Hvala drugari, shvatio sam sustinu: DOF nije jeres! Bio sam ubedjen da je to nesto sto ne treba raditi, cak pokusaj prevare, jer od prosecne fotke napravite nesto fenomenalno. Moja zabluda je nastala zajedno sa mojim prvim fotogarfijama, kada sam ucio "zanat" davnih 80-ih. Naravno, tad nije bilo ni kompjutera ni obrade (u ovom smislu), i ljudski faktor je bio presudan.
Evo i ja da se "malo" nadovezem.
Koriscenje kompjuterskog programa je veoma vazan zanat. To je sredstvo za rad kao i foto-lab ili platno i cetkica za slikara. I tu je presudan ljudski faktor kao i u tradicionalnim likovnim vestinama. Mnogi stvaraoci su ovladavali raznim vestinama (zanatima) da bi sto bolje mogli da iskazu svoju misao ili osecanja, tako da su i prvi fotografi u svojim
labovima bukvalno docrtavali, prekrajali ili brisali tj kreirali svoje fotografije bas kao i svaki drugi umetnici toga vremena, a i danas putem PSa.
U ostalom, sta nam vredi neki "poseban dozivljaj" ili "duboka misao" ako nismo pismeni da kroz neki zanat to iskazemo i podelimo sa drugima. Nacin na koji znamo da nesto kreativno iskazemo, tacno onako kako zelimo ili kako smo mi to doziveli, zahteva bas dobro pecen "zanat", bio on tradicionalan ili savremen kao sto je PS.
Razlike u tehnikama i tehnologijama su bitne onoliko kolko su nam bliske za kretivno izrazavanje. Razni softveri, a pogotovo PS je tako prilagodjen DSLRu da nam pruza neverovatne mogucnosti kreativnog izrazavanja, ali tek kad savladamo vestine foto-tehnike i samog softvera.
Svetli primeri se mogu videti na ovom forumu od zaista vrsnih poznavaoca, koji nesebicno svoje iskustvo dele sa drugima.
Znaci, sve je isto kao pre, samo malo drugacije.
Pozdrav, Desha