TIMELINENije retkost da se vodeći proizvođači neke industrijske branše učestalo smenjuju na mestu lidera po prodajnim parametrima. Posebno je čest slučaj da jedan od njih zadaje „domaće zadatke“ ostalima, a oni se potom trude da svoje proizvode učine boljima i sustignu, pa i prestignu trenutno vodećeg, a time i sebi osiguraju finansijski uspeh. Ali, koliko se često dešava da proizvođači potpuno preokrenu sopstvene planove i zamene mesta, jureći ono što je konkurent prethodno pokazao, u isto vreme potpuno previđajući planove rivala? Rekli bismo – ne baš previše često.
Otprilike se upravo to nedavno desilo – Nikon je, gledajući da iznedri aparat koji će direktnije udariti na Canon xxD seriju DSLR-ova, dizajnirao svoj D7000, telo koje po većini funkcija dostiže, a po nekima i daleko prevazilazi vrlo popularnu srednju klasu Canon aparata. Istovremeno, Canon je upravo tu klasu „devalvirao“ i spustio je za pola koraka niže, na nivo koji je blizak Nikonovom uspešnom D90. Poštovaoci Nikon tehnike imaju razloga da budu zadovoljni novoponuđenim telom, pogotovo što je D7000 aparat koji po specifikacijama pruža zaista mnogo, a cenom je dostižan za vrlo veliki broj onih koji su upravo iz finansijskih razloga sebe sputavali u nabavci Nikona D300. S druge strane, Canon je potpuno izmenio klasu „dvocifrenih“ (xxD) i učinio je novim igračem u timu, spremnim za hvatanje u koštac sa odlično prodavanim D90. „Kasno Marko na Kosovo stiže...“ glasi čuvena poslovica, koju mislilac iz naroda kao da je pisao posmatrajući foto-scenu, a okasneli pokušaj možda i nema toliko negativnih implikacija, koliko ih ima pomalo nerazumna odluka da se, praktično novoj klasi aparata, dodeli ime serije čiji nije sukcesor, čime se poznavaoci prilika potpuno bezrazložno navode na pogrešne zaključke, te se i priča o napretku zapravo posmatra kao priča o nazadovanju.
Ovakav razvoj događaja je u svakom slučaju neočekivan. Kada smo pre nekoliko meseci u testu EOS-a 7D konstatovali da nije potpuno sigurno da li isti ukida dvocifrena tela ili je samo nova igračka u ponudi, još uvek nije bilo poznato da li će 60D uopšte ugledati svetlost dana. Naravno, logike je bilo u obe potencijalne odluke jer, kao prvo, 60D je dugo očekivano telo od strane Canon korisnika, posebno nakon veoma hladnog prijema prethodnika, EOS-a 50D, a kao drugo - ni eliminacija klase nije bila teška za zamisliti, u svetlu drugačije raspodele snaga, uvođenjem „sedmice“ i predstavljanjem bitno snažnijeg EOS-a 550D, nego što je za tu kategoriju očekivano, čime se stvara vrlo uzak prostor za realizaciju novog tela koje bi bilo između, a ne bi svojim potencijalom ugrozilo prodaju ostala dva.
Bilo kako bilo, Canon 60D je tu. Da li bismo trebali biti impresionirani? Dobro pitanje, ali sa krajnje komplikovanim odgovorom. Čuveni naučnik XX veka, Albert Ajnštajn, učvrstio je teoriju relativiteta, a ona je, pomalo paradoksalno, u sopstvenom obliku nekako uvek bila aktuelna i u proizvodno/trgovačkim okvirima. Što bi značilo da uspešnost novog koncepta dvocifrenog Canona zavisi pre svega od ugla iz kojeg ga posmatramo. Za neke će to definitivno biti fijasko, gledano iz tabele, uz prebrojavanje i štikliranje nedostataka u odnosu na 50D, a za neke će pak, to biti upravo ono što im je nedostajalo u planovima za realizaciju nabavke EOS-a 550D – bolje telo, unapređene ergonomije, nesputano visokom cenom zbog magnezijumskog kućišta čije usluge i tako retko koriste, a opet – uz senzor i video mogućnosti koji su i sam 550D izdigli visoko na listi najpoželjnijih DSLR-ova.
Pa da vidimo o čemu se radi...
Canon EOS 60D preview
