Pre svega fotografija je grana grafike i u moje vreme pre 25god (pre Bolonje) je to bio samo predmet na grafickom odseku kao sto su mozaik, zidno slikarsvo ili vitraz samo slikarske tehnike i to je to. Studiranje je trajalo 5 godina i u zavrsnoj godini se specijalizirala neka od tehnika. Svi strucni predmeti su se radili isklucivo prakticno uz vodjenje odredjenog profesora i asistenta, osim stranog jezika, istorije umetnosti, metodike, psihologije i pedagogije i sl. koji su bili rasporedjeni samo u nekim godinama.
Posle genijalnih reformi u skolstvu tj nase neuspesne primene Bolonje, stvari su izgleda krenule malo nespretnim tokom. Fotografija je postala poseban smer, ali se tretira i dalje kao deo grafike sto ona i jeste. Medjutim, danas, kroz digitalizaciju fotografija se sve vise posmatra vise kao savremeni medij i tako i izucava, sto potvrdjuje i Cronninov post. To ima i svoje mane - kroz te kurseve koje prodjes postajes dobar zanatlija, ali ne i stvaralac. Pitanje je samo sta ko zeli i sve se svodi na talenat i trud.
Ali bez obzira na sve to, FPU je bio priznat svuda u svetu bez rezerve, (ovaj Bolonjski, nemam pojma), kao sto su priznati sirom sveta mnogi dizajneri, scenografi, kostimografi, slikari, vajari, keramicari, graficari koji su ga zavrsili.
Evo ja sam hteo da napustim fakultet posle druge godine 89te i otisao u Pariz i malo sam pricao sa Ljubom Popovicem o tome i on mi je savetovao da ga ipak zavrsim pa da se onda vratim u Pariz, sto sam i uradio. Mogu samo reci, koliko je ozbiljna drzava, toliko je ozbiljno i skolstvo.