Sve je više zaljubljenika u fotografiju; Znam po svojim prijateljima koji su se opasno napržili na fotkanje u studiu. Evo jednog jako interesantnog teksta za one koji tek planiraju da spoznaju prednosti rasvete - tekst je preuzet sa
TELFON sajta našeg prijatelja Zorana Mrđenovića, a autor je
Dean Bertoncelj :
U ovom delu pokušaću objasniti 10 različitih postavki reflektora koji se koriste prilikom snimanja u studiu ili nekom prostoru. Svetlo je najvažniji element u fotografiji i pravilno postavljanje, usklađenost jačina različitih izvora svetla i ponekad maštovitost u kombinacijama od ključne su važnosti za kvalitet i lepotu fotografija. U svakom primeru je fotografija i skica postavke reflektora kojom sam dobio tu fotku. U kratkom tekstu kod svake fotografije pokušaću objasniti odnose, jačinu i parametre tih izvora svetla. Plavom bojom označeni su flashevi, a crvenom lampe sa sijalicom. Bitno je znati da je razlika u toplini svetla između flasheva i sijalica velika, pa su time i boje ta dva svetla bitno različite što omogućava razne maštovite kombinacije. Pa krenimo redom...
Apsolutno najklasičnija postavka. Zahteva 3 manje-više ista izvora svetla. U ovom slučaju to su 3 flasha. Prednji flash postavljen je frontalno, lagano podignut u odnosu na glavu modela. Time smo dobili malu blagu senku ispod brade. Na flashu je softbox (ili kišobran, svejedno) da dobijemo mekoću i raspršenost svetla. Podešen je na maksimalnu jačinu da dubinska oštrina bude što veća. Dva flasha otraga služe da izbele pozadinu (pozadina je beli papir) i podešena su na 1/3 snage. U tom odnosu koliko će ti flashevi biti jaki najvažniju ulogu igra udaljenost modela od pozadine. Ako je model preblizu, svetlo koje bi bilo prejako moglo bi stvoriti kontralight. Ako imamo dovoljno prostora da odmaknemo model, jačina pozadinskih flasheva može biti i veća....Isto tako ovde sam stavio 2 flasha kao primer, jer fino očiste pozadinu svaki sa svoje strane i nema prelaza bele u sivu, ali i jedan je sasvim dovoljan. Te postavke se lako mogu kopirati sa dva obična flasha. Samo je poželjno prednji smekšati na neki način (kišobranom ili recimo postoji Hamin balon koji se može montirati na flash i služi omekšavanju svetla).
Gotovo identičan kao i primjer 1, s' tim da sam ovde koristio 2 prednja flasha na maksimalnoj snazi. Inače je u očima modela lako uočiti koja je postavka korišćena. Na ovoj fotki u očima se jasno vide odbljesci 2 softboxa. Ovo je postavka za one koji imaju neograničenu količinu flasheva na upotrebu. Inače svi parametri su isti kao i na primjeru 1.
Na ovoj fotki dodan je mali kontralight po vratu. Često se u komentarima fotografija na sličnim primerima na HRPC-u spominje preeksponiranost što u ovakvim slučajevima sigurno nije greška. S vremenom i iskustvom nauči se razlikovati jasna namjera i naglasak na nešto od greške. Ovde je tim malim bljeskom fotka dobila na punoći i interesantnosti. Postavljen je jedan prednji flash u sličnim parametrima kao na gornjim primerima i jedan SPOT flash na vrat. Spot je direktno usmereno svetlo koje je obično koncentrisano u mali snop i služi upravo za ovakvu vrstu naglašavanja. Spot da bi bio dominantan mora biti 1-2 blende jači od prednjeg svetla. Npr. ako smo ekspoziciju prednjeg svetla izmerili na 1/60 f/8 spot mora imati 1/60 f/11 ili f/16... na aparatu snimamo s postavkama prednjeg svetla. Dakle spot je preeksponiran, ali to definitivno nije greška. Na ovoj fotki snimano je na crnu pozadinu, ali ako se snima na belu samo se doda još jedan flash na pozadinu u postavkama iz prethodnih primera.
U principu ista stvar kao u prethodnom primeru, jedino sam ovde hteo pokazati upotrebljvost te postavke na otvorenom. Vrlo često se baš takav bljesak koristi da bi dočaralo Sunce. Sunce je inače teško kontrolisati, jer je previsoko i stvara gomilu neugodnih senki ispod nosa i u očima, pa su ovakva rešenja vrlo česta. Model se postavi u senci i složi se rasveta. Sunčeva svetlost ovde obasjava samo pozadinu i na fotki se ne vidi da model zapravo stoji u potpunoj senci. Jedino ovde nije spot nego otvoreni flash na punoj snazi da pokrije čitavu visinu tela modela.
Mešanje svetla različite topline. Ovde model stoji pokraj prozora i dnevno svetlo kroz prozor joj osvjetljava polovinu lica. Lampa sa sijalicom postavljena je na suprotnu stranu. Zbog veće topline sijalice ona na filmu daje lepu toplu žutu svetlost. Dnevna svetlost je tu otišla malo u plavo. Miksom tih dveju boja može se dobiti na interesantnosti motiva. Može se miksovati na razne načine i razne odnose jačina tih dvaju izvora. To je više manje prepušteno mašti svakog ponaosob. Još jedna lampa je postavljena na pozadinu da ona ne utone u mrak, već da bude zlatno žuta.
Vrlo slično kao i prethodni primer samo s razlikom da je ovo snimljeno na film za veštačku rasvetu. On na sijalicu reaguje kao na normalno svetlo i zato je tu lice modela normalne boje, dok dnevnu svetlost taj film prepoznaje kao plavu. Od tuda ta jaka plava boja na kosi. U digitalnoj fotografiji pretpostavljam da se slične stvari mogu dobiti igranjem s white balansom. Ja osobno kako snimam samo analogno zadržao bih se na primerima iz analogne fotografije.
Sličan prošlim primerima samo ovde je zaigranost svetla dobijena jakim dnevnim svetlom koje prolazi kroz granje i prozor i rasipa se po modelu. Da se ostavi samo taj izvor svetla kontrast bi bio prevelik. Zato je poželjno malo flashom očistiti tamne delove i smanjiti kontrast. Flash bi trebao biti podešen otprilike na jednu ekspoziciju manje nego prirodno svetlo. Jer ovdje dominantno svetlo mora ostati to prirodno «šareno» svetlo, a flash je ovde samo da očisti prekontrastne delove. Kad bi flash bio prejak potpuno bi progutao to dnevno svetlo i razigranost bi nestala.
Ovde je jedna kombinacija nekih prošlih primera. Studijska fotka snimljena s flashevima, ali u ovom slučaju umesto spot flasha dodat je reflektor sa sijalicom da bi dobili ovaj lepi žuti ton na kosi. Obično to dosvetljavanje na beloj pozadini i ne izgleda toliko dobro, tako da je bolje staviti pozadinu u nekoj boji ili crnu. Flashevi i lampa trebali bi biti na istoj jačini ili što je moguće više usklađeni. Svaki preveliki skok u jačini učinio bi jedan deo fotografije ili pregoren ili drugi pretaman.
Zadnja dva primera više su primeri potpunog igranja i eksperimenata nego nekakvog klasičnog postavljanja rasvete. Ovde je jedan flash postavljen sa strane dosta podignut u odnosu na model, a drugi je spot na pozadinu da se dobije ovaj krug koji se zatamnjuje prema krajevima. Prednji flash je otvoren bez softboxa da dobijemo oštro svetlo i oba su odprilike jednake snage.
Jedan flash visoko iznad modela. Klasični primer igranja senama i odrazom. Ovde nema baš nikakvih pravila i svetlo se može postavljati apsolutno po vlastitom ukusu i mašti. Evo, u ovim primerima pokušao sam objasniti neke postavke koje sam koristim. Toga se ne treba držati kao nekih strogih pravila, već više kao početnih parametara i primera koji mogu pomoći prilikom postavljanja i eksperimentisanja. Važno je iz vlastitog iskustva shvatiti kako se svetlo ponaša i naučiti ga što bolje kontrolisati. Ne treba se plašiti eksperimenata, a i iz vlastitih grešaka se najbolje uči. Isto tako samim postavljanjem svetla može se dodatno naglašavati sama priča svake fotografije.
