Sto se tice softvera, menija i intuitivnosti tu je Canon apsolutno na prvom mestu... pa duboka provalija iza. To je naravno licni utisak, a bice ti mozda cudno ako konstatujem da je Sony odmah na drugom mestu. Naprosto, poredjano je po nekoj logici.
Na nikona se nikada nisam navikao, necu, nemam nameru a na svu srecu ni potrebu. Olympus je katastrofa takodje. Ni fuji ne briljira, stavise... ume da ubaci neku opciju tamo gde joj nije mesto, pa primera radi Xpro2 voli teglu sa dzemom da drzi u kutiji sa alatom. Svi oni imaju neke nelogicnosti... ali se generalno, naviknes, pa to prolazi i funkcionise. Ne ronda se po menijima stalno, uglavnom svi imaju programabiline tastere, pa je sve na izvolte.
Generalno, ja u meni Fujija ulazim samo kad treba da formatiram karticu.
Sto se tice autofokusa, taj 24-70 meni ide na jetru... tako da je moguce da takav utisak nosis zbog njega. Da bi stekao neki kompletan utisak, morao bi da izmenjas nekoliko objektiva pa da vidis sta i kako. Sa druge strane, AF na milcevima jos nije dostigao AF na dSLR i to je fakat, ali isto tako stoji i da je AF na milcevima daleko od neupotrebljivog.
I tu je stvar navike i iskustva, pa posle nekog vremena pocinjes da dobijas sve bolje rezultate i uvidjas da je uglavnom problem u tebi a ne u aparatu. A da se moze isprovocirati Fail na milcu... moze. Kada znas, mozes svaki aparat na ovom svetu naterati da klekne.
Adapteri su protivrpirodni blud. To je tacka kod koje Sony prestajem da nazivam pravim imenom, i pocinjem da trosim termin - polufabrikat.
Uglavnom, rekao bih da je sve stvar navike, iskustva i izbora prave kombinacije aparat/objektiv.
