. Tada opet pocinje lutanje i trazenje fokusa.
Moguca je cak i treca opcija, da se iz 'live view' pokrene fazni autofokus. To implicira da ti prvo na ekranu fotoaparata 'lociras' objekat koji ces da slikas, onda se ogledalo spusta, usmerava sliku na AF senzor koji nalazi fokus, i onda se ogledalo opet dize da bi slika otisla na glavni senzor i tada se 'dogadja' fotografisanje. Sve ovo traje previse dugo da bi tebi bilo korisno.