TIMELINEJedna od teorija kosmičkog balansa zasniva se na ideji da se sve odvija u ciklusima. Ciklusima u kojima se poznati nizovi događaja ponavljaju, čineći na taj način svet konstantno izloženim efektu već viđenog... Deja vu?
Da se istorija ponavlja, dokaza je beskonačno, a isto se može reći i za trendove u svetu mode. Tehnologija je donedavno bila koliko-toliko imuna na ovu pojavu, sve dok se u tržišnu trku nisu uključili finansijski skrajnuti igrači, koji se u digitalnu eru nisu uključili na vreme ili su to učinili sa nedovoljno energije. Kada je pre nekoliko godina Olympus predstavio digitalnu verziju nekada planetarno popularne „Pen“ serije aparata, čini se da je fotografska javnost prosto postala hipnotisana idejom modernih aparata spakovanih u retro dizajn. I zaista, u godinama iza, tržište je preplavljeno čitavim buljukom raznih aparata svih klasa kojima je zajedničko to što kombinuju kompaktnost, veliki senzor i vrlo često – retro dizajn. Kompaktnost je nešto čemu se pribegava uvek kada dizajneri osete nekakvu prezasićenost gabaritnim tehničkim spravama, a pitanje primata nad klasičnim kompakt aparatima je u startu rešeno izborom većeg senzora kao stožera cele koncepcije bezogledalnih aparata, vešto spakovanih iza akronima MILC (Mirrorless Interchangeable Lens Camera).
Aparat o kojem ovde pričamo, odoleo je trendu da svaki retro aparat obavezno bude i ne-DSLR, tj. MILC, iako sam proizvođač nije (setimo se Nikon 1 MILC sistema). I pored glasina koje su pripremale teren za izlazak novog aparata koji gađa duh prošlih vremena, a koje su isti mahom predstavljale kao high-end Nikon MILC, stvarnost je da se retro ideja jeste obistinila, ali u pakovanju koje je većinu iznenadilo. Tako je stigao Nikon Df, aparat koji se od tekuće game popularnih DSLR-ova ovog proizvođača tehnički ističe samo dizajnom. I kakvim drugim nego li – retro. Podgrevanje atmosfere uoči promocije, uz recept koji smo već imali prilike da vidimo u ovoj branši, sastojao se iz niza reklama čiji je osnovni cilj bio da zagolicaju maštu – da pruže sasvim malo, a ipak sasvim dovoljno da u srcima ciljne grupe proradi nostalgija.
Da li je retro dizajn u funkciji praćenja trendova, uz zadržavanje naklonosti onih koji na MILC kategoriju baš i ne gledaju sa posebnim zadovoljstvom, ili se zaista radi o unapređenoj funkcionalnosti, ostaje da vidimo u konačnom testu. Na prvi pogled, deluje samo kao Nikonov odgovor na rastuću popularnost aparata poput Fuji-jeve X serije APS-C ogledalaca ili Olympusovog OM-D-a. Činjenica da Nikon sa 35mm senzorom nije ni imao na umu sukob sa pomenutim proizvođačima, govori nam da je u pitanju prosto ispunjavanje želja korisnika dužeg staža, ali i onih kojima se ceo taj retro fazon sviđa iz nekog razloga. Kako bi Nikon to nazvao – Digitalna Fuzija, tj. spoj nekadašnjeg, sporog i promišljenog načina rada i današnje savremene tehnologije, što je ujedno i zvanično objašnjenje naziva novog aparata. Od prvobitnih glasina nije ostalo mnogo – Df nije MILC, a nije baš ni mali. Retro? To je valjda već jasno.
Nas ovde brine samo jedna stvar – da li je retro dizajn Df-a u cilju marketinga ili je nešto od starih vremena implementirano na način koji će novi aparat zaista izdići iz gomile drugih, sve sličnijih modela? Možda marketinška kampanja koja se krije iza slogana „Pure Photography“ ipak krije nešto više od pukog igranja na kartu emocija? Promocija uoči novogodišnjih praznika? Lukavo, bez sumnje. Ipak, ako emocije ne prevagnu, finansijski momenat kod mnogih sigurno hoće. Na žalost.
SPECIFIKACIJEMoramo priznati da nismo često u situaciji da novi aparat nemamo sa čime da uporedimo. Iako praktično sve podsisteme deli sa postojećim modelima iz Nikon kuhinje, Df nema prethodnu generaciju, jer je začetnik jedne potpuno nove kategorije. Kako god, specifikacije jesu bitne da bismo shvatili gde se novi aparat nalazi na tehnološkoj lestvici:
Tehničke karakteristike: Nikon DfDa li ćemo ovu odluku posmatrati kao rezultat igranja na sigurno ili nedostatka inventivnosti, zavisi od ugla posmatranja. U svakom slučaju, Nikon je još jednom uspeo da uzburka javnost plasiranjem aparata koji po mnogim aspektima važi za jedinstven spoj različitih tehnologija, ali uz određen nivo kompromisa, koji kod nekih izazivaju rezigniranost, a kod nekih neopisivo zadovoljstvo. Senzor je definitivno jedna od takvih karakteristika – dok je do juče važio za predmet čežnje, jer se za cenu aparata koji ga poseduje (Nikon D4) lako može kupiti dobar polovan (a i poneki nov) auto, danas ga mnogi smatraju inferiornim, pre svega zbog nedovoljno konkurentne, za današnje pojmove ni po čemu posebne rezolucije od „svega“ 16MP. Na stranu šta svako od nas intimno misli o svemu tome, činjenica da jedan D610 nudi 50% veću rezoluciju za manje novca zaista unosi konfuziju, bez obzira što kvalitet senzora nikako ne bi smeo biti meren u odnosu na prostu količinu piksela na njemu. Čak i cela gama APS-C Nikona takođe nudi 24MP. Da li Df-ovih 16MP može u nekim drugim sferama da definiše neke nove standarde i na taj način opravda ovaj iskorak u domen rizičnog? Videćemo!
Ostatak aparata je manje/više već viđen. AF sistem, rafal, tražilo... stvarno novih stvari realno i nema na spisku. Međutim, nema ni nekih funkcija na koje smo navikli. Pre svih, tu je najbitnija nefotografska stavka – video mod! Da, dobro ste pročitali, Nikon Df ne poseduje video! Bilo kakav! Na spisku izostalih podisistema je i interni blic, što u paketu povlači i bežičnu kontrolu eksternih bliceva. Mnogima se ovo neće svideti i verujemo da je Nikon bio toga svestan kada je obrazovao spisak karakteristika novog aparata. Međutim, “pure photography” insistira na izvornim vrednostima fotografije, pa se i logika u ovoj odluci ipak može pronaći. S druge strane, live-view je ipak tu, a samim tim i displej, pa zlobnici s pravom mogu biti kritički nastrojeni.
Dizajn je ono što definitivno izaziva najviše pažnje. Nakon prvobitnog oduševljenja, dalje upoznavanje sa aparatom otkriva da retro dizajn nije sam sebi svrha, već da je pažljivo uklopljen da bi aparat bilo moguće koristiti dvojako – i kao retro aparat sa retro kontrolama, ali i kao moderan DSLR, čije se primarne komande ogledaju u dva kontrolna točka, kojima se upravlja svim osnovnim parametrima. Koliko je implementacija tog koncepta uspešna (?)... e to već zahteva ozbiljniji test.
PAKOVANJEUnikatan aparat prati i donekle unikatno pakovanje. U potpuno crnoj kutiji, koja izgled tela skriva samo šturim tekstom i poznatim logotipom, nalazi se manje/više standardan paket opreme.
Sadržaj zavisi od ponuđene varijante, a Nikon Df se nudi u dve: „body only“ koja sadrži samo telo i pripadajuću opremu ili kit sa AF-S 50mm f/1.8G SE, koji je samo blago redizajnirana verzija dobro poznatog AF-S 50mm f/1.8G objektiva. Osim tela i objektiva, u kit pakovanju, koje smo i mi imali na testu, nalazi se još: BF-1B poklopac bajoneta, BS-1 poklopac papučice blica, EN-EL14a Li-Ion baterija i pripadajući MH-24 punjač sa odgovarajućom “viljuškom” za euro utičnicu; DK-26 poklopac tražila sa uzicom, AN-DC9 rameni kaiš, USB kabl, CD sa pratećim Nikon ViewNX softverom za pregled i osnovnu konverziju RAW fajlova i štampano uputstvo. Prateća oprema kit objektiva se sastoji iz prednjeg i zadnjeg poklopca, HB-47 zonerice i CL-1013 mekane torbice.
Ostatak teksta →
Nikon Df, TestPozdrav
