TIMELINEModerno doba, kada vrlo malo epohalnih izuma ugleda svetlost dana i kada se svaka novotarija plasira dozirano, kako bi zadovoljila finansijske apetite velikih korporacija, u nekim krugovima biva posmatrano i kao svojevrstan oblik usporavanja napretka. Postoji mišljenje da je danas znatno teže, uprkos tehnologijama koje su na raspolaganju. Teza se otprilike svodi na pitanje „da li je nauka danas u težem položaju, budući da mnogo toga već postoji, ili je u prošlosti izumiteljima bilo lakše, u svetu gladnom tehnoloških inovacija?“ Ako bismo ovu intrigantnu temu proširili na polje foto-tehnike, uvideli bismo da je, ako nikako drugačije, ono barem u teoriji, nekad bilo lakše napraviti konkurentan aparat. „Gužva u šesnaestercu“ je bila manja, finansijski momenat se nije merio milijardama dolara, a nije postojao ni (ovoliki) pritisak koji tržište generiše u odnosu na cenovnu politiku. Sažeto rečeno – ranije je bilo lakše učiniti proizvod jedinstvenim. Nije bilo senzora koji vam mogu zakuvati propast, ISO skala je bila problem proizvođača filmova, a krajnji kvalitet je najvećim delom zavisio od optike. Ulog je danas znatno veći i rizičniji za kompaniju, smene generacija učestalije, a protivnici daleko manje praštaju. Uostalom, u godinama (ili bolje reći – decenijama) za nama, imali smo prilike biti svedoci propasti mnogih poznatih kompanija, nekada jakih i ozbiljnih igrača. Žargonski rečeno „pojeo ih je mrak“, i to većinom iz jednog jedinog razloga – nisu se prilagodili vremenu u kojem su poslovali.
Nekada je, u klasi „entry-level“ aparata, postojao samo Digital Rebel. Kod nas, kao i u većem delu sveta, bio je poznat pod nazivom EOS 300D, a važio je za ulaznicu u svet ozbiljnih digitalnih SLR-ova – novoustanovljenu klasu, tada po prvi put dostupnu širokim narodnim masama. Nakon skoro pet godina postojanja i apsolutne dominacije u sferi prodaje, tržište je zapljusnuto čitavom plejadom minijaturnih, a moćnih aparata, čemu su pre svega kumovali udelom dotad marginalni proizvođači, koji su svoje modele ponudili sa konkurentnim performansama, po osetno nižoj ceni. Uvidevši pretnju, Canon se odlučio na radikalan korak. Kako klasa postojećih „trocifrenih“ (xxxD) Canona ne bi bila ugrožena, jer bi morala biti devalvirana i tehnološki i cenovno, ovaj proizvođač je odlučio da je udvoji, nudeći je u aromi jeftinijeg i skupljeg modela. Na taj način je zadovoljena potražnja, bez žrtvovanja zarade, a ni mukom stečene reputacije dotadašnjeg Rebela.
2008. godine nastao je EOS 1000D, Canon DSLR najnižeg ranga koji je u startu pobrao simpatije fotografske javnosti, nudeći tek nešto slabije specifikacije u odnosu na 450D, a po razumno nižoj ceni. Nije bilo teško pogoditi da će prodaja ići odlično, ali je bilo više nego nemoguće pretpostaviti da će se novi aparat, pogotovo kao začetnik nove klase, održati na tržištu gotovo tri godine! Posebno što je serija „trocifrenih“ odavno ustanovila životni vek od svega godinu dana. Pretpostavke, nagađanja i „proverene“ vesti, nizale su se mesec za mesecom i tako sastavili čak i godine, a od izlaska novog EOS-a 2000D, kako se pretpostavljalo ime, nije bilo ništa. I taman kada smo posumnjali da je koncept 1000D možda i napušten, Canon je odlučio da nas iznenadi novim jeftinim Canon DSLR-om, modelom EOS 1100D!
Teško je reći da li će uspeh prethodnika biti ponovljen – gledano iz perspektive onoga što je tada nuđeno na svetskoj pijaci, te poredeći to sa današnjim stanjem, rekli bismo da je zadatak ovaj put znatno teži. Ako ne i nemoguć za izvesti. Ipak, agresivna cenovna politika može biti moćnija od bilo kakvih ličnih ubeđenja potencijalnih vlasnika, a još ako aparat ponudi solidne performanse, onda se ni ponovljen uspeh ne čini toliko neverovatnim.
Ko se do sada nije zbunio (najblaže rečeno) konfuznom nomenklaturom dve najniže klase Canon DSLR-ova, zna da je specifičnom čini različit naziv u zavisnosti od tržišta na kome se prodaje. Tako je prefiks EOS, praćen brojem, dominantan naziv za najveći deo svetskog tržišta, dok se u Severnoj Americi eksploatiše naziv Rebel. Postoji i treći naziv, ograničen isključivo na tržište Japana – Kiss. Novi Canon EOS 1100D je tako poznat još pod dva naziva: Rebel T3 i Kiss X50. U funkcionalnom smislu, među njima nema apsolutno nikakvih razlika, pa je ova zbrka čisto u cilju zbunjivanja neobaveštenih, odnosno prilagođavanja lokalnim tržištima. Nas, s druge strane, mnogo više interesuje u kojoj je meri Canon 1100D sposoban da opravda novo ime...
PAR DETALJAKada su klase aparata tehnološki „zbijene“ kao danas, proizvođačima je često vrlo teško da održe jasnije razlike među cenovnim kategorijama. Na žalost, izuzetno visoki kriterijumi koje su proizvođači sami sebi nametnuli u proteklom periodu, počeli su da pokazuju i jednu negativnu tendenciju, oličenu u javnosti omraženoj degradaciji tehničkih karakteristika, kako bi proizvod ostao u tržišnoj trci, a uz još agresivniju cenovnu politiku. Specifikacije novog malog Canona s toga i ne predstavljaju naročit razlog za čuđenje.
Tehničke karakteristike: Canon EOS 1100D u poređenju sa 1000D
Kao što smo nedavno videli i na primeru Nikona D3100, i najnoviji entry-level Canon, model EOS 1100D, novi život najniže generacije DSLR-ova ovog proizvođača započinje evidentnom štednjom na nekim poljima, pa tako – ne samo da nismo dobili neka očekivana unapređenja u pojedinim segmentima, već su neke karakteristike prethodne generacije čak i grubo degradirane. Takva odluka će možda izazvati negodovanje kod bolje upućenih pojedinaca, ali će vrlo verovatno proći bez previše talasanja kod onih koji i predstavljaju ciljnu grupu ovakvih aparata – laika i amatera kojima će ovo biti prvi DSLR. To je činjenica koju poznaju i proizvođači, pa s toga i ne treba da čudi ovakva odluka.
Ostatak teksta →
Na prvi pogled... Canon EOS 1100DPozdrav
