TIMELINETeoretičari zavere bliski fotografskoj tehnici vole da kažu da „vodeći proizvođači odavno imaju prototip savršenog aparata, ali ga ne puštaju u proizvodnju, jer onda ne bi mogli da svake godine štancuju nove modele“. Ova teorija, iako na trenutak deluje kao uvodnik nekog trećerazrednog tabloida (kao da prvorazredni postoje, prim.aut), zapravo ima svoje utemeljenje u nekim činjenicama. Ako bismo najbolje implementirane funkcije svih modela nekog od vodećih proizvođača sakupili na gomilu i dodelili ih jednom aparatu, verovatno bismo dobili ono što neki zovu „ultimativnom fotografskom mašinom“. Međutim, ako stavimo prst na čelo i barem na tren promislimo o takvom hipotetičkom scenariju, videćemo da bismo se istog trena mogli pozdraviti i sa celokupnom fotoindustrijom, kojoj je doziran napredak upravo i motor razvoja. U prirodi čoveka je da teži boljem od postojećeg, što je ujedno i odgovor na pitanje „da li savršeno postoji?“. Kada bismo dobili „savršeni“ aparat, par stvari bi bilo sigurno: prva – da prosečnog „svetlopisca“ to ne bi učinilo boljim fotografom, a druga – da bi prevladala situacija slična armiji vojnika od kojih je svaki pojedinac naoružan – bazukom. Žitelji kontinenta sa druge strane Atlantika bi to žargonski nazvali „overkill“ i verovatno bili u pravu. Premda je maštarija o savršenom aparatu na trenutke primamljiva svakome od nas, blagodet izbora u zavisnosti od potreba i znanja je neprocenjiva. Najzad, upravo ta različitost i garantuje mogućnost nabavke jeftinih, a moćnih, malih aparata, u koji spada i ovaj o kome upravo pišemo.
Svaki novi model aparata, bez obzira na proizvođača iz čije kuhinje dolazi, skoro obavezno premijerno donosi i neku novinu. Adut kojim aparat treba da nagna pojedinca da načini „upgrade“ sa prethodnog aparata ili se u nekom drugom scenariju odluču baš za taj konkretni model. Ako izuzmemo odlični senzor iz preuzet iz aparata više klase (za mnoge nedostupne), adut Nikona D5000, prethodnika aparata o kojem trenutno pišemo, bio je obrtni ekran, prvi takav u Nikon gami (ni Canon tada nije imao svog predstavnika kojeg krasi ovakvo rešenje). Iako bismo o realnoj upotrebljivosti ovog rešenja mogli razglabati do kraja veka, imajući u vidu individualnu različitost potreba, D5000 nesumnjivo spada u jedan od najpopularnijih Nikona ikada. Osim što je doneo neke ergonomske novine, ustanovio je i novu klasu Nikon DSLR-ova, kao rešenje koje je trebalo da popuni jaz između naprednih Nikona srednje klase, kojoj pripada D90 i onih iz najniže (tzv. „entry-level“), u kojoj je figurirao tadašnji D3000. A sve to po sasvim pristupačnoj ceni!
Neposredno pre prvih konkretnijih najava, glavna dilema oko naslednika je bio senzor. Dvostruka premijera iz Nikona, koju smo nedavno videli sa senzorima implementiranim u modelima D3100 i D7000, stvorila je nedoumicu oko toga koji će od njih biti ponuđen u aromi srednje niže kategorije. Pređašnja iskustava nisu bila upotrebljiva, budući da je u vreme D5000 Nikon forsirao politiku „isti senzor u različitim pakovanjima“, koja je sada karakteristična za glavnog konkurenta. Ako je i bilo bojazni da bi jak senzor iz D7000 mogao desetkovati prodaju dotičnog aparata, Nikon se ipak odlučio na rizik i, kada su fotografije i video zapis u pitanju – pružio nam mini-D7000, u aromi zvanoj – Nikon D5100!
Sam senzor često nije dovoljno jak argument da potre neke nedostatke. Očekivanja od D5100 su, pre zvanične premijere, potajno bila slična onome što je Canon EOS 550D ponudio u poređenju sa 7D, kada je i zaradio laskavo ime „mini-7D“. Na žalost, neka sistemska unapređenja će ipak ostati rezervisana za višu klasu aparata, a potencijalni vlasnici, slobodno možemo reći, neće biti uskraćeni za odlične fotografije. Garant tome je već dokazani senzor, čije smo rezultate već detaljno proučili u
testu Nikona D7000. Mali kamen spoticanja na putu ka zvezdama bi mogao biti istovremeno predstavljeni Canon EOS 600D, čiji je sklop evidentno funkcionalniji kada su sistemska rešenja u pitanju, a kakav će konačan epilog tog sukoba biti, pokušaćemo da odgonetnemo u testu koji sledi, dok ćemo u ovom kratkom prikazu samo naslutiti kakav potencijal krije novi omiljeni Nikon – D5100.
PAR DETALJAPrilikom prvog upoređivanja, tabela sa specifikacijama je obično neizostavni korak u vaganju unapređenja. D5100 naizgled nudi vrlo malo funkcionalnih razlika, ali su one najbitnije tu, i kao takve, možda sasvim dovoljan podsticaj za nabavku:
Tehničke karakteristike: Nikon D5100 u poređenju sa D5000
Naravno, najveći utisak ostavlja senzor. Preuzet iz modela D7000, već neko vreme spada u red dokazano odličnih, a svojim performansama prosto izaziva postojeće vlasnike manjih Nikona da razmisle o upgrade-u, čak i ako su nedavno o tome možda samo maštali, čežnjivo posmatrajući D7000. Da podsetimo, radi se o senzoru APS-C formata, krop faktora (za Nikon) karakterističnih 1.5x i dimenzija 23.6 x 15.6 mm, izrađenog u CMOS tehnologiji. Rezolucija od pozamašnih 16.2 MP omogućava snimanje u 4928 x 3264 piksela, a pored nje, glavni adut je ISO raspon, koji seže od 100 do 6400 u opsegu bazne osetljivosti, dok je softverski proširen na ISO 12800 (H1.0), kao i 25600 (H2.0). Tu je i unapređeni A/D konvertor, kojim se kolorni prostor proširuje na 14 bita po kanalu, obezbeđuje širi dinamički raspon, te večitu težnju ka približavanju filmu u tom domenu čini ostvarivijom.
Ostatak teksta →
Na prvi pogled... Nikon D5100Pozdrav
