Hvala na komentarima, bih podelio, što da ne?
Otprilike, 90% zasluga ide CPL filteru, a ostatak sam ja u kombinaciji sa Photoshopom.
Stvar je samo u tome da se ovakve fotke obrade tako da budu približnije onome što je oko videlo, a ne onome što je video senzor.
Recimo, kad neko vidi atraktivnu fotografiju, često se mogu čuti komentari u stilu "da, ali tu je radio Photoshop...".
Da, naravno da je radio Photoshop, ali to se i radi zato što senzor nije sposoban da svojom dinamikom isprati kontrastnu scenu i onda dobijamo jedan deo dobro eksponiran, dok je drugi zagoreo ili zapušen. O reprodukciji boja da ne pričamo. Senzor najčešće pogađa tonalitet, ali saturacija jednostavno nema veze sa realnim uslovima, pa se mora pojačati (negde manje, negde više). Nešto atraktivniji radovi se dobijaju, ako se saturacija malo više napuca, mada ja nisam ljubitelj toga, jer se sve nešto plašim da će neko reći "što je ubi' ovako?"
Jedno rešenje je vukljati ND-grad i prepustiti njemu očuvanje neba (nedostatak - fotke počinju mnogo da liče jedna na drugu), a drugo je korišćenje CPL-a, pucanje isključivo RAW-a i onda umerena obrada, tako da se boje dovedu u balans, a dinamika (kada je potrebno; ovde nije bilo potrebno) malo doradi.
Prva fotka je obrađena pomeranjem celog spektra u jednu stranu (Hue), za mrvicu, jer je svetlo/vreme tog dana bilo toliko užasno, da je čudo kako je fotka uopšte i nastala. Druga fotka je praktično neobrađena u smislu nekog posebnog doterivanja - pojačan je kontrast za oko 7-8% (to je neka moja standardna vrednost), malo saturacije i (ovde posebno bitno, pošto je učinak CPL-a bio slab, zbog ugla koji je sunce zahvatalo u odnosu na fokusnu ravan) u PS-u simulirani ND-grad filter.
Pozdrav