S.P.Q.R. reportaža

[Hornet]

Valjda su se vremena promenila malo, ako ne sa aspekta finansija, onda na polju jednostavnosti planiranja putovanja, tako da će ova „wanna be“ reportaža možda i vredeti nekom.

ROMA
(centro storico feat Vaticano)

Maj 2010.

Neko posebno vreme za odlazak u Rim i ne postoji. Po mojoj skromnoj poroceni treba izbegavati loše vremenske uslove i velike katoličke praznike, s obzirom da je i bez njih Rim okupiran turistima do neke granice koja ugrožava Vašu mogućnost da zaista osetite puls i dušu ovog večitog grada.

Ako nekome znači pomenuću da sam odabrao putovanje u totalno sopstvenoj režiji, što znači rezervacija stana preko interneta i angažman sopstvenog vozila. Upotreba automobila pri dolasku u Rim uglavnom je svuda na net-u okarakterisana kao ludost (anatemisana u potpunosti), ali moje lično iskustvo je drugačije. Naime, za sada je još uvek povoljnije ka datoj destinaciji putovati kolima nego avio prevozom, s tim da je automobil potrebno ostaviti u nekoj od obezbeđenih garaža van istorijskog centra Rima (centro storico). Garažu sam rezervisao na lepu reč, bez depozita (za razliku od apartmana – 20%), a autobuski prevoz do apartmana isplanirao sam unapred putem lokacije ClicK!. Autobusi idu na 5 minuta.

Slika 1 – Električni mini bus koji pokriva uske ulice samog centra

U centar ne planirajte da uđete kolima, saobraćaj je značajno redukovan i može se ući samo sa posebnom dozvolom ili ako ste rezident. Ograničenje važi od 06:30 do 18:00 i od 23:00 do 03:00. Limit ne važi za motore i bicikle, a vikendom je vreme nešto drugačije, a to se, kao i područje zone ograničenja (Zone Traffico Limitato – ZTL) da proveriti na sledećoj adresi: ClicK!.

Inače, svi ulasci u zonu su obeleženi svetlosnim signalom “VARCO ATIVO”, ako su kamere uključene, što znači da je ograničenje na snazi i “VARCO NON ATIVO” ako su isključene.
Za sve ostale detalje, ako neko planira nešto slično, tu je PP i rado ću odgovoriti.

Kada priđete Rimu shvatite da je prilično veliki grad. Prostire se na 1.285 km2 i naseljen je sa cirka 2.730.000 ljudi. Ipak, isto se ne odnosi na sam najuži, odnosno istorijski, centar. Izborom prave lokacije (a to je potez uz ulice koje se naslanjaju na „Corso Vittorio Emanuele II“ i „Via del Corso“) dobijate mogućnost da sve bitnije turističke lokacije obiđete bez upotrebe prevoza – peške. Naime, sve te lokacije (veliki trgovi, Koloseum, Panteon..) se nalaze na realno malom rastojanju – 2 do 15 minuta hoda.

Po dolasku na željenu lokaciju shvatate da su ulice Rima jako uske, opasane starim zgradama, predivnih, ali na žalost neodržavanih fasada.

Slika 2 – Pogled iz apartmana na “Via dei Chiavari”

Inače, iste ulice pokrivene su kockom i okićene živopisnim izlozima u kojima za “male pare” možete da pazarite sasvim obične, a karakteristične sitnice za zemlju u kojoj se nalazite.

Slika 3 – Lokalna vinerija, koja pored vina nudi testenine, pršute i sireve

[Hornet]

Baš u ovoj ulici, koja spaja “Via dei Giubbonari” i “Corso Vittorio Emanuele II” nalazi se jedna od najbolje ocenjenih tratorija – “Trattoria der Pallaro”. Naime, tratorije su restorani domaće kuhinje u kojima vas često neće ni pitati šta želite, već će te dobiti jelo (ili niz jela) koji se tog dana nalazi na meniju. Kada smo ovde ušli za sto nas je smestila lično gazdarica – baba Fazi, koja je legenda na prvi pogled. Umesto jelovnika stiglo je “vino della casa” i boca vode. Vino kuće je svuda u Italiji prilično dobro i šteta je piti jeftina flaširana vina, kada je ovo i bolje i prihvatljivije za džep. Nakon toga stigli su “antipasto”, italijansko predjelo, da bi sledeći domaći specijalitet stizao čim ispraznite tanjir. Tako u 5 – 6 navrata, zaključno sa kolačem, napadom smeha i prepunjenim stomakom do pucanja.
Nakon gurmanluka preostaje vam šetnja, kako bi se nešto svarilo. Ono što me je oduševilo jeste zaista vanredna arhitektura. Na svakom koraku nalazi se po neki biser za koji pomislite da bi verovatno bio zgrada vlade ili nešto slično u Srbiji.
Ono što dodatno krasi te uske rimske ulice jeste i nemerljiva količina trgova. Ne mogu da se otmem utisku da svako drugo raskršće ima svoj trg, pretežno sa fontanama ili spomenicima. Neka od mesta zaista plene, mogao bih da živim na njima:

Slika 4 – Jedan od “neimenovanih” trgova odmah do “Campo del Fiori”


Slika 5 – I jedan blizu Panteona

Inače, “Campo del Fiori” je jedan od srednje velikih trgova u Rimu i karakterističan je po dva osnova.
Prvo, nekada se na tom mestu nalazilo gubilište, a svoj red, između ostalih, tu je dočekao i Đordano Bruno (Giordano Bruno). Glave mu je došla tvrdnja da zemlja nije centar univerzuma.
Drugo, sada je “Campo del Fiori” glavna otvorena pijaca u Rimu (i jedina u istorijskom centru), koja se formira rano ujutru, a nestaje već do podne.
Nisam pijacu uhvatio u širem kadru, nije ni interesantan, ali tu je par detalja:

Slika 6 – Lokalni sosevi, nisu jeftini, ali znatno povoljniji nego u radnjama

[Hornet]

Slika 7 – I u Rimu je važno preduzeti preventivne mere


Slika 8 - Osveženje

Jako je prijatno preseći šetnju salatom od voća koje se seče na licu mesta.
S obzirom da pijaca bukvalno nestaje oko podneva primat preuzimaju restorani po obodu, dok trgom dominiraju zabavljači i turisti:

Slika 9 – Campo del Fiori

[Hornet]

I naravno spomenik Đordanu Brunu:

Slika 10 – Campo del Fiori

Inače, kako se vidi na poslednjoj fotografiji u Rimu je pravilo da svaka rekonstrukcija fasade zahteva prekrivanje iste platnom, na kojem je sama fasada i naslikana. Na ovaj način trgovi i ulice se ne ruže i ne čine smetnju za turiste. Predpostavljam da se isto finansira putem kompenzacije reklamnog prostora, s obzirom da sam na svakom primetio po jedan reklamni bilbord. Lepo, nema šta.
Drugog dana rešili smo da obiđemo Koloseum (Colosseo), Rimski forum (Forum Romanum) i brdo Palatino (Collis Palatium). Da bi smo prošetali uz reku Tibar i videli Cirkus Maksimus (Circus Maximus) odluka je pala na prilazak datim lokacijama sa donje strane.
Tibar, koji polovi Rim, je reka veličine Morave, a i boja mu je slična:

Slika 11 – Tibar

Naime, ne verujem da je Tibar baš ekstremno prljav. Jednostavno takav je sastav zemljišta u Laciju, pa je i reka muljevita, ali ko zna.
Pored Vatikana (Vaticano) sa druge strane Tibra nalazi se i poznati deo Rima koji je opsednut umetnicima – “Trastevere”. Nismo obišli ovaj kraj, jednostavno nije bilo vremena, mada ću sa zadovoljstvom to učiniti sledeći put (bacio sam novčić u Fontanu di Trevi). Ipak, sledi jedan interesantan “artist”, na kojeg smo naišli kada smo provirili preko mosta:

Slika 12 – Ko da ga pita “za šta” je umetnik

[Hornet]

Cirkus Maksimus, latinski “Circus Maximus” ili italijanski “Circo Massimo” je ta čuvena trkačka staza na kojoj je Ben Hur briljirao u dvokolicama. Od iste nije ostalo gotovo ništa, već su prepoznatljivi jedino obrisi na terenu, tako da ovaj deo priče nije propraćen posebnom fotografijom.
Koloseum, Rimski forum i Palatino su suštinski jedna turistička lokacija, pa i ako je Koloseum fizički izdvojen (manje od 100 metara) ulaznica je ista za sve. Pri dolasku u Rim toplo preporučujem kupovinu “Roma pass”-a, koji predstavlja objedinjenu turističku ponudu, a sastoji se iz mape, besplatnog ulaza na dve turističke lokacije (istorijski spomenici, muzeji i sl.), popusta na drugim i besplatnog  javnog prevoza za 72 sata. Cena je 20€. Ukoliko ovo propustite ulaznicu za ovaj kompleks uzmite na biletarnici Rimskog foruma i Palatina, s obzirom da je tu gužva značajno manja nego kod Koloseuma. Svi turisti se izređaju tamo, redovi su ogromni, tako da vam kasnije isto neće biti problem.
Brdo Palatino (Collis Palatium) je glavno od sedam rimskih brežuljaka i na njemu je po legendi vučica pronašla Romula i Rema, zadojila ih, te osnovaše Rim. Bez obzira na legendu, ovo brdo je jedan od najstarijih delova Rima i danas je park u okviru koga se nalazi Flavijevska palata sa muzejom.

Slika 13 – Pogled na park koji opasuje palatu


Slika 14 – Jedan od motiva brda Paladino


Slika 15 – Deo Flavijevske palate – Domicijanov stadijum

[Hornet]

Mnoge istaknute ličnosti Rima, kao što su Marko Antonije, Hortenzije ili Ciceron, na ovom brdu imale su svoje vile. Inače arheološki je potvrđen podatak da je najstarije naselje na teritoriji Rima bilo selo sastavljeno iz koliba sa slamenim krovom i da se nalazilo baš na brdu Palatin.
Sa predmetnog brda pruža se pogled na Rimski forum (Forum Romanum).

Slika 16 – Rimski forum

Rimski forum je nastao 509. Godine p.n.e. i prostire se na oko 5 hektara. Obuhvatao je nekoliko objekata od kojih su najvažniji Sveti put (Via Sacra), Romulov grob (Lapis Niger), Komitium (Comitium) koji je bio prostor za sastanke u forumu, Kuća senatora (Curia), govornička platforma Rostra (Rostra Augusti), Hram Saturna i Hram Antonija i Faustina, kao i ostatke mnogih drugih hramova i bazilika.
Sam forum je sklop mnogih i najvažnijih objekata koji su kroz vekove činili okosnicu razvoja rimske civilizacije.

Sllika 17 – Hram Antonija i Faustina

Inače, u toku obilaska Foruma iznenađuje da on i danas inspiriše:

Slika 18 – Umni rad je teži od fizičkog

[Hornet]

Po izlasku iz Rimskog foruma nailazi se na “njegovo visočanstvo” – Koloseum (Colosseo), kojeg je moguće bilo videti i sa brda Palatino.

Slika 19 – Pogled na Koloseum sa Palatina

Kao što sam već pomenuo, gužva na biletarnici je prilično velika, pa dobro dođe ulaznica pribavljena ranije, pri ulasku na Palatino i Forum.

Slika 20 – Koloseum

Inače, Koloseum ili Flavijev amfiteatar osim što je služio opšte poznatim borbama gladijatora, te uveseljavo rimsku raju, prvi je ustanovio pojam brze hrane. Naime, pošto su borbe, u raznim vidovima, izvođene po ceo dan rimljani su pravili pauze kako bi otišli do svojih kuća i ručali. Naravno, i oni su bili ljudi te ih je mrzelo da ponavljaju tu proceduru, a preduzimljiviji su počeli da pripremaju portabilne obroke koji su se prodavali po tribinama. Gde je tu razlika u odnosu na hot dog i ragbi utakmice? Po nekad nije loše prikačiti se za neku grupu turista i u dž varijanti iskoristiti vodiča

Slika 21 – Unutrašnjost Koloseuma

[Hornet]

U suštini Koloseum nije bio toliko brutalno mesto, kako smo imali prilike da gledamu u filmovima. Borbe do smrti su bivale retke i niko nije okretao palac na dole. U posebnim situacijama Imperator bi ispružio palac horizontalno i to bi bio znak da se “prikolje” poraženi.
Biti gladijator je bio poziv od posebne časti. Činili su ih ljudi koji su izgubili slobodu, dobrovoljno (prilika da slobodu povrate), ali i drugi koji su želeli da podignu svoj status u tadašnjem društvu. Nakon određenog broja borbi pritvorenici bi sticali (ponovo) slobodu i visok društveni položaj. Nisu bili definisani kao Žan Klod Van Dam, već su po građi bili nešto između današnjeg atlete i Sumo rvača. Naime, dva prsta sala su odlično štitila gladijatora od površinskih povreda.
U Koloseumu je priređivan klasičan cirkus, od borbi sa životinjama uz kompletnu koreografiju i scenografiju džungle ili pustinje, do večernjih borbi jedan na jedan. Po obodima borilišta bili su poređani strelci koji su garantovali sigurnost (od zverki) gledaocima.

Slika 22 – Detalj  iz Koloseuma

Po izlasku iz Koloseuma shvatite da je obilazak opisanih lokacija bio dovoljan, ako ne i previše, za jedan dan.
Hmm… Verovatno sam dosta čitao Asteriksa i Obeliksa, pa mi je odmah u oči upala skraćenica koja se nalazi na svemu i svačemu:

Slika 23 – Šaht

Naravno, asocijacija je bila suviše jaka da bih pomislio da se radi o logotipu rimskog komunalnog preduzeća, s obzirom da sam je viđao na zastavama ispred rimskih legija i sl:

Slika 24 – Vreme za penziju

Naime, radi se o zvaničnom potpisu rimske vlade. Nalazi se na novčićima, spomenicima, odnosno na svemu čemu se daje pečat Rima. Senatus Populusque Romanus – Senat i narod Rima.
Još jedna, meni posebno draga, monumentalna istorijska građevina je Panteon (Pantheon), ili hram svih bogova (bukvalan prevod sa grčkog: svaki bog).

[Hornet]

Markus Agripa (Marcus Agripa) je prvi Panteon sagradio 27 godina pre nove ere. Isti je na žalost u potpunosti uništen, da bi ponovo bio podignut od strane cara Hadrijana (Hadrian) 126. godine nakon Hrista.

Slika 25 – Panteon
 

Na žalost, sa spoljne strane vršena je restauracija istog, tako da je jedino izvodljivo bilo zabeležiti unutrašnjost. U svakom slučaju, i da nije bio opštiven skelama teško ga je uhvatiti bez nekog UWA stakla, s obzirom da se nalazi u prilično skučenom prostoru između, uslovno rečeno, modernijih građevina.

Slika 26 – Okulus

Prikazani svod je karakteristika jednog od najbolje očuvanih građevina ove starosti. Savršena hemisferična kupola je jedinstven građevinski projekat zidne konstrukcije ove veličine (ne postoji veći).
Hram svih bogova je nekad služio i paganskom prinošenju žrtava (naravno, životinja), baš pod svetlošću koja dopire kroz otvor kupole. Neko mi je rekao da kroz otvor ne upada kiša, usled nekih strujanja, što nisam proverio ali hoću.

Slika 27 – Još malo unutrašnjosti hrama

Pred hramom se prostire mali trg, koji je popunjen tratorijama i restoranima, ali generalno iste u blizini turističkih objekata treba izbegavati – hrana je prosečna, cene su naduvane.

[Hornet]

Jedan od najvećih trgova (sigurno najveći trg koji je sadržajno bogat), koji se nalazi na 2 minuta zapadno od Panteona jeste Navona (Piazza Navona). I taj trg je opasan restoranima, prepun je turista ali i lokalnih slikara, koji će vam na licu mesta uraditi portret za 10€ ili ponuditi neko od svojih umetničkih dela. Pored ostalog karakterišu ga i dve, jako interesantne fontane. Veća je fontana četiri reke, sa egipatskim obeliskom u sredini. Inače tih egipatskih obeliska ima na sve strane, što znači da su se Rimljani ili napljačkali Egipta, ili se Kleopatra suviše otvorila prema Cezaru 
Na ovom trgu sam boravio u noćnim časovima, sa suprugom i prijateljima, tako da smo (priznajem greškom) overili samo porodične fotografije. Iz tog razloga umesto istih prilažem link: ClicK!

Sledeći, nezaobilazan trg je Španski trg (Piazza di Spagna), na kome se nalaze čuvene Španske stepenice (italijanski naziv: Scalinata della Trinita dei Monti).

Slika 28 – Prilaz trgu iz pravca Fontane di Trevi (spomenik “Colonna dell'Immacolata”)

 Španske stepenice vode od Španskog trga do trga Triniti de Monti (Trinita dei Monti), na kome se nalazi istoimena crkva. Na Španskim stepenicama odsedaju turisti i mladi do kasno u noć, te kao takve imaju neku posebnu romantičnu karmu.

Slika 29 – Španske stepenice

Po nekim informacijama koje sam pokupio usput Španski trg je dopio naziv po španskoj ambasadi, što i nije nešto posebno inspirativno. Samim trgom dominira fontana starog čamca (Fontana della Barcaccia):

Slika 30 - Fontana della Barcaccia

Za pripadnice lepšeg pola napominjem da se u uličicama, koje okružuju Španski trg, nalaze prodajni objekti najpoznatijih svetskih dizajnera i modnih kuća, naravno sa jako “prihvatljivim” cenama, s obzirom da je Rim inače “jeftina” destinacija.
Nešto prihvatljiviji butici nalaze se u glavnoj ulici “Via  del Corso”, koja povezuje trg “Piazza del Popolo” i trg “Piazza Venezia”.
Naravno, pred putovanje supruga mi je objašnjavala kako se 20km južno od Rima nalazi ogroman Outlet centar, ali me je na kraju ipak istresla na Španskom trgu. Poenta: zaobiđite ovu lokaciju, ukoliko ste u društvu lepše polovine, toliko još lepih mesta ima za videti

[Hornet]

Između Španskih stepenica i ranije opisanog Panteona nalazi se čuvena “Fontana di Trevi”. Eeee, ovo mesto me je ostavilo bez daha:

Slika 31 – Fontana di Trevi

Po legendi potrebno je novčić preko ramena ubaciti u fontanu, kako bi vas put ponovo naveo u Rim. Ne verujem da postoji neko ko nije ubacio novčić u ovu fontanu, a da je prošao pored nje.

Slika 32 – Fontana di Trevi

I hajde još da pomenem poslednji trg, koji je ostavio najslabiji utisak na mene, s obzirom da je prilično prazan, bez sadržaja (naravno obelisk na sredini), uprkos činjenici da je najveći – “Piazza del Popolo”. Moderni italijanski prevod je narodni trg, ali originalno vuče naziv iz neke drvenaste biljke populus (latinski).
Sa trga se prostire pogled ka ogromnom, karakterističnom prilazu parku “Pincio”:

Slika 33 - Pincio

[Hornet]

Na trgu, pored centralnog obeliska Ramzesa II iz Heliopolisa (još jedan), nalazi se i prilično zapostavljena fontana Neptuna (Fontana di Nettuno), ali jedino što zaista pleni to su crkve bliznakinje “Santa Maria in Montesanto” i “Santa Maria dei Miracoli”:

Slika 34 – Bliznakinje

Između njih kreće ulica “Via del Corso” koja vodi sve do italijanskog parlamenta, odnosno do trga Venecija.
Trg Venecija (Piazza Venezia) ovog puta neću posebno prikazivati, ali poklanjam jednu fotku čuvenog spomenika “Vittorio Emanuelle II” koji je zaista impozantna građevina, s jedne strane hvaljena a s druge osporavana zbog odskakanja od okolne arhitekture (iza nje je rimski forum):

Slika 35 – “Vittorio Emanuelle II”

Ok, dosta o trgovima, ali ne bi smo smeli da zaboravimo na njima i jedan pravi rimski espreso:

Slika 36 – Espreso u Rimu

Ipak, nakod dugog tabananja nedopustivo je ne pružiti sebi večan trenutak uz kafu u večnom gradu. Ipak su to trenuci kada najbolje osetite Rim, iako su vam misli rastrzane mnogobrojnim utiscima.
Uglavnom navedena mesta jesu turističke atrakcije, ali po meni Rim se nalazi u svakoj maloj ulici, za svakim malim stolom u tratoriji, u kornetu italijanskog sladoleda, na minijaturnim trgovima, fontanama i mnogobrojnim arheološkim iskopinama u dvorištima zgrada. Lepše se da osetiti ako pobegnete iz reke turista.
S obzirom da Italijani ne znaju ni reč engleskog (naravno izuzev konobara i prodavaca u istorijskom centru, koji su direktno vezani za turizam), zadovoljstvo je bilo i sporazumevati se rukama i nogama. Imaju žabari tu posebnu gestikulaciju.

[Hornet]

Vatikan
(Vaticano)

Da ga ne predstavljam posebno svi znamo šta je Vatikan. Za nekog centar Katolicizma, za nekog moći, neki ga i nevole, ali definitivno jeste monumentalna demonstracija bogatstva.
Najveće gužve u Vatikanu očekujte u periodu velikih hriščanskih i katoličkih praznika, a zatim vikendom. Iz tog razloga za obilazak preporučujem radni dan, a posebno ponedeljak, s obzirom da tada ne rade mujezi u Rimu, pa slobodno ceo dan možete utrošiti u Vatikanu.
Do Vatikana sam došao autobusom u beogradskoj šverc varijanti. Iako je karta svega 1€, mrzelo me je da tražim prodajno mesto. Iz tog razloga trgu Svetog Petra nisam prišao s preda, već sa strane, a iza monolitnih stubova koji opasuju trg ukazala se čuvena kupola Bazilike Svetog Petra (Basilica Sancti Petri):

Slika 37 – Bazilika Svetog Petra

Sam trg ima oblik ključaonice i zaista je impozantan. Najbolji pogled na isti prostire se sa kupole Bazilike i verujte da vredi sačekati red, te dati 5€ za prolaz ka kupoli:

Slika 38– Polged sa kupole

Sa kupole se takođe vidi i ceo Rim kao na dlanu. Postoji i ulaznica od 7€, koja vam skraćuje liftom put do krova bazilike, tako da vam za pentranje na kupolu ostaje “svega” 313 stepenika. Znam da želite skuplju ulaznicu. Pored ovoga ulaz se plaća još samo za katakombe (5€) i vatikanski muzej (15€).
Trg je oivičen monolitnim stubovima, (opet) obeliskom i dvema identičnim fontanama:

Slika 39 – Trg Svetog Petra

Sadašnji raspored trga napravljen je između 1656. i 1667. godine u naletu barokne inspiracije poznatog arhitekte Berninija, koji je lokaciju zatekao sa egipatskim obeliskom iz 13 veka pre nove ere.

[Hornet]

Slika 40 – Bazilika

Centralni obelisk je poznat i pod nazivom “Svedok”, visok je 40 metara i predpostavlja se da je svedočio raspeću Svetog Petra.

Slika 41 – Obelisk

Dve identične fontane nalaze se na osi trga i obe su takođe Berninijevo delo:

Slika 42 – Jedna od fontana na trgu

[Hornet]

Nakon zaista dugog razgledanja i zagledanja trga uputili smo se na kupolu Bazilike. Trebalo je stati u red od gotovo kilometra, ali prilično to brzo ide. Kada smo stigli do biletarnice nismo imali dilemu – pale su karte od 7€ i imali smo vožnju liftom, bar do krova:

Slika 43 – Pogled na kupolu sa krova Bazilike

Ne deluje da ima još mnogo do vrha, ali to je kao Gaudijeva optička varka, jer hodnici sa stepenicama se bukvalno lepe uz kupolu. Što smo se više bližili vrhu hodnik se sve više sužavao da mi je malo nedostajalo do prvih napada klaustofobije. Takođe, hodnik se zbog oblika građevine i krivio u desno, pa uzbrdo se krećete naslonjeni na desno rame celom težinom tela:

Slika 44 – Dok je aparat još mogao da se drži

Po silasku sa kupole, na spoljnom zidu Bazilike, primetio sam nekog našeg popa koji je zalutao (vidi bradu):

Slika 45 - Gregorius Armeniae Illuminator

Naravno, šala je u pitanju, jer radi se o statui Svetog Đorđa Iluminatora, apostola, osnivača nacionalne crkve i nacionalnog sveca Jermenije.

[Hornet]

Jako mi je žao što smo preskočili katakombe.
Sama Bazilika Svetog Petra odiše neviđenim bogatstvom i dimenzijama. Neka me niko ne razume pogrešno, i pored toga što u svemu tome nisam našao ništa duhovno, ispružio sam vilicu do poda.

Slika 46 – detalj sa svoda predvorja Bazilike

Centralnim delom Bazilike dominira Papski oltar. Na njemu jedino Papa drži mise. Nad njim se uzdiže baldahin (baldacchino) , izrađen od bronze, takođe Berninijevo delo, za koje je trebalo 9 godina i 6,2 tone metala. Ispod Bazilike, a po vertikali baš ispod Papskog oltara nalazi se grob Svetog Petra.

Slika 47 – Papski oltar i baldahin

U pozadini, iza oltara na fotografiji, svetli tron Svetog Petra.
Na desnoj strani Bazilike nalazi se poznata statua Sveca kome je na svakom koraku Vatikan posvećen.

Slika 48 – Statua Svetog Petra

Običaj svim vernicima je da priđu statui, dohvate i poljube nožni palac sveca, te zamisle želju.

[Hornet]

Slika 49 – Još jedno od umetničkih dela nad vratima muzeja Bazilike

Po izlasku iz Bazilike Svetog Petra rešili smo da se zaputimo u vatikanski muzej, a usput smo sreli i ove omladince:

Slika 50 – Švajcarcka garda

Verovatno je dobar deo vas čitao Dena Brauna i njegove Anđele & Demone (preporučljivo štivo za pred Rim – budi maštu). Ne sećam se tačno, ali dobrim delom u toj knjizi opisuje i čuvenu švajcarsku gardu.
Naime, iznad redovnog obezbeđenja Vatikan štiti garda sastavljena od obučenih, treniranih i do zla Boga nervoznih Švajcaraca. Švajcarska garda u Vatikanu je jedina koja još uvek postoji, a predstavljala je deo švedske vojske, poznate po lojalnosti, koja je štitila palate i sudove po velikim gradovima u Evropi. Vatkiansko odelenje je osnovano 1506. godine. U suštini garda je bila izvozni artikal nekada (za neverovati) siromašne Švajcarske.
Pored garde smo prošli i preživeli, da bi smo izašli iz kompleksa, obišli čitave zidine i sa druge strane ostvarili pristup vatikanskom muzeju.

Slika 51 – Otvoreno predvorje vatikanskog muzeja

Priznaću, nisam u mogućnosti da korektno opišem vatikanski muzej. Toliko bogastva i vrhunskih umetničkih radova jednostavno nisam sreo u životu i za većinu radova ne znam ni šta predstavljaju, niti ko ih je radio. Ipak, s druge strane dah oduzimaju Mikelanđelo, Karavađo, Rafael…, a tek kad to pomnožite sa saznanjem da je svega delić toga dostupačan javnosti, jednostavno mora da zaboli glava.

[Hornet]

Slika 52 – antički deo muzeja


Slika 53 – Perzej sa Meduzinom glavom

Verovatno nije jedno od najvećih umetničkih dela u posedu Vatikana, ali svetlost koja se odbijala od kipa Perzeja (Zevsovog sina) sa glavom Meduze u ruci jednostavno je morala biti uhvaćena. Kip potiče iz 1801. godine  i delo je Antonia Kanove (Antonio Canova).

Slika 54 – Sala degli Animali

[Hornet]

“Sala degli Animali” je deo muzeja “Pio Clementino”, koji je opet deo vatikanskog muzeja. Popunjena je kipovima životinja i iste su delom grćkog, a delom rimskog porekla.

Slika 55 – Juno Sospita

“Juno Sospita” je rimska boginja, izlečitelj, a prethodna statua se nalazi u “Rotunda”sobi, zajedno sa Nerovom kadom i statuom Herakla.

Slika 56 – Gratia dei et contentione voluntatis excellentiam virtutis adipiscimur

“Sa milošću Božijom i naporima volje izuzetne vrline dobijamo” prevod je latinskog natpisa nad prethodnom slikom. Plafon na galeriji Kandelabri (Galleria dei Candelabri), zajedno sa ovom slikom oslikao je nemački umetnik “Ludwig Seitz“ u periodu od 1844. do 1908, po nalogu Pape Lea 13. Kao što vidite predmetni slikar je koristio interesantnu tehniku dočaravanja treće dimenzije na svojim delima.

Slika 57 – Galleria delle carte geografiche

Na predhodnoj slici je hodnik koji vodi dalje ka Sikstinskoj kapeli, a naziva se galerijom mapa, s obzirom da po sebi sadrži seriju topografskih mapa Italije, koje su oslikane na bazi crteža Ignjacija Dantia (Ignazio Danti), a na zahtev Pape Gregorija trinaestog.

[Hornet]

Slika 58 – Papina terasa

Na prethodnoj fotografiji nalazi se omanja terasa u Sikstinskoj kapieli sa koje se Papa obraća sveštenstvu. Sikstinska kapela (Cappella Sistina) je ono mesto iz koga izleti beli dim, kada je izabran novi Papa. Ista kapela je opremljena freskama koje su radili najčuveniji umetnici, kao što su Rafael, Mikelanđelo, Bernini, Sandro Botticelli...

Slika 59 – Svod Sikstinske kapele

Na prethodnoj fotografiji pored ostalog jasno je vidljivo Mikelanđelovo delo (na plavoj pozadini) “Poslednje suđenje”.

Slika 60 – Stvaranje Adama

I za kraj, na ovoj fotografiji plafona kapele predstavljen je čuveni rad, takođe Mikelađela “Stvaranje Adama”. Na istoj slici jasno je predstavljen Bog kako dodirom udahuje život Adamu, prema biblijskoj priči. Mikelanđelo je ovo delo završio okvirno 1511. godine. Ova slika je jedna od retkih u svetu, na kojoj je Bog vizuelno prikazan. Negde sam čuo da je jedina, negde da je jedna od dve, ali to je manje bitno.

Zaključak: Za večni grad, sa Vatikanom u paketu, potrebno je mnogo vremena, mada ni kraće pretrčavanje svakako nije loša avantura. Ipak, toliko istorije, građevina, muzeja, fontana, umetnosti u opšte, se nalazi na malom prostoru, da proučavanju Rima slobodno možete posvetiti i ceo život. Lično, nemam toliko vremena, ali rado ću se navratiti na ovu destinaciju, s tim što mi je sledeći put cilj drugačiji (muzeji, parkovi, vile…).
Možda se i sretnemo tamo, ko zna!