Pozdrav,
da nastavimo dalje sa setnjom po Srbiji i vidimo sta bi sve moglo da bude interesantno za obici i slikati...a toga ima napretek. Legendi? E tek legendi ima napretek po ovoj nasoj Srbiji, imam utisak da nijedno mesto nema pravo da postoji ako ne cuva duboko u sebi bar jednu legendu sa najmanje dve-tri njene verzije.
Ipak, kada se u legendu utkaju i istorijske licnosti, onda legenda postane dovoljno zanimljiva da vredi sesti na motor...ili u kola u krajnjem slucaju...pa zajezditi put te legende i pokusati razaznati onaj prefinjeni trenutak u kome istorija postaje legenda i obrnuto..ono gde legenda dira istoriju. Ko ume da uziva, itekako moze da nadje sebi zadovoljstvo u tom koketiranju izmedju istorije i legende, to je mozda i najlepsi deo svake legende...i svake istorije.
Kazu da na svako Preobrazenje, Sveti Stefan Prvovencani pusta dusu Bogdana Dundjerskog da na svom konju Inkvizitoru pohodi svoje imanje. Najcudnije u legendi je redosled ovog pohoda - prvo obilaze Inkvizitorov grob, eto.... Bogdan se nasloni na spomenik i osluskuje rzanje iznutra iz dubine, a Inkvizitor odlazi da oseti miris sena i znoj zivih konja na ergeli koja okruzuje imanje. Konji ne vide nista ali se uznemire bez nekog vidljivog razloga. Osecaju prisustvo velicanstvenog posetioca, pa se zbijaju u gomile iz strahopostovanja. Tada se Bogdan uvlaci u svoje poslednje odaje, obidje da vidi da li je sve u redu u kapeli u kojoj mu je telo skoncalo, proveri da li se kapela odrzava, poljubi ikonu svetog Stefana na oltaru i uziva u uspomenama. Tako kazu....
A evo kako izgleda taj dvorac u kome je nastala, rasla i stasavala ovako lepa legenda: