Pozdrav,
uh, ja sam poznat da sam se igrao sa svime i svacime od te fototehnike, uglavnom iz radoznalosti, ali meni licno je poznato da sam se sa tom Sigmom (i sa SD10) igrao verovatno najkrace od svih aparata. Ona starija me uzasno iznervirala zbog obaveznog RAW-a a u to vreme sam mrzeo RAW i pritom jos imao problema sa njegovim koriscenjem...bah. Taman kada sam nekako uspostavio RAW pricu u racunaru, odjednom nije mogao da se ucita Sony RAW format i tako sam zamrzeo RAW do kraja. Danas - ne mogu da zamislim fotografiju a da je nisam u RAW formatu uslikao
Kad je stigla SD14, pomamio sam se za njenih magicnih i na trzistu najjeftinijih 14Mp ali se to ispostavilo ubrzo kao svojevrsna sarena laza. Slika jeste imala tezinu u megabajtima ali joj je nedostajalo "mesa" svaki put. U startu sam odlucio da prebolim mali ekran na racun toga sto mogu da koristim Jpeg i ne moram da bacam pare na vece kartice koje su ionako skuplje, ali onaj prcoljak od ekrana nisam uspeo da prebolim. Na SD10 i OK, ovde je to moralo malo bolje. Ipak, ne secam da sam iti jednu fotku izrazito ostru dobio iako su svi oko mene penili o nekoj navodnoj ostrini, sve su one imale nekako lep kontrast ali ostrinu ne. Ubedjivase me da je do objektiva, OK, verovatno jeste, ali zahvaljujuci pokusajima da naknadno doostrim fotku, uocio sam da imam posla sa apsolutnim sampionom u kolicini suma. Njega je bilo i na ISO 200 a preko toga, uzas. Tako je meni to izgledalo iz tadasnje perspektive. Komande su intuitivne, sasvim je jednostavno snalazenje sa njima i shutter to nekako nezno odradjuje, prosto nekad nisam siguran da li je okinuo
Sa druge strane, kada pogledam da su danas cene takvog aparata ispod cena solidnog dela novih kompakta i njihovih varijacija na temu, nisam siguran da bih bio toliko kritican da sam odvojio toliko malo novca za SD14. Sada bi se to uklapalo u ono - koliko para, toliko muzike. I na kraju, objektivi malo suzavaju izbor, nisam gadljiv na Sigmine proizvode, naprotiv, ali sve je to doraslo samo odredjenom nivou. Kada covek zeli korak iznad toga, situacija je sumnjiva....ima ponude ali bude preskupa i ne uklapa se cenom u dobijeni kvalitet kao sto to moze da se kaze za sve do tog odredjenog nivoa.
No dobro, najpozitivnija stvar u celoj prici je sto imas taj aparat i mozes da ga pocnes koristiti sa osmehom na licu. Skljocaj, kaci ovde, pitaj, eksperimentisi i tada ce taj aparat za Tebe vredeti verovatno vise nego sto mnogima od nas ostalih vrede dosta skuplji delovi opreme. Ukoliko ostane na stalazi cekajuci uputstvo za njega, onda ce to ispasti skuplji aparat nego za mnoge od nas nasi najjeftiniji komadi opreme
Ja sam vecinu stvari naucio kuckajuci, pitajuci i eksperimentisuci. Danas sam daleko od toga da znam, ali nisam vise ni tako blizu neznanja. Imao sam nekoliko upustava za razne aparate i ona su ostala ocuvana kao nova - nikad otvorena. Par puta sam otvorio on-line uputstva ali tek toliko da zavaram neke drage ljude i prijatelje koji su se iz petnih zila upirali da me nauce necemu, a kada osete zamor, upute me na on-line uputstvo. Ja ga otvorim u skladu sa duznim postovanjem, uljudno se pozdravim, pogasim taj prozor i eksperimentisem sve do momenta kada procenim da su se moji mentori dovoljno odmorili da na nase prijateljstvo nece preterano uticati moja glad za njihovim znanjem...i naravno, ostavim dovoljno vremena izmedju da me ne bi pitali da li sam procitao uputstvo koje su mi linkovali prethodno. Ne bih da ih lazem, a sustanje u telefonu nije preterano cesto upotrebljiv izgovor za promenu teme
To sam ja sa sve svojim odnosom prema uputstvima. Oni koji me uce i koji me vole, davno su to shvatili i oprostili mi